Гај Јулије ЈулИзворни облик његовог презимена био је Iullus, што потврђује књижевна традиција и што користе сви савремени извори. Облик Iulus, са једним словом л, усвојен је у Fasti Capitolini, вероватно након што га је Вергилије употребио у свом епу Енејида. био је римски државник и припадник древног патрицијског рода Јулијеваца (gens Julia). Обављао је дужност конзуларног трибуна 408. и 405. године пре н. е, као и функцију цензора 393. године пре н. е..

Породица Гај Јулије Јул био је син Спурија Јулија Јула, а унук Вописка Јулија Јула, конзула 473. године пре н. е.. наводи Гаја као сина Луција Јулија, конзула 430. године пре н. е.; међутим, његова филјација именује оца као Спурија, што следи и Бротон. Иако преномен Спурије обично није повезан са Јулијевцима, у овом случају чини се потврђеним, јер се такође појављује у филјацији Луција Јулија, конзуларног трибуна 403. године пре н. е. Његов стриц, Луције Јулије Јул, обављао је дужност конзуларног трибуна 438. године пре н. е, magister equitum 431. године пре н. е, као и конзула 430. године пре н. е., 64. Гајев брат, Луције, био је конзуларни трибун 403. године пре н. е. Није јасно у каквом су сродству били са Луцијем Јулијем, који је био конзуларни трибун 388. и 379. године пре н. е, нити са Гајем, који је био именован за диктатора 352. године пре н. е..

Каријера Гај је именован за диктатора око петнаест година након доношења Закона Лицинија-Секстија, закона који је отворио конзулат за плебејце, налажући да један од конзула мора бити плебејац. Међутим, у годинама које су уследиле, патрицији су чинили све да заобиђу закон и изаберу два патриција. Обојица конзула били су патрицији 355, 354. и 353. године пре н. е, а патрицији су били решени да поново изаберу два члана свог реда за 352. годину.

Трибуни плебса спречавали су да се избори одрже све док сенат није пристао да предложи кандидате у складу са Лицинијевим законом. У међувремену, диктатор Тит Манлије Торкват није дозволио одржавање избора ако би плебејски кандидати били предложени; стога избори нису могли бити одржани док није истекао мандат диктатора, а чак ни тада није било могуће постићи сагласност између сената и трибуна о условима. Према римском закону, интеррекс је морао да поднесе оставку након пет дана, након чега је именован други; потом трећи и тако даље, све док није именовано једанаест интеррекса.Ливије, VII, 21.Ливије, VII, 22.

Суочен са растућим немирима, сенат је коначно упутио интеррекса Луција Корнелија Сципиона да се придржава Лицинијског закона. Као резултат, плебејац Гај Марције Рутил, који је раније обављао функцију конзула 357. године пре н. е, изабран је заједно са патрицијем Публијем Валеријем Публиколом. Узнемирени због пораза, патрицији су одлучили да поново прекрше закон на изборима за 351. годину и номиновали су Гаја Јулија Јула за диктатора, под изговором да је дванаест етрурских градова склопило савез против Рима. За свог магистра еквита Јулије је именовао Луција Емилија Мамеркина.Ливије, VII, 22..

Ускоро је постало јасно да не постоји непосредна претња из Етрурије, јер се гласина о савезу показала као нетачна. Диктатор није успео да обезбеди избор два патрицијска кандидата, али патрицији још нису били спремни да прихвате пораз. Након Јулијеве оставке, за интеррекс је именован Гај Сулпиције Петик; ни он није успео да постигне жељени резултат, али његов наследник Марко Фабије Амбуст је успео, и два патриција су изабрана у супротности са Лицинијевим законом.Ливије, VII, 22.

Референце

Литература

Ливије (Titus Livius), Ab Urbe Condita (Историја Рима). „Гај Јулије Јул“ (бр. 11), у , уредник Вилијам Смит, Little, Brown and Company, Boston (1849).

Категорија:Римски диктатори Категорија:Јулијевци