Гедерлак () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у Калоча јарашу.Основни подаци и поштански број селаГедерлак са геоподацима].

Географија Насеље се налази на северозападном рубу Калоча-Шаркеза, на левој обали Дунава. Његова унутрашња површина је 110 хектара, а околна површина 1.700 хектара. Налази се 16 километара од града Калоча и 9 километара од великог села Дунапатај. Његово административно подручје је подељено на два дела која нису у контакту, центар села се налази у већем делу, а знатно мањи, приближно 3 квадратна километра источни део (иза главног пута 51) је у суштини ненасељен.

Историја мини|лево|170п|Етно кућа Године 1121. монаси и свештеници из Француске, из долине Премантре, стигли су у Калочку надбискупију. На брду Гедир, које је тада припадало надбискупији, изградили су протокатуру, чији су остаци откривени приликом подизања данашње цркве. Око 1775. године, од два насеља, Гедера и Лака, настало је место Гедерлак. (Гедир се налази на месту данашњег насеља, док је Лак био на Дунаву, близу садашњег пристаништа Задори.) Због честих поплава, Лак је морао бити премештен на брдо Гедер, чиме је формирано данашње село, прво познато као Ујлак, а касније као Гедерлак. Место напуштеног Лака добило је назив Пусталак, који носи и данас. Гедер је, с друге стране, постојао пре 1294. године и био огранак протокатуре Оче. Године 1529. турске трупе су уништиле село Гедир, али село и манастир нису заувек нестали, њихово сећање живи у преосталим рушевинама.Кратка историја Гедерлака

У 17. веку, Гедер је био велико село са 350 кућа и 1.800 римокатоличких становника. Регион је такође био погођен Ракоцијевим ратом за независност. Лета 1704. године, Ракоци је био на селу са својим трупама. Сећање на ово је сачувано у Ордашкој легенди.

Насеље је имало школу још 1762. године. Почетком августа 1831. епидемија колере захватила је село, услед чега је преминуло седамдесет људи. Почетком фебруара 1862. године, Дунав је излио, а велика ледена поплава уништила је и однела већину кућа. Лед се брзо повукао, али је у годинама које су уследиле завладала велика глад. На крају, 1866. године, влада је пружила помоћ људима који су овде живели.

Историја насеља бележи миран период све до Првог светског рата, у ком је страдало 57 мештана. Борбе у селу током Другог светског рата окончане су 31. октобра 1944. године, а том приликом је погинуло 28 људи. У част свих погинулих у оба рата, на зиду сеоске цркве постављена је спомен-плоча.

После рата развио се пољопривредни систем са фармама као што су Задори, Берток, Чири и Нађ-Тот. Мештани су водили приватне фарме, најчешће узгајајући поврће. Тада је успостављена трговина сноповима, која је трајала дуго. Дана 18. априла 1954. пожар је опустошио једну читаву улицу и уништио шест кућа. Старија генерација и данас улицу Тавас зове „Спаљена улица“. Шездесете и седамдесете године 20. века биле су кључне за развој села, када су изграђени водовод, зграда здравствене службе, здравствени центар и друштвени дом. Већина становништва данас се бави пољопривредом и сточарством. У селу нема великих компанија, али постоји неколико средњих предузећа.

Демографија На попису из 2011. године, 92,3% становништва се изјаснило као Мађари, 2,1% као Роми и 0,5% као Немци (17,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 67,2%, реформисти 7,1%, евангелисти 0,5%, неконфесионални 3,6% (21,5% се није изјаснило).

У 2022. години, 89,9% становништва се изјаснило као Мађари, 1,3% као Роми, 0,6% као Немци, 0,1% као Хрвати, 0,1% као Бугари и 1,5% као друга, недомаћа националност (10% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 52,1% су били римокатолици, 5,6% калвинисти, 0,2% лутерани, 0,1% гркокатолици, 0,8% остали хришћани, 2,4% остали католици, 7,5% неконфесионално (31,3% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Гедерлак на fallingrain.com Гедерлак на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун