Шарени медојед (Grantiella picta) врста је птице из породице Meliphagidae (медоједа) и једини је представник монотипског рода Grantiella.
Таксономија Као члан породице Meliphagidae, Grantiella picta је једина врста у овом роду. Шареног медоједа је први пут описао Џон Гулд 1838. године и дао му име Entomophila picta,. Retrieved from https://www.biodiversitylibrary.org/page/34074714#page/540/mode/1up али га је 1911. године преименовао Грегори Макалистер Метјуз у Grantiella picta.
Прошло је још шездесет година од првобитног описа пре него што су детаљи о његовим јајима, навикама и распрострањењу почели да се истражују и бележе. Име рода је дато у част Роберта Гранта, таксидермисте и колекционара рођеног у Шкотској, док име врсте потиче од латинске речи за „осликан” или „шарен”, pictus, и односи се на жуте ознаке на перју репа и крила.
Секвенционирање ДНК помогло је у организовању родова унутар породице Meliphagidae у четири главне кладе, које показују односе између врста. Међутим, недостатак узорковања и статистичке анализе довео је до тога да су неке гране унутар клада чвршће повезане од других.Driskell, A. C., & Christidis, L. (2004). Phylogeny and evolution of the Australo-Papuan honeyeaters (Passeriformes, Meliphagidae). Molecular Phylogenetics and Evolution, 31, 943-960.
Студија коју су спровели Дрискел и Кристидис сугерисала је да је Grantiella у четвртој клади и да има везе са родовима Plectorhyncha и Xanthotis. Пријављени однос између родова Grantiella и Plectorhyncha био је неочекивано откриће, због њихових морфолошких разлика; њихова сличност у понашању при изградњи гнезда раније није била довољна да се закључи да су ове две врсте можда блиско повезане.
Неколико налаза у студији Дрискела и Кристидиса је од тада доведено у питање у новијој студији о ДНК унутар породице Meliphagidae,Gardner, J. L., Trueman, J. W., Ebert, D., Joseph, L., & Magrath, R. D. (2010). Phylogeny and evolution of the Meliphagoidea, the largest radiation of Australasian songbirds. Molecular Phylogenetics and Evolution, 55, 1087-1102. али Grantiella picta није била једна од врста које су даље истраживане.
Опис Тежак око 20–25 g, шарени медојед је мала птица дужине приближно 16 cm, са сличним распоном крила.Higgins, P. J., Peter, J. M., & Steele, W. K. (Eds.). . .. Collins/Angus & Robertson: North Ryde. . Од укупне дужине, реп је у просеку дуг око 5,5 cm, а кљун 1,3 cm.
Лице, теме и горњи делови тела (укључујући рамена пера, потиљак и тртицу) код одраслих мужјака су црни, са малим белим мрљама смештеним са обе стране главе. Доњи део тела, који се састоји од браде, грла, груди и стомака, као и доња страна репа, су бели. Црне мрље могу бити присутне међу белим перјем бокова, груди и стомака.
Ивице црних летних пера и великих примарних и секундарних покровних пера су јарко жуте, као и ивице репних пера, која такође имају беле врхове. Упечатљив контраст боја на перју крила и репа једна је од најкарактеристичнијих особина ове врсте, заједно са ружичастим кљуном који има сиви врх. Стопала и ноге су такође сиви, док су шаренице очију црвенкасто-смеђе.
Женке су нешто мање од мужјака и светлије су боје, са мање мрља које се спуштају низ бокове. Младе птице су још светлије од женке, изгледају више смеђе него црно, са слабијом жутом бојом на перју и са сивим кљуном уместо ружичастог који се види код одраслих.
Распрострањење и станиште мини|Шарени медојед. Јасно се виде жуте ивице пера на крилима и репу.Harris, S. (2010) Painted Honeyeater, Grantiella picta [Photograph]. Retrieved 2 April 2015, from Flickr https://www.flickr.com/photos/50364443@N00/5041711896. Reproduced with permission from the creator.
Шарени медојед је ендемска врста за Аустралију и налази се широм источних и северних делова земље. Током пролећа и лета његово распрострањење протеже се од унутрашњости централне Викторије кроз раштркане делове већег дела Новог Јужног Велса и Територије главног града Аустралије до јужног Квинсленда.
Током зиме птице мигрирају у северни Квинсленд, око полуострва Кејп Јорк и источних области Северне територије. Било је и извештаја о неколико виђења у крајњим источним деловима Јужне Аустралије.
Настањује углавном шуме у којима се налазе врсте еукалиптуса (Eucalyptus) и акације (Acacia). Њихово кретање није у потпуности разјашњено, али је повезано са присуством имела и улогом те биљке као извора хране. Верује се да је њихова миграција југ-север резултат доступности бобица имеле у одређеним периодима године.Keast, A. (1968). Seasonal movements in the Australian honeyeaters (Meliphagidae) and their ecological significance. Emu, 67, 159-209.
Спроведене су студије које сугеришу да подручја станишта која су претрпела мању фрагментацију и крчење земљишта могу имати већи број присутних шарених медоједа.Oliver, D. L., Chambers, M. A., Parker, D. G. (2003). Habitat and resource selection of the Painted Honeyeater (Grantiella picta) on the northern floodplains regions of New South Wales. Emu, 103, 171-176. Такође је утврђено да су бројнији на локацијама где постоји велики број дрвећа и висок проценат покривености крошњама.
Шарени медојед је номадска врста која је веома неухватљива. Њихово посматрање је ретко, али када се виде, то је обично у паровима или појединачно, а ређе у јату.
Важна подручја за птице Организација BirdLife International идентификовала је следеће локације као важне за очување шареног медоједа:
Нови Јужни Велс Биња и Кокопара (Национални парк Кокопара) Долина Каперти Гуну Шума Пилига Југозападне падине Новог Јужног Велса
Квинсленд Буџамула (Национални парк Буџамула)
Викторија Регион Ворби-Чилтерн
Понашање Оглашавање мини|десно|Шарени медојед певаHarris, S. (2010) Painted Honeyeater, Grantiella picta [Photograph]. Retrieved 2 April 2015, from Flickr https://www.flickr.com/photos/50364443@N00/4974855223/in/set-72157594268086170. Reproduced with permission from the creator. Познато је да се често оглашава позивом „Џорџи”, који је подељен на две ноте, на пример „џор-џи” или „џорџ-ИИИ”. Ово се такође може извести обрнуто. Мужјаци могу бити посебно гласни током удварања, а познато је да се оба пола оглашавају у лету током сезоне парења док напуштају и прилазе гнезду.
Неке птице се могу утишати када почне гнежђење или испуштати тише позиве када им се приближе људи,Hindwood, K. A. (1935). The Painted Honeyeater. Emu, 34, 149-157 или када се смештају у гнездо.Whitmore, M. J., & Eller, C. M. (1983). Observations at a nest of Painted Honeyeaters. Emu, 83(3) 199 – 202 Забележен је позив који звучи као „чур” и повезан је са уласком и изласком из гнезда, што можда сигнализира олакшање због повратка у гнездо.
Под претњом предатора, такође испуштају позиве за узбуну. И мужјаци и женке користе позиве различитог интензитета, у зависности од ситуације — хитнији позив се оглашава када су јаја украдена.
Размножавање мини|Два птића шареног медоједа у гнездуZoglauer, N. (2015). Painted Honeyeater nest1 [Photograph]. Retrieved 11 April 2015, from Flickr https://www.flickr.com/photos/neilzoglauer/17104409292. Reproduced with permission from the creator. Док се обрасци размножавања неких врста медоједа, као што је краљевски медојед (Xanthomyza phrygia), заснивају на нектару одређеног цветајућег дрвета,Franklin, D. C., Menkhorst, P. W., & Robinson, J. L. (1989). Ecology of the Regent Honeyeater Xanthomyza phrygia. Emu, 89, 140-154.Geering, D., & French, K. (1998). Breeding biology of the Regent Honeyeater Xanthomyza phrygia in the Capertree Valley, New South Wales. Emu, 98, 104-116. чини се да су обрасци шареног медоједа усредсређени на присуство бобица имеле, посебно оних из рода Amyema.
Иако шарени медоједи граде гнезда у различитим врстама дрвећа, укључујући Eucalyptus spp., многи такође преферирају врсту Acacia homalophylla и бели чемпрес-бор (Callitris glaucophylla), који су домаћини полупаразитске сиве имеле (Amyema quandang).Barea, L. P. (2008). Nest-site selection by the Painted Honeyeater (Grantiella picta), a mistletoe specialist. Emu, 108, 213-220.
Сезона парења обично траје од октобра до марта, а тачно време зависи од доступности ресурса, што заузврат може бити под утицајем услова животне средине. Успешна репродукција зависи од доступности хране; и одрасли и млади зависе од адекватних ресурса за опстанак.Martin, T. E. (1987). Food as a limit on breeding birds: A life-history perspective. Annual Review of Ecology and Systematics, 18, 453-487
Мужјаци шарених медоједа углавном стижу на место гнежђења неколико недеља пре женке, а оба пола одлазе отприлике у исто време око 5 месеци касније када број бобица имеле почне да опаде.Barea, L. P., & Watson, D. M. (2007). Temporal variation in food resources determines onset of breeding in an Australian mistletoe specialist. Emu, 107, 203-209. Иако је воће доступно током целе године, обилније је током топлијих месеци, а смањује се како температура пада.
Користећи сигнале из животне средине, шарени медоједи одређују време гнежђења тако да не стижу на локације када ресурси хране опадају уместо да почињу да расту. Поклапање размножавања са сазревањем воћа такође може корелирати са преференцијом многих јединки да се гнезде у близини или усред имеле. Гради плитко гнездо у облику шоље које изгледа крхко, од ситне траве и коренчића, повезаних пауковом мрежом, које виси за обод са гранчица у спољашњем лишћу жбуна или дрвета, 3–20 м изнад земље., Sydney. , Glebe, NSW. Revised edition.
Верује се да близина воћа местима за гнежђење омогућава врсти да уложи више труда у друге активности као резултат тога што не мора да тражи храну. Међутим, показало се да гнезда смештена унутар жбуна имеле могу имати веће стопе неуспеха и предације, вероватно као резултат опортунистичког понашања других врста птица, као што је Acanthagenys rufogularis.Barea, L. P., & Watson, D. M. (2013). Trapped between popular fruit and preferred nest location – cafeterias are poor places to raise a family. Functional Ecology, 27, 766-774.
Чињеница да ова врста гради гнезда на локацијама где су потребни ресурси лако доступни има директан утицај на то која станишта се бирају.Barea, L. P. (2012). Habitat influences on nest-site selection by the Painted Honeyeater (Grantiella picta): Do food resources matter? Emu, 112, 39-45 Гранање имеле пружа структуру за изградњу гнезда, а густо лишће помаже у скривању.Watson, D.M. (2001). Mistletoe – A keystone resources in forests and woodlands worldwide. Annual Review of Ecology and Systematics, 32, 219-249. Одабир имеле као места за гнездо такође може понудити повољну микроклиму, која вероватно пружа хладније окружење током топлијих периода.Cooney, S. J., Watson, D. M., & Young, J. (2006). Mistletoe nesting in Australian birds: A review. Emu, 106, 1-12.
мини|Птић шареног медоједа у гнездуZoglauer, N. (2015). Painted Honeyeater nest2 [Photograph]. Retrieved 11 April 2015, from Flickr https://www.flickr.com/photos/neilzoglauer/17104409362/. Reproduced with permission from the creator. Животне фазе од почетка легла, преко излегања до полетања су директан одговор на доступност бобица као извора хране, при чему до полетања долази непосредно пре него што сазревање бобица достигне врхунац.
Док је улога мужјака у изградњи гнезда ограничена код неких врста медоједа, то није случај код шареног медоједа. И мужјак и женка граде и обликују гнездо, плетући га и модификујући у процесу који може потрајати недељама. Док женка гради, мужјак седи на врху дрвета, пратећи женку када она оде у потрагу за материјалом за гнездо. Мужјак се може вратити раније да би додао материјал у гнездо, али након што поново оде, на крају ће се појавити са женком.
Мужјак прати женку током изградње гнезда у покушају да је заштити од других заинтересованих мужјака, али се верује да ово понашање престаје када се у гнезду нађу јаја. Инкубацију и бригу о младима такође обављају и мужјаци и женке, при чему неки парови имају више од једног покушаја размножавања по сезони.
Гнезда и јаја