мини|upright=1.0|Јан ван Ајк, Богородица у цркви (око 1438–1440). Уље на храстовој табли, . Галерија слика, Берлин
Богородица у цркви (или Девица у цркви) мала је слика уљаним бојама на дрвеној табли, рад ранохоландског сликара Јана ван Ајка. Вероватно насликана између 1438. и 1440. године, приказује Девицу Марију која држи малог Исуса у готичкој катедрали. Марија је представљена као Царица небеска са круном опточеном драгуљима, док љуља разиграног Христа који је гледа и хвата за изрез њене црвене хаљине на начин који подсећа на византијску традицију из 13. века познату као Елеуса (Богородица Умиљенија). Трасерија у луку на задњем делу наоса садржи дрвене резбарије које приказују епизоде из Маријиног живота, док скулптура у ниши приказује њу како држи дете у сличној пози. Ервин Панофски сматра да је слика компонована тако као да су главне фигуре на табли заправо скулптуре које су оживеле.Harbison У вратима са десне стране, два анђела певају псалме из химнара. Као и у другим византијским приказима Богородице, Ван Ајк приказује монументалну Марију, нереално велику у поређењу са њеним окружењем. Табла садржи пажљиво посматране зраке светлости који преплављују унутрашњост кроз прозоре катедрале. Светлост осветљава унутрашњост пре него што кулминира у две светлосне површине на поду. Светлост има симболички значај, алудирајући истовремено на Маријину девичанску чистоћу и Божје етерично присуство.Smith
Већина историчара уметности види ову таблу као лево крило растављеног диптиха; претпоставља се да је супротно крило био вотивни портрет. Копије из приближно истог периода, које су насликали Мајстор из 1499. и Јан Госарт, спарују је са две веома различите слике на десној страни: једна приказује ктитора који клечи у ентеријеру; друга је смештена на отвореном, где Свети Антоније представља ктитора. Оба сликара су направила значајне измене у Ван Ајковој композицији, што је можда слику учинило савременијом у односу на тадашње стилове, али су копије описане као „духовно, ако не и естетски погубне за оригинални концепт”.Koch . Види такође Panofsky
Богородица у цркви први пут је документована 1851. године. Од тада су њен датум настанка и ауторство били предмет широких расправа међу научницима. Иако се у почетку сматрала раним делом Јана ван Ајка, и током једног периода приписивала његовом брату Хуберту ван Ајку, сада се дефинитивно приписује Јану и верује се да је касније дело, које демонстрира технике присутне у радовима из средине 1430-их и касније. Таблу је 1874. године откупила берлинска Галерија слика. Украдена је 1877. године и убрзо враћена, али без свог оригиналног оквира са натписом, који никада није пронађен. Данас се Богородица у цркви широко сматра једним од Ван Ајкових најбољих дела; Милард Мајс је написао да је „сјај и суптилност [њеног приказа] светлости непревазиђена у западној уметности”.Meiss
Ауторство и датирање мини|200п|Миса за мртве. Из Торинско-миланског часослова, приписано анонимној Руци Г, за коју се сматра да је Ван Ајк. Ово дело приказује веома сличан готички ентеријер као берлинска табла. Ауторство ове табле одражава развој и трендове у проучавању ранохоландске уметности током 19. и 20. века. Данас се сматра да је завршена око 1438–1440, али и даље постоје аргументи за датуме који сежу до 1424–1429. Као и странице приписане Руци Г у рукопису Торинско-миланског часослова, табла је у каталогу Галерије слика из 1875. године приписана Јановом брату Хуберту ван Ајку, а то је 1911. године тврдио и историчар уметности Жорж Илен де Ло.Dhanens Ово се више не сматра веродостојним и Хуберту се данас приписује врло мало дела.Тил-Холгер Борхерт напомиње да иако је Хуберт доживео кратак поновни процват почетком 20. века, током друге половине 19. века неки научници су тврдили да је он измишљотина 16. века од стране „жестоко патриотских гентских хуманиста” и „фиктивни лик који заправо никада није живео, а камоли био важан сликар.” Види Borchert Panofsky & Wuttke До 1912. године, слика је у музејском каталогу дефинитивно приписана Јану.
Покушаји њеног датирања прошли су кроз сличне промене мишљења. У 19. веку веровало се да је табла рано Јаново дело завршено још око 1410. године, иако се овај став мењао како је наука напредовала. Почетком 20. века, Лудвиг фон Балдас ју је сместио око 1424–1429, а затим се дуго сматрало да потиче из раних 1430-их. Ервин Панофски је пружио прву детаљну расправу о овом делу и сместио га око 1432–1434. Међутим, након истраживања Мејера Шапира, ревидирао је своје мишљење на касне 1430-е у издању своје књиге Early Netherlandish Painting из 1953. године. Компаративна студија Ван Ајкове Свете Варваре из 1437. године, спроведена током 1970-их, закључила је да је Богородица у цркви завршена након 1437. Током 1990-их, Ото Пехт је оценио дело као вероватно касног Ван Ајка, с обзиром на сличан третман ентеријера на слици Портрет Арнолфинијевих из 1434. године.Pächt Почетком 21. века, Џефри Чипс Смит и Џон Оливер Ханд сместили су је између 1426. и 1428, тврдећи да је можда најраније сачувано потписано дело за које је потврђено да је Јаново.
Табла
Опис Са 31 cm × 14 cm, димензије слике су довољно мале да се готово сматра минијатуром, што је у складу са већином побожних диптиха из 15. века. Смањена величина повећала је преносивост и приступачност, подстичући посматрача да се приближи делу како би боље сагледао његове замршене детаље.Harbison Дело приказује Марију која носи тамноплави огртач – боју која се традиционално користи да нагласи њену хуманост – преко црвене хаљине од различитих текстурираних тканина. Њен руб је извезен златом са позлаћеним словима која гласе „SOL” и „LU”,Smith или можда SIOR SOLE HEC ES,Meiss што су по свој прилици фрагменти латинских речи за „сунце” (sole) и „светлост” (lux). На глави јој је слојевита круна опточена драгуљима, а у наручју носи малог Исуса, чија стопала почивају на њеној левој руци. Увијен у белу тканину од бокова надоле, он својом руком хвата драгуљима украшен изрез хаљине своје мајке.
мини|лево|380п|Богородица и мали Христос (детаљ). Статуа Богородице са дететом може се видети одмах иза; десно два анђела певају псалме. Даљи прикази Марије налазе се у позадини цркве. Они укључују статуу Девице и Детета позиционирану између две упаљене свеће на прегради хора иза главних фигура, док десно два анђела стоје у хору певајући јој хвалоспеве (можда певају химну уписану на оквиру). Изнад ње је рељеф који приказује Благовести, а у удубљењу рељеф који приказује њено крунисање; распеће је приказано на крсту изнад преграде. На тај начин су на слици приказане фазе Маријиног живота као Исусове мајке.Meiss Молитвена таблица са две колоне – слична оној приказаној на великом Олтару Седам светих тајни (1445–1450) Рохира ван дер Вејдена – виси на стубу са леве стране. Она садржи речи које алудирају и понављају редове на оригиналном оквиру. Прозори високог зида (клересторија) гледају на летеће контрафоре, а између лукова свода видљива је паучина.Borchert Неколико различитих фаза изградње може се уочити у лучној галерији (трифоријум), док су балкон хора и трансепт приказани у савременијем стилу у односу на наос.
Детаљно приказани зраци светлости пробијају се кроз високе прозоре и осветљавају унутрашњост, испуњавајући портал и преливајући се преко поплочаних подова пре него што погоде прозоре клересторија. Сјај дневне светлости је у супротности са благим сјајем свећа на олтару хорске преграде, док је доњи део сликовног простора релативно слабо осветљен. Сенке које баца катедрала могу се видети преко степеница хора и у близини брода цркве. Њихов угао је приказан на необично реалистичан начин за рани 15. век, а детаљи су такви да се њихов опис вероватно заснива на посматрању стварног понашања светлости, што је још једна иновација у уметности 15. века. Ипак, иако је светлост приказана онако како би се могла појавити у природи, њен извор није. Панофски примећује да сунчева светлост улази кроз северне прозоре, али савремене цркве су обично имале хорове окренуте ка истоку, тако да би светлост требало да улази са југа. Он сугерише да светлост нема намеру да буде природна, већ да представља божанско, те стога подлеже „законима симболике, а не законима природе”.Panofsky
Оквир и натписи Према Елизабет Даненс, облик и заобљени врх оригиналног оквира подсећају на оне који се налазе на горњем регистру табли Гентског олтара, за које се прихвата да их је дизајнирао Јанов брат Хуберт. Она верује да је тренутни оквир превише узак и мали, те да садржи „неспретно мермерисање”.Dhanens Из детаљног инвентара из 1851. године познат нам је текст химне уписан на оригиналном оквиру. Текст је написан у поетској форми, почиње на доњој ивици, а затим се протеже нагоре по вертикалним ивицама, завршавајући се на горњој ивици.Dhanens Доња ивица оквира је гласила FLOS FLORIOLORUM APPELLARIS; бочне стране и врх MATER HEC EST FILIA PATER EST NATUS QUIS AUDIVIT TALIA DEUS HOMO NATUS ETCET („Мајка је кћерка. Овај отац је рођен. Ко је чуо за тако нешто? Бог рођен као човек”). Пета строфа химне (која није укључена у Ван Ајкову транскрипцију) гласи: „Као што сунчев зрак кроз стакло пролази, али га не прља. Тако Девица, каква је била, Девица и остаје.” Слова на рубу њеног огртача понављају натпис на оквиру, речи сличне онима које се налазе на Маријиној хаљини на Ван Ајковој слици Богородица са каноником ван дер Палеом из 1436. године, одломак из Књиге Премудрости (7:29) који гласи EST ENIM HAEC SPECIOSIOR SOLE ET SUPER OMNEM STELLARUM DISPOSITIONEM. LUCI CONPARATA INVENITUR PRIOR („Јер она је лепша од сунца и надмашује свако сазвежђе звезда. У поређењу са светлошћу, она се показује надмоћнијом”).
Неки историчари сугеришу да су натписи имали за циљ да удахну живот осталим статуама и приказима Марије. Други, укључујући Крега Харбисона, верују да су били искључиво функционални; с обзиром на то да су тадашњи диптиси били наручивани за приватну побожност и размишљање, натписи су били предвиђени да се читају као бајалица или персонализоване молитве за индулгенцију. Харбисон напомиње да су Ван Ајкова приватно наручена дела необично испуњена молитвама и да су речи можда имале сличну функцију као молитвене таблице, или тачније „молитвена крила”, типа који се види на реконструисаном лондонском триптиху Богородица са дететом.. Оба крила су каснији додаци.
Архитектура лево|180п|мини|Најудаљенији витраж на горњем левом делу табле
Ван Ајков ранији рад често приказује цркве и катедрале у старијем романичком стилу, понекад да представљају Јерусалимски храм као одговарајуће историјско окружење, са декорацијом извученом искључиво из Старог завета. То овде очигледно није случај – мали Христос заузима исти простор као и велики крст који га приказује разапетог. Црква на овој слици је савремена готичка – избор који је можда имао за циљ да повеже Марију са Ecclesia Triumphans (Тријумфалном црквом) – док њена поза и преувеличана размера дугују формама и конвенцијама византијске уметности и међународне готике.. Taschen GmbH, 2002. Ван Ајк детаљно приказује архитектуру са прецизношћу која раније није виђена у северноевропском сликарству.
200п|мини|Распеће у горњем десном делу табле Различити елементи катедрале су тако специфично детаљисани и елементи готичке и савремене архитектуре тако добро оцртани, да су историчари уметности и архитектуре закључили да је Ван Ајк морао имати довољно архитектонског знања да направи нијансиране разлике. Штавише, с обзиром на финоћу описа, многи научници су покушали да повежу слику са одређеном зградом. Harbison Ипак, као и код свих зграда у Ван Ајковом делу, структура је замишљена и вероватно представља идеализовану формацију онога што је он видео као савршен архитектонски простор. Ово је евидентно из бројних карактеристика које би биле мало вероватне у савременој цркви, као што је постављање округлог лучног трифоријума изнад зашиљене колонаде.