Јункерс J 3 је експериментални авион из Првог светског рата. Tребало да се појави у облику једноседног ловца (-{J 3-I}-) и двоседног извиђачког авиона (-{J 3-II}-). Пројектовали су га инжењери Мадер, Ројтер и Бранденбург из компаније Junkers-Fokker Werke AG 1916. године. То је авион код кога је Хуго Јункерс предложио употребу дуралуминијума у циљу смањења масе авиона. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Oberursel U.III планиран за авион Јункерс -{J 3}- мини|десно|290п|Цртежи авиона Јункерс -{J 3-I}- и -{J 3-II}- мини|десно|290п|Структура трупа авиона Јункерс -{J 3}- са крилима Претходна два пројекта ловаца фирме Јункерс (Ј 1 и Ј 2) су били авиони металне конструкције чија је носеча структура била просторна решеткаста конструкција направљена од танкозидих цеви од легираних челика високе чврстоће, а облога од танког глатког челичног лима. Ови авиони су били брзи и пружали добру заштиту посади као и веће шансе за преживљавање у случају погодка. Међутим имали су лоше перформансе пењања и окретања. Да би се то поправило мора се авиону смањити тежина. Стога је током 1916. године Јункерс усмерио пажњу на употребу лаке легуре дуралуминијума уместо челика и почео је рад на Ј 3. Већи проблем од саме конструкције таквог авиона је била његова технологија производње, због тога је Х. Јункер задужио инжењера Штојдел за развој нових производних технологија за дуралуминијумhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-j3.html.

Генеза развоја Јункерсових авиона за време Великог ратаhttp://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.htmlhttps://www.secretprojects.co.uk/threads/junkers-j-series-designations.22376/. Ознака -{Година}- -{Бројком}- -{Намена}- -{Напомена}- Ј 1 1915. 1 ловац Први авион металне конструкције (челик), моноплан Ј 2 1916. 6 ловац Металне конструкције (челик), моноплан Ј 3 1916. 0 ловацПројекат:метална конструкц. (дурал.) монопплан → J 7 Ј 4 1917. 184 јуришник Оклопник: металне конструкције (челик+дурал.), сескиплан Ј 7 1917. 1 ловац Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 3 Ј 8 1917. 1 вишенаменс. Двосед: Метална конструк. (дурал.), моноплан → J 9 + Ј 10 Ј 9 1918. 47 ловац Јункерс D.I: Метална конструк. (дурал.), моноплан ← Ј 8 Ј 10 1918. 44 јуришник Двосед: Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 8 Ј 11 1918. 3 хидроавион Двосед: Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 10 Ј 12 1919. 0 путнички Пројект: Метална конструкција (дурал.), моноплан ← Ј 10

Технички опис Труп авиона је имао заварену, цевасту дуралуминијумску структуру правоугаоног попречног пресека обложену валовитим дуралуминијумским лимом, чија су се ребра поклапала са дужином трупа и вршила су додатно ојачано уздужно укрућење, а причвршћена је за носећу конструкцију закивцима. У кљуну авина се налази мотор, а затим отворена пилотска кабина са управљачким механизмом и потребним инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Авион Ј 3-II имао је две отворене кабине у тандем распореду једну иза друге.

Погонска група: Авион је био опремљен 14-то цилиндричним, радијалним ротационим мотором са две звезде (2 х 7 цилиндара), ваздухом хлађеним Oberursel U III мотором, снаге 114 kW и дрвеном двокраком елисом фиксног корака. Планирано је да мотор буде лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом.

Крило је било троделно, централни део крила инкорпорирано у труп (центроплан) правоугаоног облика и спољни панели трапезастог облика. Спољни панели крила су били причвршћени навојним прстеновима (али са кугличним зглобовима). Облога крила, је била од валовитог дуралуминијумског лима због смањене тежине и повећане чврстоће.

Репне површине су без вертиланог стабилизатора, кормило правца, поред своје основне функције преузима и функцију вертикалне стабилизације. Хоризонтални стабилизатори су конзолно везани за труп а за њих кормила висине.

Стајни трап је фиксан, са два "V" носача, напред са два точка на крутој осовини са гуменим амортизерима а назад еластична дрвена дрљача.

Варијанте J 3-I једноседи ловац. Прототип остао не завршен урађена само структура авиона.

J 3-II Двоседи борбени авион. Пројект остао само на папиру. У односу на ловца овај авион је имао само повечану дужину на 8,40 m, и размах крила на 15,00 mhttps://www.nevingtonwarmuseum.com/ju-j3.html. Оперативно коришћење Одсуство интересовања војске за овај пројекат, довело је до тога да су радови на конструкцији овог авиона обустављена пре завршетка, због недостатка средстава, а труп је био изложен у Јункерс Лершау до краја Другог светског рата.

Без обзира на то што је пројект Ј 3 обустављен, сазнања о примени дуралуминијума у авиоградњи је примењиван на авионима који су се производили у току рата а после рата долази да максималне примене дуралуминијума у читавом светуhttps://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft30263.htm. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Grosz, P. M. (1993). Junkers J.I. Windsock Datafile 39. Hertfordshire, UK: Albatros Productions Ltd. . Michael Düsing. (2024). German Aviation Industry in WWI: Volume 1. Aeronaut Books. . Kay, Antony L. Couper Paul. (2024). Junkers Aircraft And Engines, 1913-1945. (Putnam Aviation). . . Transpress (GDR) Wolfgang Wagner: Von der J1 bis zur F13. In: Geschichte der deutschen Luftfahrttechnik. Leuchtturm-Verlag, Konstanz 1976, .

Види још Јункерс J 1 Јункерс J 2 Јункерс J 4 Јункерс J 7 Јункерс J 9 Дуралуминијум Немачко царско ратно ваздухопловство Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-j3.html https://www.nevingtonwarmuseum.com/ju-j3.html https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft30263.htm https://web.archive.org/web/20160327000842/http://www.junkers.de/sites/default/files/DMJ_0201_14_228A.jpg https://www.gruppofalchi.com/files/Profile-Publications-Aircraft-187---Junkers-Monoplanes.pdf

Категорија:Јункерс авиони Категорија:Ловачки авиони Категорија:Извиђачки авиони