Зерда је традиционални десерт од пиринча који потиче из османске кулинарске традиције и распрострањен је у Турској, на Балкану и у појединим деловима Блиског истока. Убраја се и у српска традиционална и народна јела. Одликује се карактеристичном жутом бојом и слатким укусом, а најчешће се служи охлађен, као посластица уз свечане или верске прилике.
Опис Назив потиче од персијске речи zard (жут), односно zer (злато), што упућује на изглед десерта. Жута боја традиционално се добија додавањем шафрана, који јелу даје и карактеристичну цветну арому, док се у појединим областима Турске додаје и куркума ради интензивније боје. За разлику од класичног пудинга од пиринча, зерда се припрема са водом уместо млека, што утиче на њену текстуру и укус. Основу чини кувани пиринач заслађен шећером, а уобичајени додаци су суво грожђе, бадеми, пињоли и зрна нара, при чему се састојци и ароме делимично разликују у зависности од региона и локалних намирница.
Зерда је у Османском царству имала посебан статус и припремала се приликом дворских свечаности, верских празника и прослава. Ширењу јела у западне делове Турске допринеле су унутрашње миграције становништва, нарочито из подручја источне Тракије, једног од главних региона производње пиринча. Током османске владавине проширила се и на подручје Балкана, где је постала део традиционалне кухиње у Босни и Херцеговини, Санџаку и појединим деловима Србије.
Референце
Категорија:Турска кухиња Категорија:Српска кухиња