Инцидент крај Фобоса (енглески Phobos Incident) је појам за необјашњив догађај који се догодио 1989. године крај Марсовог месеца Фобоса, а који је фотографијом забележила совјетска свемирска сонда Фобос 2. На тој фотографији, испод Фобоса, види се објекат у облику цигаре, могуће НЛО или метеороид. То је било последње што је та летелица послала на Земљу; када је последњи кадар враћен на Земљу, сонда је мистериозно нестала и контакт са њом је изгубљен. Један контролор из контролног центра у Калининграду закључио је да се сонда окретала ван контроле. Чини се да је нешто ударило или пуцало по сонди Фобос 2. Могуће је да је након неког времена сонда ушла у Марсову атмосферу и изгорела. Према проценама, до 8. или 10. априла 1989. неконтролисана ротација Фобос 2 спустила би температуру на броду до око 0 степени Целзијусових. До 13. или 14. априла свемирска летелица би се у ствари замрзла, што би онемогућило рад било ког система. Суочавајући се са таквом дијагнозом, контрола мисије прогласила је мисију Фобос 2 завршеном 14. априла 1989. године.Пре тога сонда је фотографисала сенку на Марсовој површини, која по некима није могао бити Фобос јер је сенка била предуга. Сенка можда припада неидентификованом објекту са последње слике Фобоса 2. Последња фотографија Фобоса 2 није била приказана јавности до 1991. године. До тада је та фотографија била класификована као тајни документ.

Ток мисије Фобоса 2 и инцидент У јулу 1988. Руси су лансирали две беспилотне сателитске сонде – Фобос 1 и Фобос 2 – ка Марсу, са примарном намером да истраже Марсов тајанствени сателит, Фобос. На жалост, Фобос 1 је изгубљен на путу два месеца касније, наводно због грешке у радио наредби. Фобос 2 је такође на крају изгубљен у чудним околностима, али не пре него што је послао одређене слике и информације са самог планета Марса.

Фобос 2 је сигурно стигао на Марс у јануару 1989. године и ушао у орбиту око Марса као први корак ка свом крајњем циљу: да се пребаци у орбиту која ће га натерати да лети скоро у тандему са Марсовим месецом Фобос (отуда назив свемирске летелице) и истражи месец помоћу високо софистициране опреме која је садржала два пакета инструмената намењена за постављање на површину месеца.

Све је добро пролазило док се Фобос 2 није поравнао са Фобосом, Марсовим месецом. 21. фебруара 1989. године, Фобос 2 је обавио ТВ снимање Фобоса с удаљености од 820–1.100 километара. Више слика снимљено је 28. фебруара с удаљености од 310–440 километара, а 25. марта с удаљености од само 180–270 километара.

27.марта 1989. године, свемирска летелица је требало да направи још једну серију ТВ слика Фобоса, за коју је било потребно да се сонада суочи са Марсовим месецом, истовремено усмеравајући главне комуникационе антене далеко од Земље. На крају слања снимака, свемирска летелица није поново успоставила контакт са Земљом. Отприлике четири сата касније стигли су неки слабији, неразлучиви сигнали, који су можда указивали да се свемирски брод окретао ван контроле. Накнадна процена показала је да ће ситуација вероватно оставити Фобос 2 без струје, али шта је тачно покренуло ову ситуацију остаје мистерија.

Затим је 28. марта совјетски центар за контролу мисије признао изненада "проблеме" у комуникацији са свемирским бродом; а Tass, званична совјетска новинска агенција, известила је да „Фобос 2 није успео да комуницира са Земљом како је било предвиђено након што је јуче завршио операцију око Марсовог месеца Фобос. Научници у контроли мисије нису успели да успоставе стабилан радио контакт.“

Према Борису Болицком, научном дописнику Радио Москве, непосредно пре него што је прекинута радио веза са Фобосом 2, на Земљу је враћено неколико необичних слика, које су Руси описали као „доста изванредне карактеристике“. Чини се да једна слика приказује предмет необичног облика између свемирске летелице и Марса. Ову „врло тајну“ фотографију западном штампу касније је дала пуковница др Марина Попович, руска астронауткиња и пилоткиња, која је дуго била заинтересована за НЛО-е. На конференцији о НЛО-има 1991. године, Попович је неким истражитељима дала занимљиве податке које је „кријумчарила“ из бившег Совјетског Савеза.

Део информација био је и тако звани „прве икада процуреле слике ванземаљског матичног брода у Сунчевом систему“. Последњи пренос са Фобоса 2 била је слика (можда) гигантског цилиндричног свемирског брода – огромног, отприлике 20 км дугог, матичног брода у облику цигаре, пречника 1,5 км, која је фотографисана 25. марта 1989. године, обешена или паркирана поред Марсовог месеца Фобос поред совјетске беспилотне сонде Фобос 2. Након што је последњи кадар враћен радио на Земљу, сонда је мистериозно нестала; према Русима, уништена је – вероватно погођена снопом енергије.

Проблеми инцидента

Разни људи тврде да се на слици налази свемирски брод дуг најмање 15 миља или да је експлозија оружја са плазма снопом уништила свемирски брод Фобос 2. То су, наравно, изванредне тврдње, које су у ствари погрешне.

„Последња слика“, снимљена 25. марта, направљена је два дана пре губитка везе са летелицом. Летелица је снимила 52 слике на којима се налазио неидентификовани објекат, који варира у величини. Најранија слика на којој се налази тај објекат снимљена је 21. фебруара 1989. године, нешто више од месец дана пре него што је летелица изгубљена. Велика је могућност да објект уопште не постоји, него да је то артефакт на слици.

Највероватнији узрок губитка летелице је квар на уграђеном рачунару летелице.

Научна тумачења и званични ставови Иако је Инцидент крај Фобоса често предмет спекулација у популарна култура и уфолошким круговима, званични научни ставови су далеко опрезнији. Већина научника и инжењера који су били укључени у анализу мисије Фобос 2 сматра да нема поузданих доказа који би указивали на присуство ванземаљски живота или намерну саботажу сонде.

Совјетски свемирски програм и касније руски научници су након губитка летелице анализирали телеметријске податке и дошли до закључка да је вероватније дошло до комбинације техничких проблема, укључујући кварове у систему оријентације, проблеме са напајањем и грешке у софтверу уграђеног рачунара. Ови проблеми су могли да изазову неконтролисану ротацију сонде, што је онемогућило правилно усмеравање соларних панела и комуникационих антена.

Посебно је истакнуто да су свемирске мисије из тог периода биле подложне техничким отказима услед ограничених могућности тадашње електроникае и рачунарских система, као и због екстремних услова у свемиру, укључујући зрачење, температурне разлике и микрометеоритите.

Утицај инцидента на касније мисије ка Марсу Губитак сонде Фобос 2 имао је значајан утицај на будуће свемирске мисије ка Марсу и његовим месецима. Након овог догађаја, свемирске агенције су посветиле већу пажњу редундантности система, односно уградњи резервних компоненти које би омогућиле наставак рада летелице чак и у случају квара појединих делова.

Такође, искуства из мисије Фобос 2 допринела су развоју напреднијих система за стабилизацију летелица, као и побољшању комуникационих протокола између Земља и свемирских сонди. Касније мисије, као што су Марс Глобал Сурвејор, Марс Одисеј, Марс Експрес и друге, користиле су напредније технологија које су умањиле ризик од губитка контакта.

Инцидент у популарној култури и медијима Инцидент крај Фобоса заузима значајно место у популарна култура, нарочито у литература, документарне емисије и интернет форумима који се баве НЛО феноменима. Многи аутори су овај догађај користили као пример наводног прикривања доказа о постојању ванземаљски живота у Сунчев систему.

Фотографијаи сонда Фобос 2 често се појављују у телевизијске емисије и чланакима који истражују мистериозне појаве у свемир. Међутим, научна заједница углавном указује на то да су такве интерпретације засноване на погрешном тумачењу слика ниске резолуције и недостатку контекста у којем су оне настале.

Значај Фобоса у истраживању Марса Марсов месец Фобос представља један од најзанимљивијих објеката у Сунчев систему због свог неправилног облика, ниске орбите и непотпуно разјашњеног порекла. Управо због тога је мисија Фобос 2 имала велики научни значај, јер је требало да пружи нове податке о саставу и структураи овог месеца.

Инцидент крај Фобоса додатно је скренуо пажњу јавности и научника на овај објекат, што је касније довело до планирања нових мисија усмерених на детаљније проучавање Фобоса и Деимос. Иако је сама мисија Фобос 2 завршена неуспешно, подаци које је прикупила и интересовање које је изазвала остају важан део историје истраживања Марс.

Фобос – порекло и физичке карактеристике Марсовог месеца Фобос је већи и унутрашњи од два природна сателита планете Марс и један је од најнеобичнијих месеца у Сунчев систему. Откривен је 1877. године од стране америчког астронома Асаф Хол, а име је добио по грчком богу страха, сину бога рата Ареса (Марса). Фобос има неправилан облик, сличан астероид, са димензијама приближно 27 × 22 × 18 километара.

Једна од најупечатљивијих карактеристика Фобоса је његова изузетно ниска орбита. Он кружи око Марса на висини од око 6.000 километара изнад површине планете, што га чини најближим природним сателитом својој матичној планети у целом Сунчев систему. Због тога се Фобос на марсовском небу креће веома брзо и „излази“ на западу, а „залази“ на истоку, што је супротно од кретања већине других месеца.

Порекло Фобоса још увек није у потпуности разјашњено. Дуго се сматрало да је реч о заробљен астероид, међутим новија истраживања указују да би могао настати од материјала који је остао након великог судара у прошлости Марса. Управо због тих недоумица Фобос је један од главних кандидата за будуће мисијае са узорковање површине.

Мисије усмерене на Фобос након губитка сонде Фобос 2 Након неуспеха совјетске мисије Фобос 2, интересовање за Марсове месеце није опало, већ је, напротив, подстакло развој нових мисија са напреднијом технологијом. Једна од најзначајнијих каснијих мисија била је европска сонда Марс Експрес, лансирана 2003. године, која је више пута пролетала у близини Фобоса и снимала његову површину високом резолуцијом.

Посебно је значајна јапанска мисија MMX (Martian Moons eXploration), коју је развила JAXA. Циљ ове мисије је детаљно проучавање Фобоса и Деимоса, као и прикупљање узорака са површине Фобоса који би били враћени на Земља ради лабораторијске анализе. Ови узорци могли би да дају коначне одговоре на питање порекла Марсови месеци.

Искуства из мисије Фобос 2 значајно су утицала на дизајн нових летелица. Савремене сонде имају бољу заштиту од зрачења, поузданије системе оријентације и напреднији софтвер, што у великој мери смањује ризик од губитка контроле и комуникације. На тај начин, иако је мисија Фобос 2 завршена неуспешно, она је допринела развоју безбеднијих и успешнијих истраживања Марс.

Референце

Категорија:Свемирске летелице