Орговањ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кечкеметском срезу.Основни подаци и поштански број селаОрговањ са геоподацима].
Географија Село се налази у Великоом Алфелду, на пешчаном гребену између река Дунава и Тисе, у региону Кишкуншага, 26 километара југозападно од Кечкемета. Његове рубне области северно од његовог центра скоро у потпуности припадају подобласти ливада Орговањи Националног парка Кишкуншаг.
Око четвртине његових становника (907 људи) живи у периферији. Значајан свет фарми се може раздвојити у шест независних округа, а то су: Алшојараш или Гебељараш, Каргала, Толвајош, Каполнадиле, Фелшејараш, Рети јараш или Њакваго, Њиксброт, Кункеп Јакабсел (Alsójárás vagy Göböljárás, Kargala, Tolvajos, Kápolnadűlő, Felsőjárás, Réti járás vagy Nyakvágó, Nyikszbrót, Kunkép, Jakabszél).
Суседна насеља су: Агашеђхаза са севера, Хелвеција са североистока, Јакабсалаш са истока, Бугацпустахаза са југоистока, Боча са југа, Пахи са југозапада и Ижак са северозапада.Орговањ на latlong.info
Историја Познати су предметни остаци насеља Орговањ из 1.–2. века нове ере. Насеље, које је основано у арпадовом периоду, уништено је током татарске најезде. Након тога, за време владавине Беле IV, Кумани су се населили на уништеном подручју. Име Орговањ вероватно такође потиче из овог времена: Урбоган (могуће Орбоган или Орвоган) је био један од кумански везира чије се племе населили у овом региону (Урбоганово насеље). За време владавине краља Матије, насеље се већ помиње као веће село, али током турске окупације поново почиње да се празни, јер су се његови становници селили у оближње градове који су обећавали већу сигурност, углавном Кечкемет. Године 1559. опорезовано је само за четири куће, а 1563. помиње се као село које припада Кечкемету, као насеље које је плаћало порез од 126 форинти годишње.Кратка историја Орговања
До 18. века, за време владавине Марије Терезије (1740–1780), село је потпуно опустело. Тада су кунсентмиклошки кумани добили Орговањску пусту као награду за своју лојалност краљу, коју су постепено преузимали. Први који се овде населио био је Андраш Текеш из Кунсентмиклоша, а затим су уследиле друге породице: Баки, Тот, Јожа, Башки, Ацел, Кираљ и Кун (Baky, Tóth, Józsa, Baski, Aczél, Király és Kun).
Развој унутрашњег подручја села почео је изградњом сеоског дома. До тада се Орговањ састојао само од удаљених фарми и зграда, а центар равнице била је кућа реформатског пастора и гостионица. Међутим, након изградње сеоског дома, изграђене су и прве приватне куће, укључујући ресторан Ференца Мора, затим касарна жандармерије, реформисана црква је завршена 1912–1913. године, а у исто време је изграђен и први асфалтирани пут у селу.
Насеље је постало познато током деловања одреда које је предводио Иван Хејаш. У новембру 1919. године овде су се неколико дана одвијала погубљења од стране тадашње власти, у Мађарској данас познато као бели терор, током којих је ликвидирано много бољшевика, са намером да се освети црвени терор током мађарске Совјетске Републике. Неки од погубљених били су бивши функционери Совјетске Републике, други нису били ни на који начин повезани са палим режимом. Тачан број погубљених није познат, најзначајније погубљене особе били су учитељ Реже Хегедиш, Деже Будај, водећи функционер Народног комесаријата за народно образовање, Андраш Хајма, командант Црвене гарде, и Лајош Иреги, председник локалног директоријума.
Године 1927. у Орговању је живело 3.794 људи. У то време, село је чинило укупно 703 куће, али је у унутрашњем подручју стајало само 118 кућа, тако да је већина становништва живела на фармама.
Демографија На попису из 2011. године, 92,8% становништва се изјаснило као Мађари, 0,7% као Роми, 0,5% као Немци и 1,4% као Румуни (7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 52,3%, реформисти 22,6%, лутерани 1,2%, неконфесионални 6,1% (14,8% се није изјаснило).
У 2022. години, 87,4% становништва се изјаснило као Мађари, 1,1% као Немци, 0,8% као Румуни, 0,7% као Украјинци, 0,4% као Роми, 0,1% као Пољаци, 1,9% као друге, недомаће националности (11,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 30,1% су били римокатолици, 14,7% калвинисти, 0,6% евангелисти, 0,2% гркокатолици, 0,1% православци, 2,7% остали хришћани, 1,8% остали католици, 8,4% неконфесионални (41,2% није одговорило)
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Орговањ на fallingrain.com Орговањ на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун