Гај Јулије Јул био је припадник римског рода Јулијеваца и именован је за диктатора 352. године пре нове ере..

Породица Јулији Јули били су најстарија грана древног патрицијског рода Јулијеваца. Њихове магистратуре обухватају период од готово једног и по века који претходи диктатури Гаја Јулија Јула. Међутим, након галског пљачкања Рима 390. године пре нове ере, забележен је само још један члан породице: Луције Јулије Јул, конзуларни трибун 388. и 379. године пре нове ере.. Пошто Гајево очинство није сачувано, није познато да ли је био син овог Луција или неког од његових претходника, као што су Луције Јулије Јул, конзуларни трибун 401. и 397. године, Луције Јулије Јул, конзуларни трибун 403. године, или Гај Јулије Јул, конзуларни трибун 408. и 405. године и цензор 393. године пре нове ере. У сваком случају, он је последњи познати припадник гране Јулија Јула који је обављао магистратуру. Није познато да ли се породица њиме угасила, наставила да постоји у анонимности или под другим когноменом..

Каријера Гај је именован за диктатора око петнаест година након доношења закона lex Licinia Sextia, којим је конзулат отворен за плебејце, уз услов да један од конзула мора бити плебејског порекла. Међутим, у годинама које су уследиле патрицији су улагали напоре да заобиђу закон и изаберу два патриција. Оба конзула била су патрицијског порекла 355, 354. и 353. године пре нове ере, а патрицији су били одлучни да и за 352. годину пре нове ере изаберу два припадника свог реда.

Трибуни плебса спречили су одржавање избора све док сенат није пристао да предложи кандидате у складу са Лицинијевим законом. У међувремену, диктатор Тит Манлије Торкват није дозвољавао одржавање избора уколико би били предложени плебејски кандидати; стога избори нису могли бити одржани све до истека његовог мандата, а ни тада без потешкоћа, јер је морао бити именован интеррекс, пошто сенат и трибуни нису могли да се усагласе око услова. Према римском праву, интеррекс је био дужан да поднесе оставку након пет дана, након чега је именован нови; затим још један, и тако редом, све док није именовано укупно једанаест интеррекса.Ливије, VII, 21.

Суочен са растућим немиром, сенат је коначно упутио интеррекса Луција Корнелија Сципиона да поштује Лицинијев закон. Као резултат, плебејац Гај Марције Рутил, који је претходно био конзул 357. године пре нове ере, изабран је заједно са патрицијем Публијем Валеријем Публиколом. Незадовољни поразом, патрицији су решили да поново заобиђу закон на изборима за 351. годину пре нове ере и именовали су Гаја Јулија Јула за диктатора, под изговором да је дванаест етрурских градова склопило савез против Рима. Као свог магистра коњице, Јулије је именовао Луција Емилија Мамеркина.Ливије, VII, 22..

Ускоро је постало јасно да од Етрурије није претила никаква опасност, јер је гласина о савезу била нетачна. Диктатор није успео да обезбеди избор два патрицијска кандидата, али патрицији још увек нису били спремни да прихвате пораз. Након Јулијеве оставке, за интеррекса је именован Гај Сулпиције Петик; ни он није успео да постигне жељени резултат, али његов наследник Марко Фабије Амбуст је успео и два патриција су изабрана, кршећи Лицинијев закон.Ливије, VII, 22.

Референце

Литература

Тит Ливије (Ливије), Ab Urbe Condita (Историја Рима). „Г. Јулије Јул“ (број 11), у , уредник Вилијам Смит, Little, Brown and Company, Boston (1849).

Категорија:Римски диктатори Категорија:Јулијевци