Дарио Кордић (Сарајево, 14. децембар 1960) је хрватски ратни злочинац и војни командант Хрватског вијећа одбране (ХВО) између 1992. и 1994. године, потпредсједник Хрватске Републике Херцег-Босне, самопроглашене хрватске територије у Босни и Херцеговини. Осуђен је на 25 година затвора у фебруару 2001. године због ратних злочина почињених над бошњачким становништвом током бошњачко-хрватског рата 1992–1994, а пуштен је на слободу у јуну 2014. године након што је одслужио двије трећине казне.

Рани живот Кордић је рођен 14. децембра 1960. године у Сарајеву, НР Босна и Херцеговина, ФНРЈ. Студирао је политичке науке на Универзитету у Сарајеву, а затим се бавио новинарством радећи за фабричке новине Ватросталац у Бусовачи.

Иако је рођен у Сарајеву, углавном је живио у Бусовачи. Има троје деце, сина и двије ћерке.

Рат у Босни и Херцеговини Дана 12. новембра 1991. године, Мате Бобан и Кордић одржали су заједнички састанак кризних штабова регионалних заједница Херцеговине и Травника. Двије заједнице су одлучиле да Хрвати у Босни и Херцеговини треба да спроведу политику за остваривање „нашег вјековног сна, заједничке хрватске државе“ и да позову на проглашење Бановине Хрватске у Босни и Херцеговини као „почетне фазе која води ка коначном рјешењу хрватског питања и стварању сувјерене Хрватске у њеним етничким и историјским границама“.

Дана 27. децембра 1991. године у Загребу је одржан састанак, којим је предсједавао предсједник Фрањо Туђман, руководства хрватског ХДЗ-а и ХДЗ-а БиХ. Циљ је био, прво, да се разговара о будућности Босне и Херцеговине и разликама у мишљењима о овој теми у странци ХДЗ БиХ; друго, да се формулише свеобухватна хрватска политичка стратегија. Стјепан Кљуић је изнио свој став у корист останка Хрвата у Босни и Херцеговини, али је Бобан рекао да ће, уколико се Босна и Херцеговина распадне, ХЗ ХБ бити проглашена независном хрватском територијом „која ће се припојити држави Хрватској, али тек у тренутку када хрватско руководство [...] одлучи“. Кордић је рекао да је хрватски дух у ХЗ ХБ ојачао у 40 дана од проглашења ХЗ ХБ, да је хрватски народ травничког краја спреман да се припоји хрватској држави „по сваку цијену [...] свака друга опција би се сматрала издајом, осим јасног разграничења хрватског тла на територији Херцег-Босне“.

Дана 16. јануара 1992. године у општинској сали у Бусовачи одржан је скуп поводом прославе хрватске независности, чији је видео снимак приказан Судском вијећу. Кордић је виђен како говори пред одушевљеном масом која је махала заставама. Рекао је да је скуп доказ да је хрватски народ у Бусовачи дио уједињене хрватске нације и да је ХЗ ХБ, укључујући Бусовачу, „хрватска земља и тако ће бити“. Секретар Хрватске Републике Херцег-Босне Игнац Коштроман је говорио и рекао: „бићемо саставни дио наше драге државе Хрватске по сваку цијену“. Говори су дочекани узвицима „Дарио, Дарио“.

Хрватска демократска заједница (ХДЗ) била је једна од главних политичких странака у Хрватској. Један од њених главних циљева био је осигурање „цјеловитог хрватског народа у оквиру његових историјских и природних граница“. Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ-БиХ) била је једна од главних политичких странака босанских Хрвата у Босни и Херцеговини, а међу декларисаним циљевима ХДЗ-БиХ налазила се изјава о праву Хрвата да се бране и отцијепе. Хрватска Република Херцег-Босна (ХЗ ХБ/ХР ХБ) прогласила је своје постојање у новембру 1991. године, дефинишући се као посебан или засебан ентитет унутар територије Босне и Херцеговине. Хрватско вијеће одбране (ХВО) постало је извршни, административни и врховни војни орган ХЗ ХБ/ХР ХБ након њеног оснивања у априлу 1992. године.

Иако није био на врху политичке хијерархије и био је цивил ненавикнут на званичну командну структуру ХВО-а, Кордић је доносио многе политичке и стратешке одлуке; преговарао је о споразумима о прекиду ватре и издавао је наређења од директног и индиректног војног значаја. Кордић је играо кључну улогу у планирању, организовању, промоцији и спровођењу политичко-војне кампање прогона Бошњака, посебно у Лашванској долини (напад и масакри у Ахмићима и другим селима у долини у априлу 1993. године), као и у Зеници.

Ратни злочини Кордић је, као и многи руководиоци Херцег-Босне и војни команданти, оптужен за ратне злочине почињене над бошњачким становништвом. Дана 6. октобра 1997. године, добровољно се предао трибуналу, а 8. октобра се изјаснио да није крив.

Хашки трибунал га је оптужио за његову улогу у масакру у Лашванској долини, укључујући Ахмиће, гдје су снаге ХВО-а починиле злочине над локалним бошњачким становништвом под његовом командом. Такође је било извјештаја да су војници ХВО-а, под његовом командом, починили злочине у Зеници и околини. Дана 26. фебруара 2001. године, Кордић је осуђен на 25 година затвора.

На основу његове индивидуалне кривичне одговорности (члан 7 § 1 Статута МКСЈ) оптужен је по следећим тачкама оптужнице:

Тешка кршења Женевских конвенција (члан 2 Статута МКСЈ: намјерно убиство; нехумано поступање, незаконито притварање цивила); Кршење закона и обичаја ратовања (члан 3 Статута МКСЈ: незаконити напад на цивиле, незаконити напад на цивилне циљеве; уништавање без оправданог војног разлога; намјерно уништавање или оштећење објеката намијењених вјери или образовању); Злочини против човјечности (члан 5 Статута МКСЈ: прогони из политичких или вјерских разлога; убиство; нехумана дијела; затварање).

У јуну 2006. године пребачен је у затвор у Аустрији да тамо одслужи остатак казне. У мају 2010. године, његов захтев за привремено пуштање на слободу након што је одслужио половину казне одбијен је због тежине почињених кривичних дијела и три дисциплинска прекршаја док је био у затвору. Међутим, 21. маја 2014. године, Кордићу је одобрено привремено пуштање на слободу, које је ступило на снагу 6. јуна 2014. године. Черкез је био осуђен на шест година затвора и, пошто је у притвору одслужио више од тог времена, пуштен је на слободу коју је одслужио.

Види још

Етничко чишћење у Лашванској долини Удружени злочиначки подухват

Референце

Спољашње везе

Lyal S. Sunga, The Kordić and Čerkez Trial Chamber Judgment: A Comment on the Main Legal Issues 7 Series of Annotated Leading Cases of International Criminal Tribunals (2004) 490-511.

Категорија:Рођени 1960. Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Хрватски политичари Категорија:Босанскохерцеговачки политичари Категорија:Политичари из Сарајева Категорија:Хрватски националисти Категорија:Осуђени пред Хашким трибуналом Категорија:Биографије живих особа