Нађер () је село у Мађарској, у крајње југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, чонградско−чанадске жупаније у макошком срезу.Основни подаци и поштански број селаНађер са геоподацима].
Географија Село се налази у јужном региону Велике равнице, у југоисточном делу жупаније Чонград-Чанад, на самој граници жупаније, 30 километара од Макоа и 28 километара од Орошхазе. Његов северни сусед је Тоткомлош, али је окружен подручјима која припадају граду са запада и истока, његов јужни сусед је Амброзфалва, а са југоистока, његова територија се у једном тренутку дотиче и Мезехеђешеа.
Историја Данашње насеље основала је 1843. године Царска краљевска дирекција благајне у Араду. Име је добило по Ђерђу Мајлату, каснијег судије, тадашњем управнику благајне. Благајни је била потребна поуздана база за узгој дувана, па је директно населила баштоване у Нађмајлату, Амброзу, Албертију и низу других места у жупанији Чанад.Произвидња дувана у Мађарској
Досељеници су у Мајлат стигли из Њеки-Домбегихазе (67 породица), Ковачхазе, Вашархеља, Макоа и Сентеша, који су се уговором са благајном обавезали да ће узгајати дуван на 5 и по хектара. Благајнички геометар је измерио 100 парцела за куће (порта), чиме је успостављено данашње насеље. Означио је цркву, сеоску зграду, школу, нотарску и учитељску зграду и пијачни трг у центру села. Поделио је границу на три тира (сваки са по 5 хектара обрадивог земљишта за сваког досељеника), а такозвана баштенска земљишта (4 хектара по породици) на страни окренутој ка Тоткомлошу одредио је као четврти тир.Кратка историја Нађера
Северозападно од данашњег села, на граничном делу званом Телек, налазило се средњовековно насеље, Секеђхаза, са претходницима из доба Арпада, са каменом црквом. Њу су уништиле турска и татарска војска 1596. године, тако да је подручје било ненасељено до 1830-их.
Године 1848. становници су одбили да гаје дуван, а од тада се обрађује и угар (поорану земљу, трећа сетва). Прешли су на интензивнију производњу житарица и сточарство у шталама, затим од 1880-их на производњу лука, садили су грожђе и воће, и гајили све више поврћа, чиме су направили велике кораке ка сигурној егзистенцији. Број становника је достигао 1.360 на прелазу векова. У првим деценијама 20. века, од цигли фабрике цигле Герчак изграђени су данашњи сеоски дом, зграде школе и вртића, неоготска црква, продавница мешовите робе, продавница пића, лекарски стан и клиника, ергела, млин Золди, бушени су артешки бунари и организована је бабичка нега. Читалачки круг, задруга Ханђа, млекарска задруга, црквена и грађанска културна удружења такође су деловала под вођством учитеља и свештеника. Два светска рата однела су велике жртве од сваке друге породице. Спомен-плоча и споменик херојима налазе се на улазу у цркву и на главном тргу.
Педесетих година 20. века дошло је до економског пада и емиграције становништва. Још један спори развој почео је седамдесетих година 20. века и трајао је све до почетка 21. века када је почела и модернизација (изградња путева, телефонских, гасних, електричних, водоводних система, увођење интернета, стварање темеља сеоског туризма заснованог на одрживом развоју).
Нађер је био независан до 14. априла 1973. године. До октобра 1990. године припадао је заједничкој општини са селима Чанадалберти, Питварош и Амброзфалва. Од 1. јануара 1992. године поново је независно насеље.Промене у територијалној организацији мађарске мреже насеља између 1945. и 1990. године
Демографија На попису из 2011. године, 95% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Бугари, 0,4% као Роми, 0,2% као Јермени, 1,2% као Румуни, 1,4% као Словаци (5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 8,7%, реформисти 14,4%, лутерани 2,5%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 46% (15,7% се није изјаснило).
У 2022. години, 88,3% становништва се изјаснило као Мађари, 0,9% као Немци, 0,6% као Словаци, 0,2% као Румуни, 1,1% као друга националност која није домаћа (11,4% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 11% су били реформати, 7,3% римокатолици, 2,4% лутерани, 0,4% гркокатолици, 0,2% православци, 16,2% остали хришћани, 0,9% остали католици, 30% неконфесионално (31,1% није одговорило).
Референце
Литература
Körmendi János: Nagyér (Nagymajláth) története a telepítéstől az örökváltsági szerződésig. 1843-1878. A makói múzeum füzetei. 62. Makó, 1980. Ifj. Balogh István: Zsidók a Pitvaros környéki falvakban, 2002. Balogh Mihály: Nagyéri visszaemlékezés, 2002. (Szerkesztő: Domokos László) Hagymafesztivál Alapítvány, Makó
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Нађер на fallingrain.com Нађер на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Чонград