Нађхајмаш () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у хеђхатском срезу.Основни подаци и поштански број села.

Географија Село се налази северно од Комлоа, између Мекењеша и Магоча, и до њега се може доћи из оба смера путем 6539, који спаја путеве 6538 и 6534.

Историја Подручје села било је у власништву породице Сентемагоч за време владавине Светог Иштвана I. Насеље се први пут помиње под именом Хагмаш у повељи издатој за време владавине Карла Роберта (1288—1342).Кратка историја Нађхајмаша

У средњем веку, насеље је припадало жупанији Толна, његови власници су били делимично земљопоседници Ањавари, делимично манастир Ђерђен. Мађарско становништво села у то време је потпуно замењено током турске окупације. Крајем 17. века, његови становници су били Раци, у националном попису из 1695. године, наведени су као Рацајмаш (Ráchajmás), чији је газда био Каранчич Н., а турски газда Кочи Зада Ахмед.

Мађарско становништво се поново појавило у селу око 1720. године, и званично од тада припада Барањи. У то време, насеље је било у власништву павлинског реда из Печуја. У 1720-им, у село су се доселиле римокатоличке хрватскеCroatian Scientific Bibliography Sanja Vulić: Govor Hrvata u Mađarskoj koji su podrijetlom iz ogulinskoga kraja ( Local idioms of Croats in Hungary whose origin is from around Ogulin )Modruš 1/2004. Modruški govor u okviru govora s čakavskom osnovicom u kontinentalnoj Hrvatskoj, str. 20Hrvatski glasnik 22/2007. Sanja Vulić: Jezik i književnost Hrvata u Mađarskoj, str. 8Ankica Čilaš Šimpraga: Najistočniji čakavski govor - Hajmaš (Nagyhajmás) u:Mijo Lončarić: Kajkaviana & Alia: ogledi o kajkavskom i drugim hrvatskim govorima, suautori: (ur.: Josip Lisac) породице.

Немачки досељеници су очигледно били присутни овде 1730-их година. Године 1862, 363 од 1.039 становника говорило је немачки, али студија из 1880. године већ је поменула 808 Немаца, 160 Срба и 80 Мађара. Године 1933, насеље је имало 1.300 становника, са ресторанима, продавницама и бројним занатлијама.

До краја Другог светског рата, велики број становника су били подунавске Швабе, који се локално називају и Стифолдер, јер су њихови преци стигли у 17. и 18. веку из Фулде (округ). Већина бивших немачких досељеника протерана је у савезнички окупирану Немачку и савезнички окупирану Аустрију 1945–1948, као резултат Потсдамског споразума. Тамо живи само неколико Немаца Мађарске, већина данас су потомци Мађара из чехословачко-мађарске размене становништва.

Рат и депортације значајно су смањили број становника упркос пресељењима у међувремену. Зонирање је такође имало негативан утицај. Према речима становника, име села је повезано са речју црни лук, јер је у том подручју некада расло много дивљег лука.

Лутеранска црква је изграђена 1928. године. То је једина црква у том подручју са олтарском палом која приказује васкрсење Исуса. Црква, која има прелеп, једноставан ентеријер, украшена је оргуљама Ангстер, које су и данас у добром радном стању.

Садашња сакристија католичке цркве изграђена је у 12. веку, када је вероватно била гробљанска капела. Затим је 1836. године црква додата у част Светог Јована Непомучког, чиме је добила свој садашњи облик. Олтарска пала цркве једно је од последњих дела Иштвана Дорфмајстера старијег, које уметник није ни видео завршено због своје смрти; његово завршетак је остављен његовом сину, а потпис је такође његов.„Stephan Dorffmaister pinxit”. Dorffmaister István emlékkiállítása (Zalaegerszeg, 1997) - katalógus. Hungaricana, датум приступа: 29-март 2020.

Демографија Године 2001, 3,7% становништва се изјаснило као немачко, а 3,9% као ромско.

На попису из 2011. године, 96,2% становништва се изјаснило као Мађари, 15,9% као Роми, 8,5% као Немци и 0,3% као Срби (3,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 41,8%, реформисти 2,9%, лутерани 11,2%, израелти 0,3%, неконфесионалци 26,8% (16,5% се није изјаснило).

У 2022. години, 64% становништва се изјаснило као Мађари, 11,3% као Роми, 4,7% као Немци, 2,9% као друге националности које нису домаће (32,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 24% су били римокатолици, 6,5% лутерани, 1,8% калвинисти, 2,2% остали католици, 8,4% неконфесионални (57,1% није одговорило)

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Нађхајмаш на fallingrain.com Нађхајмаш на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Барања