Овај чланак представља списак војних стратегија и концепата који су општепризнати и често се цитирају. Војне стратегије су методе распоређивања и маневрисања великим војним формацијама током оружаних сукоба.
Концепти
Економски концепти Плате – Увек плаћајте своје трупе на време. Асиметрични трошкови – Осигурати да цена непријатељских губитака (или циљева) буде бар за ред величине већа од цене напада. Буџетирање као у пословању – Осигурати довољно средстава и извора прихода за завршетак рата.
Стратешки концепти Тежиште (војно) – Чвориште све моћи и покрета од којег све зависи, тачка ка којој треба усмерити сву енергију. Тачка кулминације – Тачка у којој војна сила више није у стању да изводи своје операције. Одлучујућа тачка – Географско место, специфичан кључни догађај, критични систем или функција која омогућава командантима да стекну значајну предност над непријатељем и у великој мери утичу на исход напада. DIME(FIL) – Елементи националне моћи: дипломатија, информације, војска и економија; често се укључују и финансије, обавештајни рад и спровођење закона (видети MIDLIFE). Сврсисходност – Рат је ствар сврсисходности – фон Молтке. Магла, трење, случајност – Рат карактеришу магла, трење и случајност. Златни мост – Оставити противнику могућност да се повуче како не би био приморан да делује из очаја – Сун Цу. Гвоздени рачун рата – Отпор = Средства x Воља – Клаузевиц. Морална надмоћ – Морална сила је адут за сваки војни догађај јер се, како се догађаји мењају, људски елементи рата не мењају – Ди Пик. OODA петља – Доношење одлука се одвија у понављајућем циклусу посматрај-оријентиши се-одлучи-делуј (енгл. observe-orient-decide-act). Ентитет (било појединац или организација) који може брзо да обради овај циклус, посматрајући и реагујући на догађаје који се одвијају брже од противника, може тиме да „уђе” у циклус доношења одлука противника и стекне предност – Бојд. Парадоксална природа – Природа стратегије је парадоксална и не следи линеарни образац – Лутвак. Позитивни циљеви – Могућност искоришћавања новог безбедносног окружења за стварање услова за дугорочни мир – Вас де Чеге. Примарно тројство – (1) исконско насиље, мржња и непријатељство; (2) игра случајности и вероватноће; и (3) елемент подређености рата рационалној политици – Клаузевиц. Секундарно тројство – Народ, војска и влада – Клаузевиц. Принципи рата: Циљ (Усмерити сваку војну операцију ка јасно дефинисаном, одлучујућем и остваривом циљу) Офанзива (Преузети, задржати и искористити иницијативу) Маса (Концентрисати борбену моћ на одлучујућем месту и у одлучујуће време) Економија снага (Доделити минималну неопходну борбену моћ секундарним напорима) Маневар (Поставити непријатеља у неповољан положај кроз флексибилну примену борбене моћи) Јединство команде (За сваки циљ, осигурати јединство напора под једним одговорним командантом) Безбедност (Никада не дозволити непријатељу да стекне неочекивану предност) Изнађење (Ударити на непријатеља у време, на месту или на начин за који није припремљен) Једноставност (Припремити јасне, некомпликоване планове и јасна, концизна наређења како би се осигурало потпуно разумевање) – Теренски приручник Војске САД FM 3.0. Системски приступ – Националне државе функционишу као биолошки организми састављени од засебних система. Ови системи укључују: руководство, органске основе, инфраструктуру, становништво и војску – Ворден. Преломна тачка – Тачка у којој „замах за промену постаје незаустављив” – Гладвел. Нестабилност, неизвесност, сложеност и двосмисленост – Нестабилност, неизвесност, сложеност и двосмисленост (енгл. VUCA) карактеришу стратешко окружење – Ратни колеџ Војске САД. Вајнбергер-Пауелова доктрина – Списак питања на која се мора потврдно одговорити пре него што Сједињене Америчке Државе предузму војну акцију: Да ли је угрожен витални интерес националне безбедности? Да ли имамо јасан и остварив циљ? Да ли су ризици и трошкови у потпуности и искрено анализирани? Да ли су сва друга ненасилна политичка средства у потпуности исцрпљена? Да ли постоји уверљива излазна стратегија како би се избегло бескрајно уплитање? Да ли су последице наше акције у потпуности размотрене? Да ли акцију подржава амерички народ? Да ли имамо истинску и широку међународну подршку?
Стратегије Одбрамбене стратегије
Бокс маневар – Стратегија која се користи да би се непријатељ „сатерао у ћошак” и приморао на напад са свих страна истовремено. Уско грло – Коришћење стратешке географије, обично у уском подручју, са циљем да се непријатељ концентрише у скучен простор где бранилац може максимално искористити своје снаге. Одбрана по дубини – Стратегија одлагања, а не спречавања напредовања нападача, купујући време и изазивајући додатне жртве препуштањем простора како би се изгубио замах напада, а нападачка снага могла бити нападнута са бокова. Еластична одбрана – Стратегија флексибилног апсорбовања, а затим одбијања напредовања нападача кроз пажљиво планиране и интегрисане борбене положаје. Утврђење – Полутрајна или трајна одбрамбена структура која пружа физичку заштиту војној јединици. Фабијевска стратегија – Исцрпљивање непријатеља коришћењем рата исцрпљивања и индиректних потеза, уз избегавање отворених битака или фронталних напада. Названа по Квинту Фабију Максиму у његовој одбрани од Картагине. Видети Пиров рат. Узајамно осигурано уништење (енгл. M.A.D.) – Било која страна, уколико буде нападнута из било ког разлога, прети одмаздом која ће уништити обе стране како би се створило рационално одвраћање. Војни округ – Подручје које контролише војна сила, у административне сврхе, а не борбене. Такође познато као Wehrkreis на немачком језику. Спаљена земља – Уништавање свега што би могло бити од користи непријатељу током повлачења или напредовања. Корњачина тактика (енгл. Turtling) – Континуирано појачавање војног фронта док не достигне пуну снагу, након чега следи напад сада супериорнијом силом. Повлачење – Одступање снага уз задржавање контакта са непријатељем. Узвишење – Подручје повишеног терена које може бити корисно у борби. Може пружити структурне предности за положаје трупа и оружја из којих се може бацати или пуцати одозго.
Офанзивне стратегије Ваздушна премоћ – Степен ваздушне супериорности где једна страна има потпуну контролу над ваздушном моћи у односу на противничке снаге. Контрола ваздушног простора је еквивалент контроли мора. Рат исцрпљивања – Стратегија слабљења непријатеља до тачке колапса кроз континуирани губитак особља и материјала. Користи се за пораз непријатеља са малим ресурсима и високим моралом. Мамац и крварење – Навођење ривалских држава да се упусте у дуготрајни рат исцрпљивања једна против друге како би се „искрвариле до краја”, слично концепту Завади па владај. Битка уништења – Циљ уништења непријатељске војске у једној планираној кључној бици. Bellum se ipsum alet – Стратегија храњења и подршке војсци потенцијалима окупираних територија. Блицкриг – Метод ратовања у којем нападачка сила, предвођена густом концентрацијом оклопних и моторизованих или механизованих формација са блиском ваздушном подршком, пробија противничку линију одбране кратким, брзим, снажним нападима и затим дезорганизује браниоце, користећи брзину и изненађење да их опколи уз помоћ ваздушне супериорности. Блокада / Опсада / Инвестирање – Покушај да се силом прекине доток хране, залиха, ратног материјала или комуникација одређеном подручју, што се обично одвија на мору. Очисти и задржи – Стратегија борбе против побуњеника у којој војно особље чисти подручје од герилаца или других побуњеника, а затим га одржава чистим од побуњеника док придобија подршку становништва за владу и њене политике. Принуда – Приморавање непријатеља да се недобровољно понаша на одређени начин циљањем руководства, националних комуникација или политичко-економских центара. Поморска премоћ – Степен поморске супериорности где једна страна има потпуну контролу над поморском моћи у односу на противничке снаге. Контрола мора је поморски еквивалент ваздушној премоћи. Контраофанзива – Стратешка офанзива која се одвија након што су непријатељске трупе на линији фронта и резерве исцрпљене, а пре него што непријатељ добије прилику да заузме нове одбрамбене положаје. Тактика се обично спроводи јуришом на непријатеља након њиховог напада. Контраснага – Стратегија која се користи у нуклеарном рату за циљање војне инфраструктуре (за разлику од цивилних циљева). Контравредност – Супротно од контраснаге; циљање непријатељских градова и цивилног становништва. Користи се за ометање непријатеља. Обезглављивање или тактика обезглављивања – Постизање стратешке парализе циљањем политичког руководства, команде и контроле, стратешког оружја и критичних економских чворишта. Обмана – Стратегија која настоји да превари, насамари или завара непријатеља и створи лажну перцепцију на начин који се може искористити за војну предност. Диверзија – Било која врста напада која се користи да би се непријатељска одбрана одвукла од места где намеравате да покренете упад или удар. Пораз у деловима – Усмеравање великог дела сопствених снага на мале непријатељске јединице у низу, уместо ангажовања већине непријатељских снага одједном. Слично концепту Завади па владај. Ускраћивање – Стратегија која настоји да уништи способност непријатеља да води рат. Ометање – Напад дела снага на један или два бока, који припрема снажан фронтални напад остатка снага. Опкољавање – И стратегија и тактика осмишљена да изолује и окружи непријатељске снаге. Циљеви, начини, средства, ризик – Стратегија је попут столице са три ноге (циљеви, начини, средства) која балансира на равни различитог степена ризика. Енкулет – Стратегија која се често користи у џунгли, а чији је циљ напад на непријатеља с леђа. Исцрпљеност – Стратегија која настоји да уруши вољу или ресурсе једне земље. Финта – Маневар осмишљен да одврати пажњу или завара, изведен тако што се ствара утисак да ће се одређени маневар догодити, док ће се у ствари догодити други, или се ниједан неће догодити. Маневар обухвата – Укључује напад на противника са бока или с леђа. Герилске тактике – Укључују заседе непријатељских трупа. Обично их користе побуњеници. Тешке снаге – Стратегија борбе против побуњеника која настоји да уништи побуну огромном силом док је још у стању у којем се може контролисати. Напад људских таласа – Незаштићени фронтални напад где нападач покушава да помери што је могуће више бораца у ангажовање у борби изблиза са браниоцем. Хибридни рат – Користи политичко ратовање и спаја конвенционално ратовање, нерегуларно ратовање и сајбер ратовање са другим методама утицаја, као што су лажне вести, дипломатија, правно ратовање (енгл. lawfare) и страно изборно мешање. Подстицај – Стратегија која користи подстицаје за добијање сарадње. Индиректни приступ – Дислокација је циљ стратегије. Директни напади готово никада не раде; прво се мора пореметити равнотежа непријатеља, фиксирати слабост и напасти снага. Осам правила стратегије: 1) прилагодите своје циљеве својим средствима, 2) увек имајте свој циљ на уму, 3) изаберите линију најмањег очекивања, 4) искористите линију најмањег отпора, 5) изаберите линију операција која нуди највише алтернатива, 6) осигурајте да су и планови и распореди флексибилни, 7) немојте свом тежином ударати на противника док је на опрезу, 8) немојте обнављати напад дуж истих линија ако је напад пропао. Унутрашње линије – Постављање сопствених снага између непријатељских снага и нападање сваке редом како би сопствене снаге имале бољу комуникацију и како би се омогућило концентрисање свих сопствених снага против дела непријатељских снага. Ограничени рат – Рат у којем зараћене стране не троше све ресурсе који су им на располагању, било људске, индустријске, пољопривредне, војне, природне, технолошке или друге у специфичном сукобу. Маневарски рат – Војна стратегија која покушава да победи непријатеља онеспособљавањем њиховог доношења одлука кроз шок и поремећај.