Палкоња () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија мини|лево|200п|Ваздушна панорама села са црквом мини|лево|200п|Округла црква у Палкоњи Село се налази на североисточној страни планине Вилањи, око 4 километра северозападно од града Вилања, једноулично је село. Суседна насеља су му: Кишкаша са севера, Иванбатћан са североистока, Вилањкевешд са југоистока, Кишхаршањ са југа, Нађтотфалу са југозапада, Вокањ са запада и Ујпетре са северозапада.
Историја Име насеља Палкоњино први пут помиње у документима 1296. године, написано у облицима као Полкона и Полкуна (Polkona, Polkuna). Село је тада припадало властелинству Кеменд. Године 1296. село је било власништво Конрада Овара из породице Ђер, коју су те године опљачкали и уништили Кемењ и Фулеп (Kórógyi), син Палатина Лоринца. Године 1330. Конрадови унуци су делили Палкоњу.
Село је остало насељено и за време турске окупације, али се становништво смањивало. После протеривања Турака 1687. године, село је имало само 8 кућа и 20 становника. Тридесетих година 17. века у село су стигли немачки досељеници и неке српске и хрватске породице.
До краја Другог светског рата, становници су били подунавске Швабе, који се локално називају и Стифолдер, јер су њихови преци стигли у 17. и 18. веку из Фулде (округ). Већина бивших немачких досељеника протерана је у савезнички окупирану Немачку и савезнички окупирану Аустрију 1945–1948, као резултат Потсдамског споразума. Тамо живи само неколико Немаца Мађарске, већина данас су потомци Мађара из чехословачко-мађарске размене становништва. Досељеници су добили куће некадашњих подунавских швапских становника.
Црква Свете Јелисавете је једна од ретких савремених кружних цркава са засебним звоником. Класицистички торањ је дозидан уз цркву 1816. године, а тада је црква посвећена Светој Јелисавети. Барокни главни олтар је првобитно припадао катедрали у Печују, одакле је пренет у Палкоњу.Католичка црква у Палкоњу
Демографија Током пописа из 2011. године, 99,3% становника се изјаснило као Мађари, 1,1% као Роми, 0,7% као Хрвати, а 23% као Немци (0,7% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 69,8%, реформатори 16,2%, лутерани 1,1%, гркокатолици 0,4%, неденоминациони 3,2% (9,4% се није изјаснило).Палкоња Helységnévtár
2022. године 90,4% становништва изјаснило се као Мађари, 22,2% Немци, 2,6% Цигани, 0,9% Грци, 0,4-0,4% Хрвати, Бугари, Срби, Румуни и Пољаци, 3,5% других, недомаћих националности (8,3% се није изјаснило због дуал-индентитета, укупан број мај0 0%). Према њиховој религији, 47% су били римокатолици, 10,9% реформисани, 2,6% лутерани, 2,2% остали хришћани, 0,4% остали католици, 6,1% неденоминациони (29,1% није одговорило).
Референце
Литература
Tihanyi Csaba: Palkonya. Látnivalók; TKM Egyesület, Budapest, 1994 (Tájak, korok, múzeumok kiskönyvtára) Harkány, Siklós-Máriagyüd, Nagytótfalu, Kistótfalu, Kisharsány, Nagyharsány, Villány, Villánykövesd, Palkonya, Vokány települések; szerk. Becker Leonóra et al.; "Villány-Siklósi Borút Egyesület", Siklós, 2000 Ördögcsúcs. Népmesék gyermekeknek. Válogatás Palkonya községben német nyelven gyűjtött népmesékből; gyűjt., ford. Herger Ede; Veranda BT, Pécs, 2000 Herger Ede: 1; Veranda BT, Pécs, 2018 + CD-ROM
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Палкоња на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Палкоња вебсајт a vendégváró.hu cikke Железничка станица Палкоња Фотографије Палкоње из ваздуха Палкоња на utazom.com
Категорија:Насељена места у жупанији Барања