Шибуја (渋谷区, Shibuya-ku; IPA: [ɕibɯja]) је посебан округ у Токију, Јапан. Као једно од главних комерцијалних седишта, Шибуја је једна od најпрометнијих железничких станица на свету – Шибуја станица.
Дан 1. јануара 2024. године, округ Шибуја има процењену популацију од 239,609 у 142.443 домаћинства, уѕ густину насељености од 15.262,01 становника по квадратном километру (39.528,4 становника по квадратној миљи). Укупна површина износи 15,11 km² (5,83 квадратне миље). Међу познатим четвртима и деловима Шибује се налазе Харајуку, Ебису, Омотесандо, Јојоги и Сендагаја.
Шибуја је дошла у посед клана Шибуја почетком 1160-их година, по коме је област добила име. Огранак тог клана који је владао овим подручијемпоражен од стране клана Каснији Хојо 13. јануара 1524. године, током Сенгоку периода, након чега је област прешла под њихову контролу. током Едо периода, Шибуја - нарочито Марујамачо на Догензаки - напредовала је као градско насеље на путу Ојама (данашњи пут 246), а у Меији пеиорду као ханамачи. Шибуја се развила као железнички терминал током ширења железничке мреже почевши од 19. века, акао градски округ у саставу Токија укључена је 1. октобра 1932. године.
Шибуја, некада просечна област развијена око железничког терминала, током 1970-их година је престигла Шинџуку као средиште омладинске културе. Истовремено конкуренција између компанија Сеибу (чији су најпознатији развојни пројекти Шибуја Парцо) и Токју (Токју Хандсм, Шибуја 109) у развоју овог подручија као комерцијалног центра додатно повећала његову привлачност за младе, што се потом проширило и на друге делове округа, попут Хараџукуа.
Шибуја раскрсница, позната као најпрометнијих пешачки прелаз на свету, панорамски поглед на град са крова зграде Шибуја Скрамбол Сквер, као и статуа Хачикоа, међународно су препознате туристичке атракције.
Подручије око станице Шибуја пролази кроз обимну реконструкцију од 2010. године, а завршетак целокупног пројекта планиран је за фиксалну 2034. годину (од априла 2034. до марта 2035).
Историја лево|мини|238x238п|Maruyamachō је био комерцијални центар тог подручја у периоду Едо
Шибуја је дошла у посед клана Шибуја почетком 1160-их година, након чега је област добила име. Клан је био спореднаграна клана Таира, пореклом од Таире но Јошифумија. Клан је изградио трвђаву у близини данашњег светилишта Конно Хачимангу. Огранак клана који је владао овим подручијем поражен је од стране клана Каснији Хојо 13. јануара 1524. године, током Сенгоку периода, након чега је област прешла под њихову контролу. Током Едо периода, Шибуја - нарочито
Марујамачо на Догензаки - напредовала је као градско насеље на путу Ојама (данашњи пут 246), а у Меији периоду као ханамачи.
Село Шибуја је основано 1889. године спајањем села Ками-Шибуја, Нака-Шибуја унутар округа Минами-Тошима (1896. године округ је назван Тојотама). Село обухватало територију данашњег подручија око станице Шибуја, као и области Хироо, Даикањама, Аојама и Ебису. Шибуја је постала варош 1909. године. Варош Шибуја се 1932. године спојила са суседним варошима Сендагаја (која је укључивала данашње области Сенда, Хараџуку и Џингуме) и Јокохама (која је укључивала данашње области Јојоги и Хата) и тако формирала приградски округ Шибуја-ку након што је уклопљена у град Токио. Шибуја је постала урбана посебна четврт по Закону о локалној аутономији 1947. године.
Токју Тојоко линија је отворена 1932. године, чиме је Шибуја постала кључни терминал између Токија и Јокохаме, а потом су је 1933. године пратили претходник линије Кеио Инокашира и 1938. године претходник линије Токио Метро Гинза. Прича о Хачикоу, псу који је сваког дана од 1923. до 1935. године чекао свог преминулог господара на станици Шибуја, изазвала је националну сензацију због његове непоколебљиве оданости. Статуа Хачикоа је подигнута поред станице, а околни Трг Хачико данас је једно од најпопуларнијих места за састајање у том делу града. лево|мини|Ваздушна фотографија станице Шибуја, око 1960. године Током окупације Јапана, парк Јојоги је коришћен као стамбени комплекс за америчко особље познат као „Вашингтон Хајтс“. Америчке снаге су отишле 1964. године, а велики део парка је тада преуређен у спортске објекте за Летње олимпијске игре 1964. године. Сам округ је био део трасе атлетских дисциплина - маратона и хода на 50 км - током игара 1964. године.
Средином 1990-их Шибуја-кеи, микрожанр поп музике постао је маинстрим у Јапану. Одликовао се ,,cut-and-paste'' приступом, врхунац је достигао крајем 1990-их, а потом је почео да опада након што су његови главни представници прешли на друге музичке стилове.Од почетка 21. века у току је велика реконструкција подручја око станице Шибуја. Размере овог пројекта описане су као нешто што се дешава једном у сто година. Јапанска влада 2005. године прогласила овај део града Урбаном зоном обнове. Након дискусија између стручњака, Министарства земљишта, инфраструктуре, саобраћаја и туризма, Владе окијске метрополе, Градске управе Шибује и железничких оператера попут компанија Токио Корпоратион, ЈР Еаст и Токио Метро, 2008 године представљен је као главни план развоја. Године 2010. Влада Токијске метрополе одобрила је спровођења плана реконструкције и званично је започета изградња пуног обима. У оквиру пројекта, постојећи објекти странице су срушени. Линија Тојоко премештена је под земљу, перон линије Гинза је релоциран, а перон линије Саикјо постављен паралелно са пероном линије Јаманоте. Неколико постојећих комерцијалних зграда такође је срушено и замењено високим комплексима као што су Шибуја Хикарие, Шибуја Стрим, Шибуја Фукурас, Сакура Стејџ и Шибуја Скрамбл Сквер. Због тога што је железнички саобраћај морао непрекидно да функционише током радова, као и због ревизије плана пешачке мреже око странице током самог процеса, укупни завршетак реконструкције сада је планиран за фиксану 2034. годину, што је седам година касније од него што је првобитно био предвиђено.
Мијашита парк је затворен 2017. године, а поново отворен у јулу 2020. као тржни комплекс са кровним парком
Географија мини|Јужно од Шибује 2020. година Шибуја обухвата многе познате комерцијалне и стамбене четврти као што су Даиканјама, Ебису, Харајуку, Хироо, Хигаши, Омотесандо, Сендагаја и Јојоги
Окрузи
Подручја Хатагаја:
Сасазука, Хатагаја, Хонмаћи
Подручје Јојоги
Уеахара, Ојамаћо, Нишихара, Хатсудаи, Мотојојогићо, Томигаја, Јојогикамизоноћо, Јојоги
Подручје Сендагаја:
Сендагаја, Јингумае
Подручје Ебису-Омукаи:
Камијамаћо, Јиннан, Удагаваћо, Шото, Схинсенћо, Марујамаћо, Догензака, Нанпеидаићо, Сакурагаокаћо, Хаћијамаћо, Саругакућо, Даикан'јамаћо, Ебисуниши, Ебисуминами
Подручје Хикава-Шимбаши:
Шибуја, Хигаши, Ебису, Хироо
мини|Шибуја виђена са Мори торња у Ропонгију
Демографија Према подацима јапанског пописа становништва, број становника поново расте након периода опадања између 1960. и 2000 године.
Политика и управа Шибују управља градско веће од 34 изабрана члана. Градоначелник је Кен Хасебе, независни кандидат
Избори 2003. избори за градоначелника Шибује
Туризам и локалне знаменитости мини|Шибуја раскрсница мини|Слика статуе Хаћикоа Шибуја је позната по свом скрамбл пешачком прелазу, названом Шибуја раскрсница, налази се испред излаза Хаћико на станици Шибуја и зауставља се саобраћај у свим правцима како би пешаци могли да преплаве читаву раскрсницу. Шибуја раскрсница је најпрометнији пешачки прелаз на свету са више од 3.000 људи одједном. Испред станице Шибуја налази се статуа пса Хаћикоа, који је познат по својој непоколебљивој лојалности према преминулом власнику. Статуа и околни Хаћико трг су често место састајања и готово увек су преплављени људима. На југозападној страни станице Шибуја налази се и статуа Мојаи, коју је Шибуји 1980. године поклонило становништво острва Ниијима.
Зелене површине Шинџуку Гјо-енм, некадашњи царски вртови, данас отворени за јавност као парк
Јојоги парк је некада био војна база за обуку царске јапанске војске, касније стамбено насеље Вашингтон током окупације Јапана, а потом је служио као смештај за такмичаре на Олимпијским играма у Токију 1964. године.
Галерија
Референце
Спољашње везе Shibuya City Official Website (на јапанском)
Waybackmachine
Statistics of Tokyo Категорија:Градови у Јапану