Иако је Србија примарно верска земља и приближно 85% Срба су православци, сујеверје у Србији наставља да утиче на културу, углавном у руралним деловима земље где живи старије становништво. Србија је била паганска земља пре 9. века, када су се формирала сујеверна веровања. Након завршетка Хладног рата и пада комунистичке власти у Србији, религија је поново доживела процват, а са њом и сујеверје. Српски народ дели многа сујеверја са другим европским земљама у окружењу, посебно у области Балкана. Међутим, Србија има и национална сујеверја која су настајала и одржала се кроз њену културну историју. Ова веровања су знатно разноврснија него у другим земљама Балкана. Ова сујеверја су вековима утицала на начин на који Срби размишљају и поступају према животињама или у обављању свакодневних послова.
мини|Свети Сава, први архиепископ Српске православне цркве
Историја
Становништво Србије је први пут стигло у земљу у племенима која су се проширила полуострвом током 6. и 7. века. Неки од становника Србије идентификују се као Власи (често повезивани са Румунима). Срби су веровали да ова група поседује мистичне моћи. Због положаја Србије као границе према Риму и Византији, религија је коначно прешла са словенског паганства на источно православно хришћанство у 9. веку. У јуну 1389. године вођена је битка између српских и снага Османског царства на Косовом пољу, позната као Косовска битка. Исходи битке су били нерешени, али се она данас највише памти као почетак османске владавине која је трајала више векова. Срби су ову битку сматрали борбом за свој национални идентитет. Османлије су владале у Србији све до 19. века. Крајем 17. века појавило се веровање да ће Свети Сава, оснивач и први архиепископ Српске православне цркве, доћи да спасе Србе. Због тога су подигли устанак против Османлија, који су их поразили. Србија је стекла независност 1878. године. Са западним утицајем, како је Србија постајала политички ближа Западу, јавила се жеља за дефинисањем српске културе. Договорено је да је култура Србије укорењена у народној култури и сеоским обичајима. У ту народну културу било је укључено и сујеверје.
Веровање у митска бића Вековима је веровање у вампире и друга митолошка бића било присутно у Србији, као и у суседним земљама на Балкану. Данас је то део уметности, музике и фолклора, иако у њих и даље верује мањи део становништва, углавном у руралним областима Србије, као што је Зарожје. мини|Принц Влад Цепеш, владар Влашке у 15. веку који је био одговоран за смрт око 100.000 људи.
Вампири
Веровање у вампире почело је у 16. веку, али је замрло када се образовање о узроцима смрти проширило Балканом. На ово веровање можда је утицао Влад Цепеш из Трансилваније, принц Влашке (данас модерна Румунија), који је у 15. веку био одговоран за набијање на колац између 40.000 и 100.000 људи. У Србији су вампири носили искључиво бело, нису се плашили сунчеве светлости, могли су бити активни током дана и имали су способност да се претворе у животиње, обично коња или овцу. Такође нису јели бели лук. Уместо традиционалне приче да жртвама исисавају крв, у Србији се говорило да их физички пребијају. Вампири имају два срца и две душе, што им омогућава да буду бесмртни. Ако би тело Србина било ископано после сахране и на гробу били присутни трагови гребања, Срби су веровали да је вампир дирао тело или да је сама особа постала вампир. Појаве виђења вампира дешавале су се када је било случајева туберкулозе и других смртоносних врста куге у Србији. Вампири су били начин да сељаци у средњем веку разумеју болести које су често убијале читаве породице. Деца која су умрла некрштена, црвенокоси Срби, људи који су извршили самоубиство и екскомуницирани људи били су у опасности да постану вампири.
Фолклор везан за вампире Остала сујеверја о вампирима укључују:
Да би се отерао вампир, треба нацртати додатни пар очију црном псу. Стављање белог лука у оџаке и кључаонице неће дозволити вампирима да уђу у кућу. Када се на коњу пролази поред гробља, ако коњ одбије да уђе, то значи да је вампир сахрањен у једном од гробова или вреба у близини. Посипање трња или семена мака на стазу при одласку у цркву осигураће да вампири не прате особу.
Вештице
Према српском фолклору, вештице су присутне у земљи. Да би стварале хаос и шпијунирале људе, вештице би се претварале у мољце или лептире. Вештице могу оставити своје душе док се баве несташним активностима. Да би се уништила вештица, она мора напустити своју душу. Када се њено тело окрене лицем према земљи, мољац или лептир у који се претворила биће збуњен и неће моћи да се врати у њено тело.
мини|Дозивање кише у Румунији: ромска бајалица за осигурање рода кукуруза.
Додола
Додола је словенска богиња кише. У уметности је обично приказана као тамнокоса жена која носи зелену винову лозу као хаљину. Удата је за бога грома, који је и врховни бог, сличан Зевсу у грчкој митологији. Ако Додола одлучи да помузе своје краве на небу, облаци ће произвести кишу на земљи. Ако лети преко шума и поља Србије, доћи ће пролеће и све цвеће ће процветати. Ако у Србији влада суша, српске жене изводе ритуални плес у којем носе лишће и грање и певају небу да умилостиве Додолу. Додола осигурава људски опстанак кроз воду и природна годишња доба. Понекад узима људски облик и лута селима, увек са тужним изразом лица јер јој је муж вечито неверан.
Караконџуле Мали демони или гоблини који се појављују на Божић називају се караконџуле. Потичу из утробе земље, посећују људе током 12 дана и праве шале на њихов рачун. Иако се не сматрају опасним, изазивају пометњу када стигну, често јашући људима на леђима и играјући се опасним предметима. Описују се као црна и длакава бића са дугим рукама и реповима, која се плаше светлости па излазе само ноћу. Њихова једина сврха је да престружу велики дрвени стуб који држи земљу на месту, али увек посустану у последњем тренутку из страха да се земља не сруши на њих. Плаше се свете водице, али воле посуде са уљем, тигање и масне лонце и судове.
Обур Слично вампиру, обур је његова краткотрајна верзија. То је дух особе која је умрла веома изненада и одбија да напусти своје тело. Бави се вандализмом мажући балегу по зидовима јавних зграда. Обур такође кида вимена кравама како би помешао њихову крв са млеком и попио је. Једе људску храну и повређује људе само ако му се та храна одузме. Након 40 ноћи боравка под земљом, обур се претвара у вампира. Обури имају једну ноздрву и шпицасте језике.
Народне мудрости У српском сујеверју народне мудрости су веома заступљене, посебно код старијих генерација. Нека од ових веровања укључују:
У Србији се не одржавају прославе даривања бебе пре рођења (енгл. baby shower) и мајци се не дају поклони пре порођаја. Када се беба роди, пријатељи и породица по обичају треба да кажу да је ружна. Ако то не учине, беба ће бити подложна уроку. Женама које желе да се удају у Србији саветује се да не седе на ћошку стола током оброка. Када неко путује, особа која остаје код куће не сме да пере одећу коју је путник оставио за собом. Ако то учини, путник се никада неће вратити. Ако непожељан гост дође у кућу, српски фолклор налаже да власник куће опере под након његове посете, како се он не би вратио. Жене које излажу стомак хладној промаји добиће упалу јајника и никада неће моћи да затрудне. Лоша је срећа понудити некоме празан новчаник. Приликом наздрављања важно је гледати особу право у очи. У супротном, следи седам година лоше среће у спаваћој соби. „Живели!” се узвикује само када се пије алкохол. Било која друга врста пића је искључена из ове фразе. Црне мачке доносе лошу срећу. Ако неко сања коња, то ће му донети добру срећу. Звиждање у кући призива мишеве. Вране, гажење цврчака и сове су знакови лоше среће. Инконтиненција код жена узрокована је седењем на дрвеним клупама (посебно док чекају аутобус). Отварање два прозора у просторији или стану, посебно ради стварања унакрсне вентилације током врућег дана, уноси зле духове са створеним поветарцем.
Промаја Промаја је израз који се користи за хладан ваздух који настаје отварањем два прозора у просторији. Сујеверни Срби верују да овај хладан ветар, познат као промаја, представља озбиљан здравствени ризик као што су укочени мишићи, прехладе и осећај утрнулости у телу. Такође се каже да доноси тугу и несрећу особи која је отворила оба прозора.
Смрт Сујеверни Срби верују да смрт и место сахране имају значај за то како ће изгледати загробни живот.
Премештање посмртних остатака познатих личности мини|Музеј Николе Тесле, где се његов пепео чува у позлаћеној урни. Уобичајено је да се тела познатих личности премештају у Србију. То није резервисано само за оне који су живели у Србији; тело српско-америчког електроинжењера Николе Тесле премештено је у Србију 1957. године након што је умро у Њујорку од последица ударца таксија и никада се није потпуно опоравио од повреда, које су укључивале три сломљена ребра и повређена леђа. Прва позната премештања сахрањених тела у Србији била су тела владарских породица. Ове породице су биле део цркве и сахрањиване су у разним манастирима широм земље. Један монах је премештан 15 пута. Свеци који су умрли ван земље били су укључени у церемоније поновног сахрањивања.
Популарна култура Чак су и познате личности подложне сујеверју. Ана Ивановић, српска тенисерка, дубоко је сујеверна. У интервјуу за Дејли телеграф 2010. године рекла је да не стаје на линије тениског терена пре меча, иначе верује да ће изгубити игру. мини|Српска тенисерка Ана Ивановић током Отвореног првенства Катара.
Клеопатра у 20. веку Клеопатра је било име трансродне пророчице током 20. века. Постала је позната по предвиђању будућности за оне који би звали њену емисију на националној телевизији. Њена предвиђања покривала су све, од брака до НАТО бомбардовања Југославије током Рата на Косову и Метохији.
Милан Тарот и „Тарот Србија”
Милан Тарот (право име: Милан Радоњић) рођен је у Београду 1973. године. Он је телевизијска личност и читач тарот карата у области Београда. Након завршетка средње школе, Милан је радио на ноћним ТВ станицама и постепено стицао популарност кроз интервјуе. Милан прихвата позив пратиоца само ако неколико пута понови реч „Тарот” након што га поздрави. Учествује у читању, а затим импулсивно прекида везу након што да свој одговор. Често даје смешне савете, помињући познате западне личности које средовечне жене са Балкана не би препознале, и тражећи од позивалаца да трче око куће три пута или да разбијају јаја о главу.
Због његове растуће славе и комичних савета, балканска филмска компанија „Ред продакшон” (енгл. Red Productions) снимила је документарац под називом „Тарот Србија”. У документарцу Милан путује по Балкану и даје савете углавном људима из руралних крајева, који су његови највернији фанови. Филм је премијерно приказан 2010. године у Београду са углавном позитивним критикама.
Види још Религија у Србији Словенско паганство
Референце
Категорија:Сујеверје Категорија:Српска култура