Хосухетењ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.Основни подаци и поштански број села

Географија мини|лево|200п|Име села написано ровашким писмом Хосухетењи је село на јужном рубу Источног Мечека, у долинама и брдима између југоисточних падина Зенгеа, највишег врха Мечека, високог 682 метра, и подножја Хармашхеђа, неколико километара од главног пута број 6. Налази се 16 километара источно-североисточно од Печуја, западно од Печварада и југоисточно од Комлоа.

Верно свом имену (дугачко село), растојање између знакова који означавају почетак и крај села је неколико километара, а село се протеже дуго према Зенгеу и Хармашхеђу. Дана 31. јула 2020. године, локална агенција 3Htv организовала је истраживање унутрашњег подручја села, мерећи од једног до другог краја села, и забележила је дужину од 3.790,2 метра. Административно, Хосухетењ такође укључује два планинска села, Пишпексентласло и Кишујбању.Tenczer Gábor - A magyar Svájcban a hegyek nem nőnek az égig, de oroszlánt és tigrist is láttak már (Telex.hu, 2026.01.10.)

У прошлости, Хосухетењ је такође укључивао Зобакпусту, која је међутим припојена Комлоу 1. јануара 1967. године.

Некада је парохијска црква села посвећена Светом Николи обухватала као огранке места као што су Шомођ, Хирд, Вашаш, Комло и Мартонфа.A lélek iskolái

Историја Данашњи Хосухетењ је већ био дом људи из каменог доба. Југозападно од села пронађено је сечиво из неолитског доба. Постоје подаци који се односе на насеље представника ленђелске културе који су живели у касном неолитском периоду. Лонци и бронзани налази у облику оруђа пронађени на брдима Демеш и Чокаке доказују да је постојало веће насеље из бронзаног доба на брдима која се протежу од Печуја-Вашаша до Демеша. Из касног гвозденог доба пронађени су такозвани планер (полирано камено длето) и варварска сребрна медаља.Кратка историја Хосухетења

мини|лево|150п|Биста везира Хетења Овде су се населили и Римљани. Пре неколико деценија, приликом ископавања сада напуштеног купатила на плажи, пронађена су два златника из Трајановог времена. Значајни римски остаци пронађени су у области Чоколадепусте и у Сомкерек-дулу: римска вила, римски гробови и други раштркани налази пронађени су око виле. Рушевине виле површине 67-32 квадратна метра, која датира из 3. или 4. века, открио је Јанош Домбај између 1937. и 1940. године. Касније, 2018. године, локалитет је поново отворен и откривене су рушевине римске виле. Мештани и даље истичу претпостављене остатке пута из римског доба. Заиста је то била значајна раскрсница на ободу данашњег села: у близини данашњег имања Чоколадепуста, веома прометни војни пут Аквинкум-Сопијане спајао се са путем који је водио од Луђа, важног прелаза преко Дунава, до Сопијане.

Током миграције, Баварци, и углавном Словени, населили су се у региону који је био депопулиран. Након насељавања Мађара, подручјем је владао везир Хетењ, чије је седиште било у подножју Зенгеа.

Краљ Стефан је поставио темеље Печујске епископије 1009. године. Бенедиктинска опатија у Печују основана је готово истовремено, 1015. године. Краљ је наредио да сва села око Гвозденог брда (Зенге) служе опатији, укључујући и Хосухетењ. Хетењ се први пут помиње у оснивачкој повељи опатије (у тетејском правопису), према којој је већ 998. године био власништво опатије. Татарска инвазија је опустошила и ово место, али је становништво успело да се сакрије у шумама. Место су насељавали племенити кметови печварадског манастира. Списак сведока из око 1292-1297. године такође наводи 10 племенитих кметова опатије из Хетења. Падом Печуја 1543. године, пао је у турске руке. Становништво је поново било заштићено планинама. Хетењ је у средњем веку сачувао свој чисти мађарски идентитет и католичку религију. Његово данашње подручје је заправо било подељено на неколико малих села, чија су имена данас сачувана само као имена фарми: Ковашеде, Бече, Надаш, Перењи, Орманд.

Током рата за независност 1848-1849, Хосухетењ је био жариште отпора у Барањи против империјалиста, чак и када је рат за независност већ био угушен у крви. Године 1849. Хетењани су поразили царски гарнизон и заједно са мањим селима Хирд, Вашаш, Саболч и Шомођ поставили су хиљаду припадника националне гарде, што је било више од Печуја. Хетењани који су се борили у мађарској редовној војсци и потом се вратили кући, познати по имену, били су: Јожеф Молнар, Ђерђ Варга, Јанош Далош, Миклош Рожа, Јожеф Далош, Јанош Пал, Иштван Терек, Јожеф Боц (38. батаљон), Андраш Ловас (1. хусарски пук), Мартон Балаж (127. батаљон). Становници Кишујбање били су: Јожеф Кунгл, Јожеф Фуц, Јанош Еберт, Филеп Гирчхик и Јанош Мајер.

Сукоб који се догодио на планини Зенго 13. фебруара 2004. године између становника Хосухетења, становника Печварада, еколога и тима обезбеђења који су стигли са радницима на сечи, ушао је у јавну свест као Битка код Зенга.Демонстранти су се ланцима везали за дрвеће Зенга

Догађај и његове последице значајно су допринели да влада коначно одустане од изградње НАТО радара на планини Зенго, окончавши дебату која је трајала годинама и отворивши нову: грађани оближњег Печуја протестовали су против изабране нове локације.Саопштење за штампу министарства

Демографија На попису из 2011. године, 79,4% становништва се изјаснило као Мађари, 2,6% као Роми, 0,2% као Хрвати и 5,4% као Немци (20,3% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 50%, реформисти 2,9%, лутерани 1,2%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 15,5% (28,8% се није изјаснило).Хосухетењ Helységnévtár

У 2022. години, 88,5% становништва се изјаснило као Мађари, 4% као Немци, 2,3% као Роми, 0,4% као Хрвати, 0,1-0,1% као Пољаци, Грци, Срби и Украјинци, 2,6% као остале, недомаће националности (11,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 35,8% су били римокатолици, 3,4% калвинисти, 0,7% евангелисти, 0,1% православци, 1,3% остали хришћани, 1% остали католици, 15,8% као неконфесионални (41,7% није одговорило).

За 1554. годину је дат само број пореских обвезника — 44.

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Хосухетењ на fallingrain.com

Категорија:Насељена места у жупанији Барања