thumb|Птоломеј II Филаделф у Александријској библиотеци, (1813).|upright Александријски музеј (; ), у чијем склопу се налазила и Александријска библиотекаОднос ове две институције још увек није потпуно расветљен од стране научника. Музеј је проучавао -{P.M. Fraser}-, Ptolemaic Alexandria (1972: vol. I: 213–219 etc), и -{Mostafa el-Addabi}-, The Life and Fate of the Ancient Library of Alexandria (Paris 1990: 84–90)., био је институција за коју се сматра да су је основали Птоломеј I Сотер и његов син Птоломеј II Филаделф. Првобитно, реч моусеион значила је било коју локацију посвећену Музама, често довођену у везу са проучавањем музике или поезије, али се касније повезивала са местима учења као што су Платонова Академија и Аристотелов Лицеј.
Птоломеји су наводно основали свој музеј и библиотеку с намером да окупе неке од најбољих научника хеленистичког света и да сакупе све књиге познате у то време. Иако није подразумевао збирку уметничких дела, реч моусеион је корен за модерну употребу речи музеј.
Музеј је током свог постојања био под патронатом династије Птоломеја, а потом и римских императора.Entry Μουσείον at Liddell & Scott Није познато колико је научника живело у музеју у било ком тренутку, јер су очувани извештаји ретки и кратки. Ипак, чини се да су научници и чланови особља били плаћени од стране државе и да нису плаћали порезе. Према Страбону, такође су добијали бесплатан смештај и исхрану, као и бесплатне слуге.
Последњи сачувани спомен о постојању и функционисању Александријског музеја потиче из 260-их година нове ере.Edward Jay Watts, (2008), .
Људи Учењаци који су асоцирани са Александријским музејом: Зенодот Калимах Аполоније са Родоса Ератостен Дидим (граматичар)
Референце
Види још Александријска библиотека Музеј Пергамска библиотека
Категорија:Хеленистичка историја Категорија:Музеји Категорија:Александрија