Народна библиотека „Христо Ботев” је носилац библиотечке делатности на територији општине Босилеград. Налази се у Босилеграду, у улици Георги Димитрова 54, у згради Центра културе Босилеград. Припада типу јавних библиотека и својим деловањем усмерена је ка општем образовању, информисању и задовољавању културних потреба грађана, као и очувању културних вредности општине Босилеград. Располаже фондом од преко 60.000 монографских публикација и фондом периодике од близу 200 наслова. Има пет огранака у већим месним заједницама. Оснивач библиотеке је општина Босилеград. Носи име по Христу Ботеву, бугарском песнику, револуционару и публицисти.

Историја 250px|мини|десно|Зграда старе основне школе у Извору У време ослобођења од Турака 1878. године у босилеградском крају скоро 99% становништва било неписмено. Тада су на овом простору постојале само четири школе, од којих се најстарија налазила у селу Извор. Корени библиотечке делатности у Босилеградском Крајишту налазе се управо у овој школи. Школа у Извору почела је са радом 1833. године, у исто време када је у селу подизана и црква Свете Тројице, највећа у читавом Крајишту. Ова школа је била прва образовна институција у целој тадашњој Изворској околији, која се од 1890. године назива Босилеградска околија. Захваљујући школи и цркви, село Извор је постало културно-образовни и административни центар целе околије. Димитар Стојанов, један од првих учитеља у Крајишту, доносио је из Ћустендила различите књиге, које је позајмљивао ученицима. Осим њега, у набавци и позајмљивању књига помагао је и један од првих свештеника у Извору, поп Петар Цветков Љубено. Управо овај њихов рад у изворској школи сматра се зачетком библиотекарства у данашњој општини Босилеград.

Упоредо са културним и просветним развојем, у Босилеградском Крајишту почетком 19. века јавила се и потреба за отварањем читалишта. Читалишта (, у дословном преводу „читаоница“) су била културно-просветни центри који су обухватали библиотеку, позориште, клуб и друге сличне институције. Прво читалиште на територији Босилеградског крајишта било је читалиште „Зора“ у селу Горња Лисина, отворено 1909. године. У склопу овог читалишта почела је са радом прва библиотека на овим просторима. Друго читалиште у босилеградском крају, читалиште „Христо Ботев”, отворено је крајем 1910. у селу Доња Љубата. Године 1920. оба читалишта су затворена. Читалиште „Братство” отворено је у Босилеграду 1911. Његов оснивач је био глумац и режисер Евтим Сарчаџијев, а управник једно време и Јордан Захаријев.

У склопу овог читалишта радила је и библиотека у којој су организоване књижевне вечери у циљу представљања литерарних дела и промовисања политичког пропагандног материјала. Читалиште је настрадало за време Првог светског рата и никада није обновљено.

Затварањем читалишта 1920. године библиотечка делатност на територији Босилеградског Крајишта замире. Једине библиотеке налазиле су се само у основним школама. Изузетак је представљала једна књижара, која се осим продајом бавила и изнајмљивањем књига. Ова књижара је до 1945. године била у приватном власништву, а затим је национализована. Овакво стање било је све до 1966, када је, у једној приватној кући, формирана Библиотека Културно-просветне заједнице.

Развој савременог библиотекарства у општини Босилеград Године 1966. формирана је Библиотека Културно-просветне заједнице, смештена у приватној кући и са фондом од 1.222 књиге. Следеће године, библиотека је премештена у монтажну бараку и у том објекту је радила наредних осам година. Током 1974. у Босилеграду почиње изградња данашње зграде Дома културе, у коју је већ 1975. смештена и градска библиотека, као део Центра културе Босилеград. Библиотеци је тада за смештај фонда и читаоницу додељен простор површине 120 m² површине, у коме се и данас налази.

Књижни фонд Библиотеке Центра за културу непрестано је и значајно увећаван и тематски обогаћиван. У њему се 1975. године налазило око 12.000 књига, а Библиотека је имала огранке у 4 села и у њима фонд са још 13.000 књига. Број читалаца је достигао 2000.

Одлуком Скупштине општине Босилеград 1997. године библиотека се издвојила из састава Културног центра и добила статус народне библиотеке. Иницијално је носила назив „Народна библиотека Босилеград“, а 2002. године преименована је у част бугарског песника и револуционара Христа Ботева.

Библиотека данас

Библиотечки фонд

Монографске публикације – у фонду библиотеке налази се више од 40.000 књига, од којих је око 18.500 на бугарском језику. Осим белетристике за децу и одрасле на српском и бугарском језику, лектире за основне и средње школе, библиотека располаже и стручном литературом из различитих области науке и културе. Периодика – читаоцима су свакодневно на располагању дневна штампа, недељници и часописи из различитих области, који се, као и периодика на бугарском језику, могу користити у читаоници Библиотеке. Завичајни фонд – специфичан је по томе што обухвата публикације на три језика – српском, бугарском и македонском. Обухвата књиге о Босилеграду аутора рођених ван ове области и књиге аутора рођених на територији општине Босилеград. Осим традиционалних штампаних публикација, фонд обухвата и дигиталне верзије књига, које Библиотека нема физички у свом фонду. Библиотека настоји да одржава везе са значајнијим библиотекама у суседним општинама и земљама, како би обогатила своју завичајну збирку. Грађа фонда је сређена по УДК и каталошки је обрађена у локалној бази података. Публикације се набављају из редовног откупа Министарства културе, сопственим средствима и поклоном.

У просторијама библиотеке постоји интернет читаоница за кориснике и све грађане којима треба слободан приступ интернету.

Такође постоји и дигитална читаоница, која представља резултат пројекта „Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда“. Поседује савремени прегледни интерфејс преведен на српском и бугарском језику. Дигитална читаоница се користи офлајн у просторијама Библиотеке, због пошотвања Закона о ауторским и сродним правима и њу могу да користе сви чланови библиотеке.

Остале активности Осим основне библиотечке делатности, Народна библиотека „Христо Ботев“ организује различите програме, попут промоција књига за децу и одрасле, различитих тематских изложби, књижевних вечери и других.

Осим тога, библиотека организује различите књижевне конкурсе, углавном за децу и младе.

У библиотеци је, почетком 2026, основан Књижевни клуб „Завичајна реч“, културни и стваралачки простор намењен љубитељима књижевности, писане речи и завичајне културе. Основни циљеви Клуба су подстицање књижевног и уметничког стваралаштва, неговање читалачке културе, очување завичајног језика и израза, као и афирмација локалних аутора и талената свих генерација. Чланови могу постати како одрасли, тако и деца, а клуб је отворен за све – писце, песнике, почетнике, читаоце, ученике, студенте...

Дигитализација У сарадњи са Центром културе Босилеград, Народна библиотека „Христо Ботев“ реализовала је пројекат Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда, који је финансирала Општина Босилеград. У оквиру пројекта дигитализовано је 100 публикација од 45 аутора из Завичајног фонда библиотеке:

35 збирки песама аутора рођених на територији Босилеграда, 22 публикација приповедачке прозе аутора рођених на територији Босилеграда, 6 збирки сабране народне књижевности, поезије и прозе, са територије Босилеграда, 20 публикација које представљају историјске, географске и друге изворе о Босилеграду и његовом становништву, 11 публикација старе и ретке библиотечке грађе о Босилеграду и његовом становништву, 6 публикација које обухватају осталу грађу и изворе аутора рођених на територији Босилеграда

Наслови који су дигитализовани изворно су 73 на бугарском, 23 на српском и 6 на македонском језику. По години издања, најстарија публикација је из 1906. године, а најновија из 2019. године. Дигитална читаоница се користи офлајн, у дигиталној читаоници просторијама Библиотеке, у складу са Законом о ауторским правима. Публикације аутора, са којима је потписан уговор о уступању одређених права за дигиталну презентацију њихових дела, биће доступне и онлајн.

Издавачка делатност Народна библиотека „Христо Ботев“ бави се и издавачком делатношћу. Најчешће издаје наслове који афирмишу општину Босилеград, као и ствараоце са ове територије и шире регије Крајишта. Део наслова дигитализован је у оквиру пројекта Дигитално Крајиште – Дигитализација Завичајног фонда.

Завичајни писци

Вене Велинов Миле Николов Присојски

Огранци

Огранаку селу Горња Лисина – у овом селу је 1909. године почела са радом прва библиотека на територији данашње општине Босилеград. Библиотека је затворена 1920. Данас ради као огранак Народне библиотеке „Христо Ботев”. Огранаку у селу Бистар Огранаку у селу Горња Љубата Огранаку у селу Доња Љубата – читалиште, а у склопу њега и библиотека, отворено је у Доњој Љубати половином 1910. године. Данас ради као огранак Народне библиотеке „Христо Ботев”. Огранаку у селу Рајчиловци, најмлађи огранак у мрежи библиотеке „Христо Ботев”, отворен 2013. године.

Референце

Спољашње везе

Христо Ботев Категорија:Култура у Босилеграду Категорија:Образовање у Босилеграду