Кримски бор ( var. pallasiana), познат и као кримски црни бор и Паласов црни бор је подврста црног бора (Pinus nigra) чији ареал обухвата полуострво Крим, по ком је и добио име, источну Турску, северни Иран и Кавказ. Као у самљене енклаве, састојине кримског бора јављају се још и у Грчкој, Бугарској, Северној Македонији и Србији.

У Србији се јавља само као усамљена енклава на југозападној падини Црноока, највишег врха планине Дукат осилеграда. Због тога је законом заштићен, као природна реткост на подручју Србије, док је станиште на Црнооку проглашено за Строги природни резерват Јарешник.

Станиште мини|Врх Црноок (1.881 m) на планини Дукат Кримски бор је дуговечна врста. Може доживети 500–600 година. Лако се прилагођава различитим врстама земљишта, иако преферира кречњачко. Као приморска врста има мале захтеве у односу на влагу земљишта. На Црнооку, једином станишту ове врсте у Србији, расте на подлози од кристаластих шкриљаца. Расте на надморским висинама до 2.000 метара. Нешто слабије подноси мраз од обичног црног бора. Отпоран је на градско загађење.

Изглед Кримски бор разликује се од црног бора пре свега дужим лисним рукавцима (18-26 mm). Четине су круте и тамнозелене. Шишарице су нешто веће него код основне врсте и светлосмеђе. Овогодишње гранчице су жуте до светлосмеђе и сјајне.

Овај бор расте веома споро. Старија стабла достижу висину до 30 m, са дугим и јаким гранама код стабала која расту на осами. Стабла која расту у густом склопу имају дуго и чисто дебло, и малу крошњу.

У резервату природе „Јарешник“ кримски бор расте у густом склопу, где су присутне све класе старости – од подмлатка до зреле састојине. У млађим и средњедобним деловима састојине налази се велики број јединки на јединици површине. Стабла су права, чиста од грана, са јако кратком и малом крошњом. Код најстаријих стабала пречник на прсној висини прелази 1 m а висина 30 m. Најдебља стабла су са дебелом кором, ишараном са сиво – смеђим плочама, које су подељене тањим браздицама у горњем делу стабла, и дебљим браздама у доњем делу стабла. Старост најстаријих борова износи око 250 година.

Заштита До пре 300 година кримски бор покривао је већи део полуострва Крим. Међутим, борове шуме су интензивно сечене за изградњу поморске флоте Руског царства, а истовремено су се ослобађале површине за обрадиво земљиште. Због тога се број стабала кримског бора на Криму драстично смањио. Врста се налази у Црвеној књизи Украјине и Руске Федерације и њена сеча је забрањена.

Присуство кримског бора у Србији први пут је споменуо Лујо Адамовић 1909. године, али без прецизних података о његовој дистрибуцији. Тачан локалитет ове популације на територији Србије први пут је објавио хрватски ботаничар руског порекла Лав Рајевски 1950. године. Подручје шуме кримског бора на југозападној падини планине Црноок у југоисточној Србији стављен је под заштиту I категорије, као Строги резерват природе „Јарешник“. Заштићено је као природно добро од међународног и националног, односно изузетног значаја. Његова заштита је веома важна ради очувања ове јединствене шуме кримског бора у Србији, која је опстала на крајњој северозападној граници свог ареала. Опстанак шума кримског бора на крајњој северозападној граници свог ареала, представља посебну еколошку вредност.

Референце

Литература

Категорија:Борови Категорија:Флора Србије Категорија:Угрожени таксони Категорија:Шумарство Категорија:Хортикултура Категорија:Дендрологија