Завидовићка офанзива (1994) је била здружена офанзива Армије Републике Босне и Херцеговине и Хрватског вијећа одбране против Војске Републике Српске, одмах након бошњачко-хрватског рата. Циљ је био да АРБиХ успостави путну комуникацију Завидовићи - Маглај, тиме би морали заузети села на источној страни реке Босне од Горње Бочиње до Бијеле Плоче. Битка се водила од 20. до 26. марта 1994. године, а резултирала је победом ВРС.
Позадина Операције 3. пјешадијског батаљона Прве прњаворске лаке пјешадијске бригаде у марту 1994. године обухватале су сложене маневре кроз територију Жепча под контролом Хрватског вијећа одбране, одбрану десног крила 27. моторизоване бригаде у рејону Завидовића, те кључна одбрамбена дејства на јужним падинама Озрена након потписивања Вашингтонског споразума.
Дана 14. марта 1994. године, по наређењу команде бригаде, извршен је марш главнине снага (двије трећине састава) Трећег пјешадијског батаљона. Јединица је, под командом команданта батаљона и уз пратњу вода војне полиције бригаде са командантом 1. прњаворске лаке пјешадијске бригаде, упућена у очекујући рејон села Брадићи (територија под контролом Хрватског вијећа одбране). Маневар је изведен преко линија одбране 27. моторизоване бригаде. Основни задатак био је борбено осигурање десног крила ове бригаде и спречавање продора снага Армије Републике Босне и Херцеговине из правца Завидовића.
Усљед промјене политичке ситуације и формирања муслиманско-хрватске коалиције (Вашингтонски споразум), боравак снага Војске Републике Српке на територији Хрватског вијећа одбране постао је ризичан. Дана 19. марта 1994. године, по наређењу команданта 27. моторизоване бригаде, дијелови 3. пјешадијског батаљона започињу извлачење. Зона 111. бригаде Хрватског вијећа одбране Жепче – ријека Босна – село Доња Бочиња. Прелазак је извршен преко понтонског моста у селу Бочиња, који је поставио Понтонирски батаљон 1. крајишког корпуса још 1. јула 1993. године. Батаљон се у потпуности комплетира у рејону јужног Озрена.
Ток битке У периоду од 19. до 26. марта 1994. године, 3. пјешадијски батаљон је постављен у улогу резерве Тактичке групе Озрен при 3. озренској лакој пјешадијској бригади у рејону Доње Бочиње. У зони одговорности Болачке пјешадијске чете, јединица је учествовала у заустављању офанзиве Армије Републике Босне и Херцеговине на правцу Долац–Близна. У овим борбама учествовала је и пјешадијска чета „Вукови са Вучијака“. Припадник јединице „Вукови са Вучијака“ (борац Спасојевић) успио је бестрзајним топом без нишанских справа директно погодити и онеспособити тенк Армије Републике Босне и Херцеговине. За овај подвиг, командант бригаде додијелио је борцу пиштољ ТТ као награду.
Истовремено, дијелови Првог и Другог батаљона Прве прњаворске лаке пјешадијске бригаде запосјели су положаје на Хаткиним њивама. Овај положај је био од стратешког значаја за спречавање евентуалног здруженог продора снага Хрватског вијећа одбране и Армије Републике Босне и Херцеговине према Црној Ријеци на Блатници. Извлачење српских снага из ширег рејона Новог Шехера извршено је правовремено, чиме је избјегнута опасност од одсијецања усљед реактивирања хрватско-муслиманске сарадње.
Референце
Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Босна и Херцеговина у 1994. Категорија:Историја Маглаја