Irritator је род спиносауридних диносауруса који је живео на подручју данашњег Бразила током алб епохе ране креде, пре око 113 до 110 милиона година. Познат је на основу скоро потпуне лобање пронађене у формацији Ромуалдо у басену Арарипе. Трговци фосилима су набавили ову лобању и продали је Државном музеју природе у Штутгарту. Године 1996. примерак је постао холотип типске врсте Irritator challengeri. Име рода потиче од речи „иритација” (енгл. irritation), што одражава осећања палеонтолога који су открили да су колекционари тешко оштетили и изменили лобању. Име врсте је омаж измишљеном лику, професору Чаленџеру, из романа Артура Конана Дојла.
Поједини палеонтолози сматрају да је Angaturama limai — позната по врху њушке који је описан неколико недеља касније, такође 1996. године — потенцијални млађи синоним за род Irritator. Обе животиње потичу из истих стратиграфских јединица басена Арарипе. Раније је такође предлагано да делови лобање родова Irritator и Angaturama припадају истом примерку. Иако је то доведено у питање, потребно је више фосилног материјала који се преклапа да би се потврдило да ли је у питању иста животиња или не. Други скелетни материјал спиносаурида, од којих би неки могли припадати родовима Irritator или Angaturama, пронађен је у формацији Ромуалдо, што је омогућило израду реплике скелета која је постављена у Националном музеју у Рио де Жанеиру 2009. године.
Са процењеном дужином између и тежином од око , Irritator је био један од најмањих познатих спиносаурида. Његова дуга, плитка и витка њушка била је опремљена равним и конусним зубима без назубљења. Дуж врха главе протезала се танка сагитална креста, за коју су вероватно били причвршћени снажни вратни мишићи. Ноздрве су биле позициониране далеко назад од врха њушке, а чврсто секундарно непце на крову уста ојачавало је вилицу током храњења. Као власништво субадултне јединке, холотип врсте Irritator challengeri остаје најпотпуније очувана лобања спиносаурида до сада пронађена. Врх њушке рода Angaturama ширио се у страну у облику розете, носећи дуге зубе и неуобичајено високу кресту. Један могући скелет указује на то да је, као и други спиносауриди, имао увећане канџе на првом прсту и „једро” од неуралних бодљи које се протезало дуж леђа.
Irritator је првобитно грешком идентификован као птеросаур, а касније као манирапторски диносаурус. Године 1996. животиња је идентификована као спиносауридни теропод. Лобања холотипа је темељно препарирана пре поновног описивања 2002. године, што је потврдило ову класификацију. И Irritator и Angaturama припадају потпородици Spinosaurinae. Предложена је генералистичка исхрана — попут оне код данашњих крокодила; Irritator се можда хранио углавном рибом и било којим другим малим пленом који је могао да ухвати. Познати су фосилни докази јединке која је појела птеросаура, било ловом или лешинарењем. Irritator је можда имао полуакватичне навике и настањивао је тропско окружење приобалне лагуне окружене сувим пределима. Коегзистирао је са другим диносаурусима месождерима, као и корњачама, крокодилиформима и великим бројем врста птеросаура и риба.
Историја истраживања мини|лево|upright=1.3|alt=Мапа Североисточног региона Бразила, са означеним местима открића фосила родова Oxalaia, Irritator и Angaturama|Мапа која приказује Североисточни регион Бразила, са означеним местима открића три примерка спиносаурина у басенима Арарипе и Сао Луис-Гражау. Одозго надоле: Oxalaia, Irritator и Angaturama
Холотип рода Irritator ископан је из кречњачке конкреције која је садржала задњи део велике лобање са доњим вилицама у близини града Сантана до Карири у североисточном Бразилу. Овај фосил су набавили кријумчари фосила и однели га у Државни музеј природе у Штутгарту, Немачка. У то време се претпостављало да је то лобања џиновског базалног птеросаура, или летећег рептила, с обзиром на то да је регион Шапада до Арарипе познат по обилним налазима птеросаура, а немачки музеј је често куповао такве комаде. Како је откриће обећавало да ће бити од јединственог значаја, контактирани су немачки и британски стручњаци за птеросауре како би проучили примерак. Рад који га описује као птеросаура већ је био поднет за објављивање када су аутори, немачки палеонтолог Еберхард Фреј и британски палеонтолог Дејвид Мартил, разуверени од стране рецензената који су сугерисали да фосил припада тероподном диносаурусу.
мини|upright|alt=Историјска реконструкција лобање холотипа од стране Мартила и сарадника, 1996, изнад застареле рестаурације засноване на том дијаграму|Застарела реконструкција лобање холотипа (горе) заснована на интерпретацијама Мартила и сарадника из 1996. године. Прикази (слични оном на дну) засновани на овој реконструкцији касније су се појавили у многим књигама и енциклопедијама о диносаурусима.
Лобања је била донекле спљоштена бочно и, као што је уобичајено код фосила, делимично згњечена. Десна страна је била добро очувана, док је лева била знатно оштећена током прикупљања. Део задње горње површине лобање је еродирао, а доњој вилици је недостајао предњи крај, због лома током фосилизације. Делови узорка су такође били напукли јер су били део септаријске конкреције. Врх горње вилице је такође недостајао. Пошто није било знакова ерозије, највероватније се одломио током или након прикупљања фосила. Видљива корозија на одређеним костима указује на покушај припреме киселином. Вертикални прелом је био присутан преко средине лобање, који је очигледно био запечаћен китом за аутомобиле. У нади да ће изгледати потпуније и вредније, трговци фосилима су озбиљно замаскирали лобању испод гипса; што је била широко распрострањена пракса међу локалним колекционарима у Шапада до Арарипе, посебно на фосилима риба. Купци нису били свесни измена на примерку све док није послат универзитетима у Уједињеном Краљевству на CT снимање. Ово је открило да су колекционари покушали да реконструишу лобању калемљењем делова максиле (главне кости горње вилице) на предњи део рострума (њушке). Лобања (означена као SMNS 58022) постала је холотип новог рода и врсте Irritator challengeri у фебруару 1996. године, када су је први пут научно описали палеонтолози Дејвид М. Мартил, Артур Р. И. Крукшенк, Еберхард Фреј, Филип Г. Смол и Марија Кларк. У овом раду, Мартил и његов тим су написали да генеричко име Irritator потиче „од иритације, осећаја који су аутори осетили (овде ублажено) када су открили да је њушка била вештачки издужена”. Типска врста, Irritator challengeri, названа је по професору Чаленџеру, лику у романима Артура Конана Дојла, посебно у делу Ишчезли свет. Две године раније, Фреј и Мартил су именовали нову врсту птеросаура из формације Крато Arthurdactylus conandoylei, по самом писцу.
Када су Мартил и сарадници први пут описали врсту Irritator challengeri, холотип је још увек био у великој мери заробљен у кречњачком каменом матриксу. Под надзором америчког палеонтолога Ханс-Дитера Суса, техничарка Дајен М. Скот са Универзитета у Торонту Мисисага преузела је задатак потпуног вађења костију лобање из стене, што је омогућило детаљно поновно описивање 2002. године. Ова инспекција сада потпуно припремљеног примерка, коју су објавили Сус, Фреј, Мартил и Скот, оповргла је многа првобитна запажања Мартила и сарадника, која су била заснована на погрешним тумачењима оштећене и углавном скривене лобање. Процењена дужина комплетне лобање била је краћа него што је претходно предложено. Оно што се првобитно сматрало истакнутом крестом на глави показало се као непричвршћен, неодређен фрагмент кости. Као и у претходној студији, Сус и сарадници су сматрали афрички и могуће јужноамерички род Spinosaurus најсличнијим таксоном роду Irritator, јер су делили многе карактеристике зуба, укључујући углавном равне конусне крунице зуба, танку глеђ, добро дефинисане ивице без назубљења и уздужне бразде. Пошто је у то време било мало познато о лобањи рода Spinosaurus, ове сличности су биле довољне да аутори сугеришу могућу млађу синонимију рода Irritator са родом Spinosaurus. Сус и сарадници су приметили да је потребно више материјала лобање који се преклапа за даљу дијагнозу. Како је постајало познато више делова лобање рода Spinosaurus, каснија истраживања су задржала раздвајање ова два таксона.
Иако је место открића неизвесно, примерак највероватније потиче из формације Ромуалдо (раније означене као члан Ромуалдо тадашње формације Сантана). Ово приписивање потврђено је микрофосилима остракода Pattersoncypris и крљуштима рибе Cladocyclus из породице Ichthyodectidae, који су пронађени у формацији Ромуалдо. Испитивање локалних трговаца фосилима указивало је на локалитет у близини села Бушеше (Buxexé) близу Сантана до Каририја на боку Шапада до Арарипе, на висини од приближно . Пошто је формација Ромуалдо тамо заиста откривена, а матрикс који обухвата холотип има исту боју и текстуру као те стене, овај локалитет се може сматрати вероватним местом открића фосила. Irritator challengeri је био први диносаурус описан из формације Ромуалдо, а његов холотип представља најпотпуније очувану лобању спиносаурида која је позната.
Синонимија са родом Angaturama мини|лево|upright|alt=Кости лобање родова Irritator и Angaturama уцртане на силуету главе, од стране палеонтолога Џејмија А. Хедена|Познати елементи лобање рода Irritator како их је интерпретирао палеонтолог Џејми А. Хеден; врх њушке је од примерка Angaturama.
Angaturama limai, још једног спиносаурида из истог времена и места као и Irritator challengeri, описали су бразилски палеонтолози Александер В. А. Келнер и Диогенес де Алмеида Кампос у фебруару 1996. године. Данас се чува под бројем узорка USP GP/2T-5 на Универзитету у Сао Паулу, а холотип се састоји од изолованог врха њушке из формације Ромуалдо. Извађен је из кречњачке нодуле коришћењем технике првобитно развијене за фосиле птеросаура. Име рода Angaturama значи „племенити” на језику домородачких Тупи Индијанаца у Бразилу. Име врсте одаје почаст покојном бразилском палеонтологу Мурилу Р. де Лими, који је обавестио Келнера о примерку 1991. године.
мини|alt=Силуете глава родова Irritator и Angaturama са одговарајућим костима лобање преклопљеним преко њих, примерак Angaturama је већи и преклапа се са примерком Irritator за један зуб|Холотипови врста Irritator challengeri и Angaturama limai на месту, показујући већу величину лобање другог и преклапање трећег зуба леве максиле, како су предложили Салес и Шулц 2017.
Британски палеонтолози Алан Чариг и Анџела К. Милнер сматрали су 1997. године да је Angaturama вероватно млађи синоним за Irritator, напомињући да оба рода имају повучене ноздрве, дуге вилице и карактеристичне зубе спиносаурида. Пол Серено и сарадници су се 1998. сложили са овом могућношћу и додатно приметили да холотип рода Angaturama изгледа као да допуњује холотип рода Irritator (што значи да би могли припадати истом примерку). Аутори укључујући Ерика Бифетоа и Мохамеда Оуажу 2002. године, Кристијана Дал Саса и сараднике 2005. године, Тора Г. Бертина 2010. године, Дарена Нејша 2013. године, и Маданија Бењуцефа и сараднике 2015. године подржали су овај закључак. У свом поновном опису рода Irritator, Сус и сарадници су истакли да су оба холотипа подједнако уска и да деле попречно округле зубе са дефинисаним ивицама без назубљења. Такође су приметили да би сагитална креста на премаксилама рода Angaturama могла да одговара оној на носним костима рода Irritator. Било је примедби на ове тврдње. Келнер и Кампос су 2000. године, као и бразилска палеонтолошкиња Елејн Б. Машадо и Келнер 2005. године, изразили мишљење да фосили потичу од два различита рода и да је холотип врсте Angaturama limai јасно више бочно спљоштен од холотипа врсте Irritator challengeri.