Мађарска Република () је била краткотрајна република која је постојала између августа 1919. и фебруара 1920. у централним и западним деловима некадашње Прве Мађарске Републике (контролишући већи део данашње Мађарске и делове данашње Аустрије, Словачке и Словеније). Држава је основана након Мађарско-румунског рата од стране контрареволуционарних снага које су настојале да се врате на статус кво пре 31. октобра 1918. године.

Након овог периода, савезници у Првом светском рату вршили су снажан притисак на Мађаре да се повуку иза послератних линија разграничења као одредбу Париске мировне конференције 1919. године, што је био покушај савезника да оснују нове националне државе међу немађарским грађанима бившег краљевства, чији су главни корисници били Краљевина Румунија, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Аустријска Република и Чехословачка Република. Након тога, Република је трансформисана назад у Краљевину Мађарску, која је била приморана да потпише Тријанонски споразум.

Историја Дана 6. августа 1919. године, Иштван Фридрих, вођа Удружења другова Беле куће (десничарске, контрареволуционарне групе), свргнуо је владу Ђуле Пеидла и преузео власт у пучу уз подршку Краљевске румунске војске. Државни удар је наишао на широко одобравање у Мађарској. Следећег дана, Јозеф Август се прогласио регентом Мађарске (функцију је обављао до 23. августа, када је био приморан да поднесе оставку) и именовао Фридриха за премијера. Наследио га је Карољ Хусар 24. новембра, који је обављао функцију премијера и привременог председника до рестаурације монархије неколико месеци касније. left|thumb|270px|Адмирал Миклош Хорти улази у Будимпешту као командант Националне армије, 16. новембра 1919. године. Дочекују га градски званичници испред хотела Гелерт.

Милитантно антикомунистичка ауторитарна влада састављена од војних официра ушла је у Будимпешту у новембру одмах након Румуна. Уследио је „бели терор“ који је довео до затварања, мучења и погубљења без суђења комуниста, социјалиста, Јевреја, левичарских интелектуалаца, симпатизера режима Карољиа и Куна а и других који су претили традиционалном мађарском политичком поретку који су официри настојали да поново успоставе. Процене су да је број погубљених био приближно 5.000. Поред тога, око 75.000 људи је затворено. Посебно су мађарске десничарске и румунске снаге циљале Јевреје ради одмазде, пошто су они били вође ревплуције. На крају, бели терор је приморао скоро 100.000 људи да напусте земљу, већином социјалиста, интелектуалаца и Јевреја средње класе.

Током 1920. и 1921. године, унутрашњи хаос је потресао Мађарску. Бели терор је наставио да се обрачунава са левичарима, незапосленост и инфлација су расле, а сиромашне мађарске избеглице су прелазиле границу из суседних земаља и оптерећивале посрнулу економију. Влада је понудила мало помоћи становништву. У јануару 1920. године, мађарски мушкарци и жене су први пут тајно гласали у политичкој историји земље и изабрали велику контрареволуционарну и аграрну већину у једнодомни парламент. Појавиле су се две главне политичке странке: социјално конзервативна Хришћанска национална унија и Национална странка малих пољопривредника и пољопривредних радника, које су се залагале за аграрну реформу. 29. фебруара 1920. године, парламент је обновио мађарску монархију, окончавши републику, а у марту је поништио и Прагматичку санкцију из 1723. и Компромис из 1867. године. Парламент је одложио избор краља док се грађански немири нису смирили. Бивши аустроугарски адмирал Миклош Хорти постао је регент, позицију коју ће обављати до 1944. године.

Види још Револуције и контрареволуције у Мађарској (1918–1920) Мађарска Народна Република (1918—1919) Мађарска Совјетска Република

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе

Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Последице Првог светског рата у Мађарској Категорија:Политика у 1919. Категорија:Политика у 1920. Категорија:Мађарска у 1919. Категорија:Мађарска у 1920. Категорија:Историја Мађарске