мини|Фреске Давида из Селенице Давид из Селенице (Селеница крај Валоне у Албанији, око 1680 – ?, после 1735) сликар-монах, зоограф.
Сликао је и фрескописао у традиционалном православном духу између 1715. и 1735. на Светој Гори (Велика Лавра, 1715; Ватопед, 1721), у Москопољу (црква Св. Николе, 1726) и у области Касторије/Костура (црква Св. Јована у кварту Апозари, 1727), где се и потписује са својим сарадницима, Константином и Христом.
30-их година XVIII века био је у Битољу и израдио иконе у цркви Св. Димитрија (данас у Музеју Македоније у Скопљу), oдакле део његове сликарске радионице прелази да по поруџбинама ради на подручју Карловачке митрополије у време краткотрајне аустријске окупације северне Србије (1718–1739). Зидне слике рађене у ал секо техници, иконографски и стилски сродне његовим ранијим радовима, сачуване су фрагментарно или у целини у манастирима Војловица (око 1732), Манасија (1735) и Драча (1735). Заједно са својим следбеницима одиграо је пресудну улогу у обнови монументалног зидног сликарства током турског периода на ширем подручју Балкана.
Његове фреске одликује изузетан смисао за прилагођавање сцена посебним захтевима поручиоца и расположивој зидној површини, сигуран цртеж, префињен колорит, одмерен покрет и гест приказаних фигура, као и иконографска разрада теме до најситнијих детаља. У намери да опонаша најбоље византијско сликарство из доба Палеолога, Давид је са својом дружином остварио сликарске целине које нису мимоишли дискретни одјеци западноевропског барока, који се првенствено огледају у реалистички приказаним појединостима из свакодневног живота. Стилско-иконографском анализом четири иконице из ризнице манастира Бођана утврђено је да су их радила два мајстора из Давидове групе. Будући да се за зографа Христа који се помиње у Београду 1734. већ дуго мисли да је Христофор Жефаровић, претпостављено је да је он истоветан Христу из радионице Давида, а доношење иконица у Бођане приписано је или избеглим монасима из манастира Манасије или самом Жефаровићу.
Референце
Категорија:Иконописци