Biserka Apić Benković (Sremska Mitrovica, 1956.), građanka Savezne republike Jugoslavije (SRJ), postala je međunarodno poznata kao emblematičan primer političkog suđenja i represije u eri vladanja Slobodana Miloševića, predsednika Republike Srbije i Socijalističke partije Srbije.
Sudski slučaj Apić Benković je jedan od najilustrativnijih slučajeva krivičnog gonjenja zbog „uvrede predsednika republike“ u Srbiji, kao i u međunarodnoj javnosti, jer je iznet na radnom mestu, a ne u javnosti.
Hapšenje i presuda Biserka Apić Benković uhapšena je 9. maja 1999. godine zbog kritičkog komentara na račun tadašnjeg predsednika RS, Slobodana Miloševića. Komentar je glasio:“Ćuti, Josipe, pustili ste tog magarca da vam bude predsednik države i da vas vodi kao ovce poslednjih deset godina i za svih tih deset godina mi ratujemo“.
U pritvoru je provela 17 dana, a 26. maja 1999. godine je prvostepeno osuđena u Okružnom sudu Sremske Mitrovice (sudija Svetlana Đuričić), zbog krivičnog dela „uvrede predsednika republike Iako je taj komentar iznela u „zatvorenom krugu ljudi, na svom radnom mestu“, a ne javno. Međutim, otežavajuća okolnost je bila što je u tom trenutku Srbija bila u ratnom stanju.
Prema dr Zoranu Stojanoviću, tadašnjem predsedniku Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, i nekadašnjem dekanu Pravnog fakulteta u Novom Sadu, za takvu drastičnu meru, izjava bi „…morala biti javna, a ne izjava ili diskusija u zatvorenom krugu ljudi“.
Apić Benković se žalila na presudu, a o tome je raspravljano tek u januaru 2000. godine.
Kontekst zakona "verbalnog delikta" Krivično gonjenje političkih neistomišljenjika je sastavni deo pravne teorije i prakse u socijalističkoj Jugoslaviji. Preciznije kriminalno-politički principi na kojima je zasnovano krivično pravo u Jugoslaviji proistiekli su iz samoupravnog, socijalističkog sistema, te se u bivšoj Jugoslaviji, za razliku od drugih država „ne smatra pitanja idejno-političkih osnova o krivičnoj represiji isključivo teorijskim, već nastoji da te osnove što potpunije izrazi u zakonskim odredbama kao obavezne opšte direktive“, a sa ciljem da se očuva upravo socijalističko, samoupravno uređenje. Član zakona, poznat i kao „verbalni delikt“, a koji je bio uperen protiv političkog delovanja koji ugrožava socijalizam, bio je član 133. Krivičnog zakona SFRJ.
Savezna republika Jugoslavija je, iako izmenjenog društveno-ekonomskog sistema, ostavila slične odredbe u svom Krivičnom zakonu, i u vreme hapšenja Biserke Apić Benković, bio je na snazi član 157. koji je sadržao odredbu o zaštiti ugleda najviših funkcionera, kao i institucija države.
Represivnu atmosferu podstakao je tada i Zakon o informisanju (donet 1999. godine), kao što je i samo NATO bombradovanje pooštrilo sankcionisanje svakog javnog govora, osobito kritičkog.
Značaj Slučaj Biserke Apić ostao je jedan od najpoznatijih primera krivičnog gonjenja zbog navodne „uvrede predsednika“ u Srbiji, često je navođene kao ilustracija sistematskog pritiska na slobodu govora u periodu autoritarne konsolidacije vlasti krajem 1990-ih.
U to vreme je isticano da se u Srbiji sloboda govora krivično sankcionisala na način neusaglašen sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, posebno čl. 19. koji se bavi upravo slobodom govora.
Nakon političkih promena u oktobru 2000. godine, odredbe o zaštiti „ugleda predsednika“ izgubile su primenu, a sama ideja krivičnog gonjenja zbog uvrede visokog funkcionera postepeno je izbačena iz pravnog sistema. Međutim, učestalost protesta i demonstracija počevši sa pandemijom kovida 19 i nakon iste, produbljavanjem ekonomske i ekološke krize, kao i političke krize u Republici Srbiji, opozicija je počela da optužuje aktuelnu vlast pod predsednikom Aleksandrom Vućićem da se u politički život vraća politički delikt, ali ista optužba povremeno dolazi i sa pozicije aktuelne vlasti.
Reference
Категорија:Рођени 1956. Категорија:Митровчани (Сремска Митровица)