Герчењ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија Село се налази у централно-јужном делу барањске жупаније. Стари део села, који је толико типичан за оближња села, налази се у долини, а ново стамбено насеље се налази на висоравни. Такође обухвата приградско насеље Керестешпусте, које се налази близу северне границе села.
Суседна насеља су: Арањошгадањ и Пелерд на северу, Регењ на истоку, Очард и Кишдер на југу, Бакша на југозападу и Зок на северозападу. Ђод на истоку и Печбагота на западу су такође релативно близу, али њихова административна подручја се не додирују.
Историја Археолошка истраживања доказују да је то било насељено подручје још од каменог доба. Његово име се први пут појављује у писаним записима 1247. године као Гурхен (Gurchen). Друге варијације имена укључују: 1511. године помиње се као Вила Герехен (Villa Gerechen) (сада његов немачки назив), а 1542. године као Герхен (Gerchen).
Постало је место ходочашћа 1345. године. Иако је било насељено током турске окупације, али је пред крај опустело.
Током реформације (од Фердинанда V 1847. године) добило је статус трговачког града.
Након турске окупације, његови власници били су унитаријанци (у то време је накратко постало унитаријанско епископско седиште), језуити, породица Михаловић и породица Бењовски. Песник Ференц Фалуди живео је у Герчењу (неколико пута, дуже или краће) под језуитима. Овде је написао и први мађарски сонет, под називом (A pipárúl).
До затварања 1976. године, железничка пруга Печуј–Харкањ пролазила је кроз село, које је такође имало железничку станицу овде и у насељу Керестешпуста.
Демографија На попису из 2011. године, 87,6% становништва се изјаснило као Мађари, 1,7% као Роми, 0,6% као Хрвати и 2,4% као Немци (12,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 56%, реформисти 6,4%, лутерани 0,6%, гркокатолици 0,4%, неконфесионални 14,7% (21,3% се није изјаснило).Герчењ Helységnévtár
У 2022. години, 92,1% становништва се изјаснило као Мађари, 2% као Немци, 1,6% као Роми, 1,2% као Хрвати, 0,1-0,1% као Грци, Бугари, Словаци, Украјинци, Срби и Румуни, 1,2% као остале, недомаће националности (7,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 36,2% су били римокатолици, 5,6% калвинисти, 0,5% лутерани, 0,2% гркокатолици, 0,1% православци, 0,7% остали хришћани, 1% остали католици, 14,3% неконфесионални (41,3% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Герчењ на fallingrain.com Герчењ на Vendégvárón Фотографије из ваздуха Герчења
Категорија:Насељена места у жупанији Барања