Турбе у харему Бијеле џамије у Сарајеву или Турбе Диван катиба Хајдар ефендије налази се у харему Бијела џамија у Сарајеву, са којом је проглашена за национални споменик Босне и Херцеговине, од стране Комисије за очување националних споменика 15. марта 2005. године.
Историја Турбе Диван катиба Хајдар ефендије, као и Бијела џамија, се налази у Вратнику, на углу данашњих улица Бијела чесма и Џанина (Кршиловац), и налази се у непосредној близини касарне Јајце. Број махала у граду показује да је Сарајево било на врхунцу свог урбаног развоја у 16. веку. Крајем 15. века град је имао три махале, а крајем 16. века 91. До почетка 17. века у Сарајеву је већ био изграђен скоро цео простор који је чинио територију града до аустроугарске окупације. Вратник се састојао од 11 махала, које су биле формиране током 16. века. У непосредној близини данашње касарне Јајце, изграђена је Бела џамија, коју је после 1536. године, а пре 1545. године, саградио Гази Хусрев-бегов диван катиб (секретар) хаџи-Хајдар ефендија. Умро је по повратку из Меке и сахрањен је у посебном турбету које се налазило у харему џамије, у коме се и данас налази тридесетак нишана.
Опис Основа турбета је приближно квадратна, димензија 3,50 x 3,80 m. Конструкција турбета се састоји од четири камена стуба са осмоугаоног облика. Стубови турбета су међусобно повезани спиралним луковима. Зидана купола турбета ослања се на ову структуру преко пандатифа. Турбет је у потпуности изграђен од фино клесаних блокова седре. На врху турбета налази се алем. У турбету се налази саркофаг димензија 2,00 x 1,40 m и висине 70 cm. Изнад саркофага налазе се два дрвена нишана, који су касније офарбани. Ови нишани су једини сачувани дрвени нишани у Сарајеву, а који потичу из 17. века. Основа нишана је квадратна и мери 12 x 12 cm. Нишани су направљени по узору на скопске нишане из 16. века са украшеним турбаном и розетом на подножју нишана. На нишану нема натписа, али се зна да је ту сахрањен оснивач џамије.
Види још Списак националних споменика Босне и Херцеговине
Референце
Литература
Н. Курто, Сарајево 1492-1992, Око, Сарајево. Мехмед Мујезиновић, „Културно наслеђе“, Сарајево – Издаваштво, 3. издање, стр. 61–65, 1998. -Исламска епиграфика Босне и Херцеговине, књига 3
Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Грађевине у Сарајеву