Јункерс -{K 37}- је био нискокрилни немачки борбени авион произвођача Јункерс, који је био базиран на експерименталном авиону Јункерс -{S 36}-. мини|лево|150px|Ернст Циндел, конструктор авиона Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Gnome et Rhône Jupiter авиона Јункерс K 37 мини|десно|290п|Цртеж авиона Јункерс K 37 мини|десно|290п|Aвион Јункерс K 37 са скијама мини|десно|290п|Aвион Јункерс K 37 кљун авиона мини|десно|290п|Aвион Јункерс K 37 бомбе испод крила Након завршетка испитивања авиона Јункерс S 36, овај авион је регистрован и са ознаком S-AABL, продат је шведској подружници Јункерса AB Flygindustri у Лимхамну, и тамо је служио као прототип за Јункерс K 37 који се разликује од оригинала само тиме што је опремљен наоружањем. Ако се пође од чињенице да је авион само платформа за ношење наоружања није било тешко да се од овог доброг авиона направе: 1. извиђач далеког долета, 2. средњи бомбардер, 3. јуришни бомбардер, 4. војни транспортни авион и 5. патролни хидроавионStützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. https://ntrs.nasa.gov/citations/19930090376. Интересантно је и то да се са овим авионом експериментисало и као ловац јер је могао да постигне висину лета као ниједан ловац тог временаhttps://fdra.blogspot.com/2012/11/entreguerra-junkers-k-37-el-correo.html#google_vignette.

Технички опис Јункерс К 37 је двомоторни, конзолни нискокрилни моноплан, потпуно металне конструкције, са фиксним стајним трапом са репном еластичном дрљачом и два вертикална стабилизатора постављена на хоризонталном стабилизатору, пројектован је као вишенаменским авион: извиђач далеког долета, средњи бомбардер и јуришни бомбардер.

Труп: је био правоугаоног попречног пресека заобљен на врху и пружао је простор за трочлану посаду у отвореним кабинама и то следећим распоредом. У првој кабини на самом кљуну авиона седео је извиђач / бомбер / предњи стралац у зависности од планиране намене авиона. Тај положај је био изванредан за сваког од ових специјалиста. Извиђач је у отвореној осматрачници имао изванредан преглед подрућја које је надзирао. Бомберу је овај положај омогућавао прегледност и избор најповољнијег циља и тачност његовог погађања а предњем стрелцу јако велико поље ватре. Пилот је био у другој кабини која је била издигнута изнад кабина и предњег и задњег стрелца што му је омогућавало лепу прегледност околине авиона која је нарочито важна при слетању и полетању авиона. У задњој кабини био је смештен стражњи стрелац коме су удвојени размакнути вертикални стабилизатори олакшавали одбрану задње сфере авиона.

Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од таласастог дуралуминијумског лима, чија су се ребра поклапала са дужином трупа и вршила су додатно ојачано уздужно укрућење. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Кљун авиона (кабина предњег стрелца) је била обложена равним (глатким) алуминијумским лимом а касније је била застакљена што је повећало угао осматрања. На поду трупа направљен је отвор за камеру којом је био опремљен извиђачки авион овог типа. Као што је касније од отворене пилотске кабине направљена затворена

Погонска група: се састојала од два 9-то цилиндрична радијална, ваздухом хлађена звездаста мотора Gnôme-Rhône Jupiter VI или Siemens Jupiter VI снаге 440 kW, и двокраке металне елисе фиксног корака. Мотори су били смештени у крилне гондоле које су се налазиле на средишном делу крила (центроплану).

Крило је било троделно, правоугаони део крила везан за труп и његов саставни део назива се центроплан на коме се налазе и крилни мпотори, и два краја крила трапезног облика са заобљеним крајевима. Крило је традиционално Јункерсово, дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Конструкција крила је била од дуралуминијума а облоге предње ивице и горње површине крила била је од глатког лима а доња површина крила од валовитог алуминијумског лима. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дуралуминијума док им је облога била од равног лима.

Репне површине са двоструким вертикалним стабилизаторима и кормилима правца представљају даљи развој репног склопа примењен на авиону Јункерс G 31.

Стајни трап је био класичан фиксан са независним гуменим точковима на "V" носачина везаних за труп авиона. У вертикалним носачима стајног трапа ослоњених на центроплан били су уграђени амортизери са уљним пригушивањем. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије за коришћење авиона у зимским условима или пловци.је био класичан фиксан са независним гуменим точковима на "V" носачина везаних за труп авиона. У вертикалним носачима стајног трапа ослоњених на центроплан били су уграђени амортизери са уљним пригушивањем. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона. Уместо точкова лако су се могле монтирати скије за коришћење авиона у зимским условима или пловци. Наоружање 1. Извиђач далеког долета био је наоружан са 4 митраљеза: Један митраљез на обртном постољу у кљуну трупа, двоструки митраљез у кабини стражњег стрелца и један покретни мидраљез у поду трупа укупно 2.000 метака. 2. Бомбардер је био наоружан са три митраљеза са укупно 1.500 метака, и 8 бомби по 50 kg и 8 бомби од 12,5 kg. 3. Јуришни бомбардер наоружање као под 2. са 2.000 метака и топ 20 mm са 150 гранатаKroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. .

Оперативно коришћење Прва два Јункерса К 37 носила су шведске регистрације S-AABL и S-AABP. S-AABP, заједно са лиценцом за његову производњу, продат је јапанским оружаним снагама 1932. године и послужио је као основа за серију бомбардера Ки 1 и Ки 2 које је 1935. године изградио јапански произвођач авиона Мицубишиhttps://www.luftfahrtmuseum-hannover.de/images/wehrmann/Junkers%20S%2036%20%E2%80%93%20K%2037.pdf. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. . Passingham, Malcolm (February 1999). "Les bombardiers de l'Armée japonaise (1920–1935)" [Japanese Army Bombers (1920–1935)]. Avions: Toute l'aéronautique et son histoire (in French) (71). . . Manfred Griehl. Junkers: Flugzeuge seit 1915 (Typenkompass). — 2010. — .

Види још Јункерс A 32 Јункерс K 30 Јункерс S 36 Јункерс G 23 Јункерс G 24 Јункерс G 31 Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-s36-k37.html https://www.luftfahrtmuseum-hannover.de/images/wehrmann/Junkers%20S%2036%20%E2%80%93%20K%2037.pdf https://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc64629/m1/4/ https://ntrs.nasa.gov/citations/19930090376 https://airwar.ru/enc/bww1/juk37.html https://fdra.blogspot.com/2012/11/entreguerra-junkers-k-37-el-correo.html#google_vignette

Категорија:Јункерс авиони Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Извиђачки авиони