Душан В. Божић (Ћуприја, 25. фебруар 1885 — Београд, 30. новембар 1962) био је српски и југословенски официр, дивизијски генерал Југословенске војске, инжењеријски официр, војни писац и уредник.Бјелајац, Миле С. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918–1941, Београд, 2004.
Образовање Завршио је 35. класу Ниже и 21. класу Више школе Војне академије.
Војна каријера Војну службу започео је 1906. године као водник у 1. инжењеријском батаљону. Током Балканских ратова (1912–1913) био је командир Дринског мостовног трена.
У Првом светском рату обављао је дужности командира чете у Тимочком пионирском полубатаљону другог позива, команданта мостовног трена Друге армије, команданта Шумадијског пионирског полубатаљона и члана и председника комисије за пријем ратног материјала у Француској (1917–1919).Терзић, В. Слом Краљевине Југославије, књ. II, Београд, 1984.
Након рата налазио се на дужностима референта инжењерије Дравске и Јадранске дивизијске области, команданта 4. пионирског батаљона, начелника инжењерије Дунавске дивизијске области, као и на руководећим положајима у Главном ђенералштабу и Министарству војске и морнарице.
Био је командант Инжењеријске подофицирске школе „Краљ Петар“, помоћник команданта Инжењеријске официрске школе, командант Понтонирске команде, ађутант краља (1935–1936), помоћник и вршилац дужности команданта Инжењерије, а од 1938. године и вршилац дужности команданта Команде инжењерије.
Априлски рат У Априлском рату 1941. године био је командант артиљерије Врховне команде. Након капитулације Краљевине Југославије одведен је у немачко заробљеништво, где је провео остатак рата. По завршетку рата вратио се у Југославију.
Унапређења Потпоручник (1906) Капетан (1913) Капетан прве класе (1915) Мајор (16. октобар 1918) Потпуковник (23. јануар 1923) Инжењеријски бригадни генерал (31. децембар 1934) Дивизијски генерал (1. децембар 1939)
Одликовања Божић је био носилац следећих одликовања и споменица: Орден Белог орла са мачевима, V и IV реда Орден Белог орла без мачева, IV и III реда Орден Југословенске круне III степена Медаља за храброст „Милош Обилић“ Медаља за војничке врлине Споменица рата 1912. године Споменица рата 1913. године Споменица за ослобођење и уједињење 1914–1918 Албанска споменица Румунски Орден Румунске звезде (Steaua României), Велики официр, војни, са мачевима (1939)
Публицистика Покретач је и главни уредник стручног војног часописа Инжењеријски гласник, који је почео да излази 1929. године.
Лични живот Потицао је из породице Вујадина Божића. Имао је сестру Милицу. Од 1920. године био је ожењен Јеленом, кћерком полицијског писара Михаила Стефановића из Скопља. Живео је у Београду, у улици Краља Милутина број 15.
Референце
Литература
Терзић, В. Слом Краљевине Југославије, књ. II, Београд, 1984. Бјелајац, Миле С. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918–1941, Београд, 2004.
Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1962. Категорија:Ћупричани Категорија:Официри Војске Краљевине Србије Категорија:Генерали Југословенске војске Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Српски војници у Првом светском рату Категорија:Учесници Априлског рата Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Носиоци Ордена Југословенске круне Категорија:Носиоци Медаље за храброст Милош Обилић Категорија:Носиоци Албанске споменице