мини|Моноксил из 18. века у Пожаревцу
Моноксил (од ) је тип дрвeног пловила, познат и као дуборезни чамац, који се прави издубљивањем једног стабла. Представља један од најстаријих облика водених пловила у историји и био је распрострањен на свим континентима где су постојале реке, језера и приобална подручја.
Историја Моноксили су коришћени још у праисторији. Археолошки налази показују да су се појавили пре више од година. Коришћени су у Европи, Африци, Азији и Америци, а нарочито су били важни за речне цивилизације.
мини|лево|усправно|Модерни моноксилна обали језера Малави
На простору Балкана и Србије моноксили су коришћени од праисторије, преко римског и средњовековног периода, па све до новијег доба. Најчешће су проналажени у коритима река као што су Дунав, Сава, Дрина и Тиса. У Србији је више моноксила пронађено у коритима река, нарочито после поплава и ниског водостаја. Посебно је познат налаз код реке Дрине, у Јелаву код Лознице, где је откривен велики моноксил у веома добром стању.
Израда Моноксил се прави од једног великог стабла, најчешће храста, липе, тополе или бреста.
Дрво се секло, а затим се унутрашњост издубљивала каменим, бронзаним или гвозденим алатима. Спољашњи део је остајао масиван како би пловило било стабилно и издржљиво.
Карактеристике и намена Моноксили су уски и дугачки, лагани у односу на величину, стабилни на мирним водама и тихи при пловидби. Дужина је варирала од 2 до преко 10 метара, у зависности од величине стабла.
Моноксили су се користили за риболов, лов, превоз људи и робе и у војне сврхе.
Види још Чамац Пловило
Категорија:Бродоградња