Кираљеђхаза () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у сентлеринцском срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија мини|лево|200п|Поглед на село са језера Село лежи на равничарском подручју између планине Мечек и реке Драва, директно југозападно од насеља Сентлеринца.
Остала суседна насеља су: Качота са севера, Сабадсенткираљ и Герде са истока, Мађартелек и Мађамечке са југа, Ђенђфа и Шумоњ са југозапада и Сентденеш са запада.
Историја Према археолошким налазима, већ је било насељено у касном бронзаном добу. Данашње насеље је основано 1940. године уједињењем Вашарошсентгала и Мађарсентивана. Спајање два села наредио је министар унутрашњих послова 1938. године. Према књизи Ђалаја Михаља „Мађарска административна историја, Лексикон локалних имена“, уједињење је постало званично 21. маја 1940. Након тога, насеље се неколико месеци звало Сентгалошиван, а коначно име Кираљеђхаза је усвојено, такође према Ђалају, 21. децембра исте године, док је декрет министра унутрашњих послова о томе објављен у Будимпештанском гласнику 29. децембра. Ново име је предложио парох Ђерђ Нађ.
Мађарсентиван Први писани помен Мађарсентивана датира из 1274. године Свети Јоханис (S. Johannis), касније, из 1283. године Сент Иван (Scenth Iwan). Вероватно је добио име по заштитнику сеоске цркве, Светом Јовану Крститељу и мађарском префиксу који се односи на матерњи језик становништва. Насеље је било тржно место у 14. веку. Није се смањило чак ни током турске окупације, већ су га континуирано насељавали Мађари.Кратка историја Кираљеђхазе
Вашарошсентал Први писани помен овог насеља датира из 1292. године, у облику Зентгал (Zenthgal), ово име је такође повезано са заштитником сеоске цркве, Светим Галом, а префикс вашарош (vásáros) односи се на право насеља да одржава пијацу. Вашари су се овде свакако одржавали у 14. веку. Током турске окупације, насеље је било насељено место, али током ослободилачких ратова против Турака, његово становништво је нестало или је побегло, а нови становници су почели да се враћају тек почетком 18. века. Током 16. века, оба насеља су била власништво породице Палфи.
Демографија На попису из 2011. године, 74,7% становништва се изјаснило као Мађари, 2,2% као Роми, 0,3% као Хрвати и 0,6% као Немци (25,3% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 44,8%, калвинисти 2,4%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 17% (35,5% се није изјаснило).Кираљеђхаза Helységnévtár
У 2022. години, 91,5% становништва се изјаснило као Мађари, 2,7% као Роми, 0,6% као Румуни, 0,6% као Немци, 0,5% као Русини, 0,2% као Хрвати, 0,1% као Бугари, 0,1% као Срби, 0,6% као друга, недомаћа националност (8,2% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 35,6% су били римокатолици, 3,1% калвинисти, 0,1% евангелисти, 0,1% гркокатолици, 1,1% остали хришћани, 0,6% остали католици, 15,1% као неконфесионални (44% није одговорило
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Királyegyháza Önkormányzatának honlapja Кираљеђхаза на fallingrain.com
Категорија:Насељена места у жупанији Барања