мини|Врт Куће Карла Маркса Кућа Карла Маркса () у Триру је родна кућа немачког економисте, филозофа, аутора и револуционара Карла Маркса, која данас служи као музеј.
Историја куће Кућа је изграђена 1727. године у Брикенгасе 664 (данас Брикенштрасе 10) у типичном трирском барокном стилу по наруџбини чиновничке породице Полх. Двоспратна зграда са стрехом окренутом ка улици, са пет оса, сегментним лучним прозорским оквирима са кључним камењем и мансардним кровом одговарала је регионалном грађевинском стилу сарско-мозелског региона у 18. веку.Fachbach, Jens; Heinz, Stefan; Schelbert, Georg; Tacke, Andreas, ур. (2015). Architekturführer Trier. Petersberg. стр. 96—97. Године 1802. удовица дворског саветника Јохана Катарина Хас завештала ју је парохијској цркви Светог Лаврентија, из чијег је власништва само три године касније на аукцији продата апотекару Францу Мартину Пајлерсу. Након смрти супружника Пајлерс 1818. године, јеврејска породица Маркс се у априлу исте године уселила у кућу као подстанари. Карл Маркс је ту рођен 5. маја 1818. као треће дете адвоката Хајнриха Маркса и његове супруге Хенријете Маркс. У октобру 1819. породица Маркс се преселила у мању кућу коју је купио Петер Шварц (Кућа породице Маркс) у Симеонгасе (данас Симеонштрасе 8), у близини Порте Нигре. Тамо данас само спомен-плоча подсећа на Карла Маркса. { "type": "FeatureCollection", "features": [
"type": "Feature", "properties": {}, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 6.635534, 49.75366 ]
] }
Након пожара који је уништио мансардни кров, кућа је 1875. године надограђена за још један спрат, а 1893. је у приземљу уграђен локал. Године 1901. уследио је прикључак на канализацију. Стаклорезац Петер Фрис је 1909. године купио кућу на принудној аукцији.
Откриће, куповина од стране СПД-а и националсоцијалистичка експропријација мини|Власнички печат Куће Карла Маркса у Триру, око 1930. Родна кућа Карла Маркса пала је у заборав. Тек 1904. године социјалдемократски графичар Фридрих Шнетер открио је оглас о селидби Хајнриха Маркса у Трирским новинама од 5. априла 1818. године. Након што је покушај куповине од стране КПД-а 1926. године пропао, СПД је 1928. успео да купи кућу за 93.739 златних марака. Од 1930. године рестаурирао ју је трирски архитекта Густав Казел (1883–1951).Trierer Biographisches Lexikon, Trier 2000, стр. 209–210. Притом се покушало да се зграда што је више могуће врати у првобитно стање; између осталог, касније додати спрат је поново уклоњен, а оригинални мансардни кров је реконструисан. У приземљу су накнадно уграђени излози поново уклоњени, док су некадашње задње зграде и врт били сачувани само у остацима и такође су морали бити реконструисани. Због спорог напретка ових радова, отварање музеја планирано за 5. мај 1931, на 113. Марксов рођендан, било је одложено. Планирано је отварање као „Кућа радништва” у облику Марксовог музеја са међународним истраживачким центром. Очигледно је већ био започет и рад на стварању колекције за ову установу, јер су познате разне књиге са одговарајућим власничким печатом ове установе из других библиотека. У завршној фази Вајмарске републике, кућа је због своје симболике била предмет политичких контроверзи, те до отварања музеја није дошло. У септембру 1932. издавач и редакција партијских новина СПД-а „Народна стража” (Die Volkswacht) уселили су се у те просторије.
Након преноса власти на националсоцијалисте, кућу је 6. марта 1933. заузео Штурмабтајлунг, а 4. маја је принудно експроприсана и потом коришћена као штампарија локалних партијских новина НСДАП-а „Трирски национални лист” (Trierer Nationalblatt). У Другом светском рату кућа је оштећена у мери од 33%, али је након 1945. године могла бити обновљена.
Оснивање музеја Кућа Карла Маркса
Дана 5. маја 1947. године за јавност је најпре отворена соба у којој је рођен Карл Маркс, уређена у стилу тог времена, док су остале просторије и даље коришћене као канцеларије СПД-а. Године 1968. музеј је поново отворио Вили Брант и допуњен је истраживачким центром.Издата је серија публикација: Списи из Куће Карла Маркса (Schriften aus dem Karl-Marx-Haus), са укупно 53 свеске и једним додатком између 1969. и 2004. У марту 1977. у Кући Карла Маркса дочекан је 100.000. посетилац. Године 1981, у Јоханисштрасе 28, у непосредној близини родне куће, изграђен је нови студијски центар са научном библиотеком и радним местом МЕГА (Marx-Engels-Gesamtausgabe). Дана 14. марта 1983, на 100. годишњицу смрти Карла Маркса, музеј је након годину дана преградње и реновирања поново отворио своја врата, са новим дизајном на сва три спрата. Дана 10. септембра 1987, председник Државног савета ДДР-а, Ерих Хонекер, био је у Триру у оквиру своје посете Савезној Републици Немачкој. Тамо је заједно са премијером Рајне-Палатината, Бернхардом Фогелом, посетио Кућу Карла Маркса и положио венац. Хонекер је у томе видео „посебан врхунац” свог путовања. У то време, преко 50.000 људи годишње посећивало је музеј, бројка која се након распада Совјетског Савеза привремено преполовила.
Године 2005. кућа је по први пут добила потпуно новоконципирану изложбу. Поред живота Карла Маркса, узела је у обзир и историју комунизма и уопште се више посветила историји утицаја Маркса у 20. веку. Године 2009. библиотека и оригинални документи истраживачког центра пребачени су у архив Фондације Фридрих Еберт.
Тренутна изложба мини|Отварање нове сталне изложбе 5. маја 2018. У припреми за 200. рођендан Карла Маркса 2018. године, кућа је затворена на осам месеци ради свеобухватног реновирања и постављања потпуно нове сталне изложбе. Поновно отварање уследило је 5. маја 2018. године у присуству тадашње председнице СПД-а Андрее Налес, председника ФЕС-а Курта Бека, премијерке Малу Драјер, потомака Карла Маркса, као и Гинтера Јауха, чији је чукундеда као други градоначелник Трира потписао извод из матичне књиге рођених Карла Маркса.
Нова стална изложба под називом „Од Трира у свет: Карл Маркс, његове идеје и њихов утицај до данас” подељена је у три целине. У приземљу се налази изложбена јединица „Биографија” и простор за повремене изложбе. Први спрат бави се делом и настанком дела Карла Маркса, као и рецепцијом до 1939. године. Овде је изложена и фотеља из Марксовог приватног стана, у којој је вероватно преминуо 1883. године. Други спрат се завршава историјом утицаја од 1939. до данас.
У медијима и науци изложба је наишла на мешовите реакције. Док је Барбара Грех на радио-станици СР 3 Саарландвеле (SR 3 Saarlandwelle) похвалила приказ живота и дела као „веома модерно интерпретиран” и истакла „пластичну, симболичну изложбену архитектуру”, Вибке Виде је на порталу Х-Соз-Култ (H-Soz-Kult) замерила да се слике и информације насликане на зиду „више пута садржајно губе у безначајностима” или да су слабо препознатљиве. Недељни часопис Форум описао је дизајн изложбе као одушевљавајући, док ју је World Socialist Web Site назвао изложбом из јубиларне године која је „највише оптерећена грађанским предрасудама”.
Кућа Карла Маркса је до почетка пандемије ковида 19 имала око 50.000 посетилаца годишње, док је у јубиларној 2018. години тај број износио 62.000. Око 60% њих су међународни гости, од којих су већина туристи из Кине, за које је ово једна од главних знаменитости у Немачкој. Сходно томе, музеј нуди вођене туре на различитим језицима. Од 2018. године музеј се све више отвара дигиталним методама посредовања, на пример уз догађаје који се преносе уживо и онлајн обилазак од 360° кроз целу кућу.
Управа Ханс Пелгер (1968–2003)Marx im Museum. стр. 235 и стр. 239. Беатрикс Бувије (2004–2009) Ања Круке (од 2010) Елизабет Ној (2010–2021) Јирген Шмит (од 2021)
Види још Списи из Куће Карла Маркса
Референце
Литература
Спољашње везе
Званични веб-сајт Куће Карла Маркса Marx360: Виртуелни обилазак музеја од 360° Родна кућа Карла Маркса око 1909. Илустрација у Џон Спарго: Karl Marx. His life and work.
Категорија:Карл Маркс Категорија:Музеји у Немачкој