Бели терор () био је двогодишњи период (1919–1921) репресивног насиља у Мађарској које су спроводили контрареволуционарни војници против стварних и осталих присталица краткотрајне Мађарске Совјетске Републике и њеног Црвеног терора. Ту су убријани и Јевреји који су сматрани њеним главним присталицама. Десетине хиљада људи је затворено без суђења. Процене броја убијених између 1919. и 1921. крећу се од 1500 до 5000.

Позадина На крају Првог светског рата, политичка конфигурација мађарске државе била је приморана на брзе и радикалне промене. Аустроугарско царство, чији је Мађарска била моћна чланица, пропало је. Победничке силе Антанте предузеле су кораке да издвоје етнички мешовите и чисто мађарске регионе Мађарске и доделе их новоствореним државама Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Чехословачкој и Румунији. Ове одлуке који су резултирали губитком Мађарске од две трећине копнене површине и једне трећине својих мађарских држављана. Ови губици, заједно са послератним друштвено-економским превирањима, катализовали су дубока осећања понижења и огорчености међу многим Мађарима.

У овој нестабилној атмосфери, почетни напори мађарске нације да формира јединствену стабилну владу пропали су. У марту 1919. године, влада комуниста, преузевши власт од социјалдемократско-комунистичке коалиције, основала је Мађарску Совјетску Републику. Партија комуниста у Мађарској, коју је предводио Бела Кун, имала је највећи утицај у републици, иако је владу наводно предводила социјалдемократско-комунистичка коалиција. Кунова влада је трајала мање од четири месеца, а на крају је окончана румунском инвазијом. Током овог периода, појачане политичке тензије и сузбијање довели су до хапшења и погубљења у ономе што је постало познато као Црвени терор. То је довело до пада подршке влади. Мађарска је покушала да задржи Словачку и Трансилванију, али су румунске трупе извршиле инвазију на Мађарску и на крају стигле до Будимпеште у августу 1919. године. Након инвазије, већина мађарских комуниста, укључујући Куна, отишла је у егзил.

Прва фаза (1919) мини|лево|200п|Политички затвореници

На југу земље, формирана је алтернативна влада која је заменила Мађарску Совјетску Републику. На челу оружаног крила ове нове владе, „Националне армије“, био је адмирал Миклош Хорти, последњи командант некадашње Аустроугарске морнарице..

Међу официрима који су се одазвали Хортијевом позиву били су ултранационалистички војници који су покренули кампању злочина као одмазду за црвени терор, како би елиминисали комунистичке присталице и застрашили становништво.Bodo, Paramilitary Violence

Погроме и масовна убиства вршиле су јединице „Националне армије“ под командом Михаља Хортија, паравојне организације су такође вршиле убиства, посебно током „Мађарског буђења“.

Ове јединице, познате као „Бела гарда“, спроводиле су кампању убистава, мучења и понижавања. Ексекуције људи осумњичених за комунистичку оданост биле су уобичајене, ове жртве су често вешане на јавним местима као упозорење другима. Али дефиниција Беле гарде о томе ко је непријатељ државе била је широка. Такође су нападали сељаке, политички либерале и врло често Јевреје, који су углавном окривљени за револуцију јер већина вођа комунистичке репресије су били Јевреји.

Најозлоглашенији од команданата јединица био је Пал Пронај, чији се батаљон бавио садистичким насиљем над својим непријатељима. Међу осталима су били Ђула Остенбург-Моравек, Антон Лехар и Иван Хејаш, који је усмерио своје напоре на мађарску равницу око града Кечкемета. Њихови одреди били су део Националне армије, али су углавном функционисали као лични батаљони, следећи фанатичну лојалност својим командантима. Њихова зверства су укључивала мучење, силовање, кратко погубљење и скрнављење лешева ради јавног приказивања.Bodo, "The White Terror in Hungary," 156.

Најтеже су погођени региони Трансданубије, шире подручје Хортијевог штаба у Шиофоку и у низијама између Дунава и река Тиса, где су се у Кечкемету и Орговању догодила масовна убиства која су изазвала међународну пажњу.

Друга фаза (после 1919. године) Хортијева Национална армија је извршила инвазију на Будимпешту у новембру 1919. године, а четири месеца касније Хорти је постао регент новоосноване Краљевине Мађарске. Али, далеко од тога да су прекинуле своје кампање, реакционарне јединице су се прошириле и наставиле да тероризирају своје мете још скоро две године. Политички мотивисано насиље прерасло је у убиства из преданости и отмице ради профита. Официри Беле гарде почели су да се међусобно боре за власт и планирали су међусобне атентате. Хортијев биограф, Томас Л. Сакмистер, закључио је да је Хорти гокретао главу на другу страну 1919. године док су официри Беле гарде беснели по селу.

Крај Белог терора До 1920. године, терор је приметно попустио. Године 1921, Пал Пронај је гоњен за злочине повезане са Белим терором. Након што се Пронај придружио неуспелом покушају да се хабзбуршки краљ, Карло I од Аустрије, врати на мађарски престо, његов батаљон је распуштен.Bodo, Political Violence

Упркос распуштању Пронајског батаљона, у наредним годинама су се дешавали спорадични напади.

Референце

Литература

Magyarország története tíz kötetben. 1918–1919, 1919–1945. Főszerk. Ránki György. Budapest, 1978. Markovits Györgyi: Magyar pokol. A magyarországi fehérterror betiltott és üldözött kiadványok tükrében. Budapest, 1964. Karsai Elek: A fehér terror. Művelt Nép Könyvkiadó, 1951. 1919 – A Nagy Szétesés. Szerk. Hermann Róbert, Ligeti Dávid. Budapest, Országház Könyvkiadó, 2021. Kántás Balázs: Rongyosan és titkosan a hazáért. Töredékek a két világháború közötti irreguláris katonai alakulatok és különleges katonai műveletek történetéből; Hungarovox, Budapest, 2022. Bodó Béla: A fehérterror. Antiszemita és politikai erőszak Magyarországon, 1919–1921; ford. Konok Péter; Napvilág, Budapest, 2022. Kóródi Máté: A fehérterror áldozatai és elkövetői. Adattár a Magyar Nemzeti Hadsereg és más fegyveres alakulatok által elkövetett gyilkosságokról, 1919–1921; 2. jav. kiad.; Erőszakkutató Intézet, Budapest, 2024. Vörös és fehér. A vörös és fehér uralom hátországa. 1919 vidéken; szerk. Nagy Szabolcs; Magyar Nemzeti Levéltár Veszprém Vármegyei Levéltára, Veszprém, 2013 (A Magyar Nemzeti Levéltár Veszprém Megyei Levéltára kiadványai) Konok Péter: Az erőszak kérdései 1919–1920-ban. Vörösterror–fehérterror – У: Múltunk, 2010/3. szám

Спољашње везе A fehérterror Magyarországon. A Brit Szakszervezeti Kongresszus és a Munkáspárt közös delegációjának jelentése, 1920. május Kádár Gábor–Vági Zoltán: Törvényen kívül: fehérterror és lakossági pogromhullám 1919–1921 Vörösterror és fehérterror vidéken 1919–1921 – Térkép, Konfliktuskutató.hu Kóródi Máté: Adattár a Magyar Nemzeti Hadsereg tiszti különítményes csoportjai és más fegyveres szervek által elkövetett gyilkosságokról, 1919. augusztus 3–1921. október 23.; Clio Intézet, Budapest, 2020 (Clio kötetek)

Категорија:Мађарска у 1919. Категорија:Мађарска у 1920. Категорија:Мађарска у 1921. Категорија:Последице Првог светског рата у Мађарској Категорија:Антикомунизам у Мађарској Категорија:Бели терор