Агдер () је округ у јужном делу Норвешке, у оквиру регије Серландет. Округ је основан 1. јануара 2020. године спајањем дотадашњих округа Источни Агдер и Западни Агдер, на основу одлука донетих у оквиру норвешке регионалне реформе. Округ се простире дуж обале Скагерака и унутрашњих долина и висоравни јужне Норвешке, између округа Рогаланд на западу и Телемарка на истоку и северу. На југу излази и на Северно море код рта Линдеснес, а у оквиру округа налазе се и најјужније тачке Норвешке.
Агдер има 25 општина, а највећи град и највеће урбано средиште је Кристијансанд, док је Арендал друго важно административно и регионално средиште. Према организацији управе, седиште округа и органи окружне самоуправе везани су за Кристијансанд, док државни управник има седиште у Арендалу. Према званичним статистикама, Агдер је имао 322.188 становника на дан 1. јануара 2025. Наводи се да је Агдер, од око 2010. године, међу брже растућим регионима Норвешке, при чему се значајан део раста концентрише у широј регији Кристијансанда.
Симбол округа је грб са златним храстом у црвеном пољу, осмишљен на основу грбова бивших округа, мотива Западног Агдера и боје из Источног Агдера, а усвојен је уочи оснивања новог округа 2018. године. Највиши врх Агдера је Себигјенутан са висином од 1507 m, док се унутрашњост округа одликује великим шумским и планинским подручјима и долинама које пресецају приобаље јужне Норвешке.
Историја Назив Агдер је стари регионални топоним који је у викиншком добу и средњем веку обухватао простор јужне Норвешке познат као Egðafylki (Егдафилка), чије је становништво у изворима означавано као egðir (Егдери). Према истом прегледу, Агдер је у правно административном смислу у средњем веку припадао подручју Гулатинга и Гулатингског закона, што говори о раној интеграцији јужне обале у шире политичке и правне оквире норвешке државе.лево|мини|Источни Агдер између 1864. и 1889. годинеУнутрашњи, планински и долински предели нарочито иза обале већ су у касном средњем веку често посматрани као посебна целина под именом Робигјелагет, које се у историјским прегледима везује за простор касније административно повезан са источним делом данашњег Агдера. После укидања старог ленског система у Данско-норвешкој држави, у другој половини 17. века уводе се административне јединице амт, у оквиру процеса који севезује за период од 1662. до 1671 године. Територија данашњег Агдера је у раном новом веку административно била део ширег оквира око Кристијансанда, а 1685. долази до важног разграничења. Простор који ће касније чинити источни део Агдера организује се као Неденес амт, док се западни део организује као Листер ог Мандалс амт.
Унутар тог оквира постојале су и корекције граница: на пример, општина Осерал је 1880. пребачена из Неденес амт у Листер ог Мандалс амт, што се у прегледима наводи као једна од значајнијих измена пред 20. век. У Норвешкој је назив амт укинут законским променама 1918. године, а нови назив округ ступа на снагу од 1. јануара 1919. Истовремено се мењају и називи више административних јединица. У том процесу Неденес амт постаје Источни Агдер, а Листер ог Мандалс амт постаје Западни Агдер. Два округа су потом, током целог 20. века и почетком 21. века, функционисала као засебне административне целине при чему је Кристијансанд био доминантан урбани и управни центар западног дела, а Арендал истакнуто средиште источног дела док је назив Агдер остао широко присутан као регионална и историјска ознака за југ Норвешке.
Савремени округ Агдер настаје 1. јануара 2020. године, спајањем Источног и Западног Агдера у оквиру норвешке регионалне реформе, којом је број округа смањен и више јединица обједињено у веће целине. Спајањем је формално обновљен историјски регионални назив Агдер као службено име округа, док су административне функције у пракси распоређене између највећих средишта пре свега Кристијансанда и Арендала у складу са моделима управљања који су пратили реформу.
Географија Агдер је најјужнији округ Норвешке и обухвата приобаље према Скагераку и Северном мору, као и велико унутрашње подручје шума, долина и планинских висоравни које се постепено издижу ка северу. Југоисточни и јужни део округа чини Скагерачка обала од Ђернестангена источно од Рисера до Линдеснеса, а одатле се приобаље наставља ка западу као северноморска обала до ушћа реке Сиреона, која уједно представља граничну реку према округу Рогаланд. Рт Линдеснес са светиоником означава и географски и поморски важну тачку раздвајања између Скагерака и Северног мора. Обала Агдера је разуђена и обухвата бројна острвца, хриди и приобалне заливе, типичне за јужну Норвешку. Унутар округа налазе се и најјужније тачке Норвешке. Најјужнија тачка копна је на полуострву Линдеснес, док је најјужнија тачка државне територије на главном копну мала хрид Писен југоисточно од острва Скјернеја. Писен је од 1987. признат од норвешке Картографске управе као најјужнија тачка и референтна тачка за мерење морске границе према Данској.лево|мини|Поглед из ваздуха на планинске пределе у Западном Агдеру (Сирдал лево, Квинесдал у средини и Лингдален десно) Посебну геоморфолошку целину на источном делу приобаља чини Рajт, крајња морена последњег леденог доба, која је местимично видљива као појас шљунковитих и каменитих плажа и подводних наслага, а део тог простора је заштићен у оквиру националног парка Рajт. Бергрун Агдера припада претежно старом кристаластом основном стеновитом комплексу, који на обали гради релативно ниско, али често снажно рашчлањено и купасто бреговито подручје. Ка северу се терен постепено издиже у висоравни и планинске пределе. На око 100 km од обале овај прелаз постаје изражен и пејзаж прелази у високопланинску област изнад 1000 m надморске висине.
Најзначајнија унутрашња физиономија округа везана је за висоравни и планинска подручја Сетесдалсхејне и за долинске системе који секу ове области у правцу север–југ. У северном делу округа, западно и источно од долине Сетесдала, простиру се области познате као Сетесдал Вестхеј и Сетесдал Аустхеј. Највиши врх Агдера је Себигјенутен са надморском висином од 1507 m, на граници према општини Токе у Телемарку. Најважнији речни систем Агдера је Отра, а најдужа река Серланда, која има око 245 km и протиче кроз долину Сетесдала ка југу, да би се улила у море код Кристијансанда. Дуж њеног тока формира се више језера, међу којима су највећа Бигландсфјорден и Килефјорден.мини|Федафјорд у јесењем периоду Поред Отре, значајни су и низови паралелних долина речних токова који се из унутрашњости спуштају ка обали. Мандалселва тече кроз Мандален и улива се у море код Мандала, при чему је слив на ушћу око 2000 km². Река Квина извире у Сетесдалсхејнеу и тече на југ кроз низ језера и долина до уласка у Федафјорд у општини Квинесдал. На крајњем западу округа значајан је систем реке Сира, која тече кроз Сирдал ка југу, док њен доњи ток представља део границе према Рогаланду.
Национални парк Рајт је морски национални парк који обухвата морске површине, архипелаг и плаже у општинама Тведестранд и Арендал, као и делове Гримстада. Укупна површина парка је око 607 km². Ова заштита је уско повезана са геолошким феноменом Рајт, као и са обалским екосистемима карактеристичним за јужну Норвешку. У унутрашњости се издваја велико заштићено планинско подручје Сетесдал Вестхеј–Рифилкехејане, које је према управи заштићеног подручја основано 2000. године и простире се на око 2385 km², укључујући територије више општина у Агдеру, као и део у Рогаланду.
Клима Агдера има изражен контраст између благог, маритимног приобаља и хладнијих и снежнијих планинских области. У климатском профилу за Агдер наводи се да је у приобаљу просечна годишња температура изнад 8 °C, док у планинским пределима годишња температура може бити испод 0 °C. Подаци о клими у бившим окрузима Источни и Западни Агдер такође истичу да су температуре и количина падавина најблаже и најумереније у приобаљу, док се унутарњост одликује нижим температурама и већом варијабилношћу услед рељефа.
Референце
Спољашње везе
Статсфорвалтерен у Агдеру Agdertall — статистика и анализе за Агдер
Категорија:Агдер