-{Signal}- је бесплатна апликација за размену порука отвореног кода, која омогућава шифровану комуникацију путем тренутних порука, гласовних и видео позива. Развија га непрофитна организација Signal Technology Foundation и њено зависно предузеће Signal Messenger LLC. Апликација је доступна за Android, iOS, Windows, macOS и Linux платформе.

Основне карактеристике Сигнал штити сву комуникацију кроз енд-то-енд енкрипцију - кључеви за шифровање генеришу се и чувају искључиво на уређајима корисника, а не на серверима. Корисницима су доступне следеће функције:

слање текстуалних порука, фотографија, видео-записа, докумената и гласовних порука индивидуални и групни гласовни и видео позиви (до 40 учесника) „нестајуће поруке" - аутоматско брисање порука с оба уређаја након подешеног временског периода (од 5 секунди до 1 недеље) замућивање лица на фотографијама ради заштите идентитета корисничка имена (уведена у марту 2024), која омогућавају комуникацију без откривања телефонског броја закључавање апликације PIN-ом, лозинком или биометријском аутентификацијом

За регистрацију је потребан телефонски број, мада се од марта 2024. може подесити корисничко име које сакрива број од других корисника. Комплетан изворни код доступан је на платформи GitHub под AGPL-3.0 (GNU Affero General Public License) лиценцом.

Историјат Сигнал представља наследника две претходне апликације: RedPhone (за шифроване гласовне позиве) и TextSecure (за шифроване поруке). Обе апликације покренуло је предузеће Whisper Systems у мају 2010. године - то је стартап компанија коју су основали истраживач безбедности Мокси Марлинспајк (енгл. Moxie Marlinspike) и робот-инжењер Стјуарт Андерсон (енгл. Stuart Anderson). У новембру 2011. Twitter је преузео Whisper Systems, а потом је TextSecure објављен као слободан софтвер под GPLv3 лиценцом у децембру исте године.

Марлинспајк је касније напустио Twitter и основао Open Whisper Systems, пројекат отвореног кода за даљи развој ових апликација. У фебруару 2014. представљена је нова верзија TextSecure протокола (данас познатог као Signal Protocol) са подршком за шифровану групну комуникацију. Крајем јула 2014. Сигнал је лансиран за iOS као прва апликација на тој платформи која је нудила бесплатне шифроване гласовне позиве.

У новембру 2015. TextSecure и RedPhone за Android спојени су у јединствену апликацију - Сигнал за Android. Месец дана касније представљена је и десктоп верзија, прво као Chrome додатак, а од 2017. као самостална апликација заснована на Electron оквиру за Windows, macOS и Linux.

Дана 21. фебруара 2018. Марлинспајк и Брајан Актон (енгл. Brian Acton), суоснивач WhatsApp-а, основали су Signal Technology Foundation - непрофитну организацију чији је циљ да учини приватну комуникацију доступном широкој јавности. Актон је фондацију покренуо почетним улагањем од 50 милиона долара. У јануару 2022. Марлинспајк је напустио место извршног директора, а у септембру исте године за нову председничку позицију именована је Меридит Витакер (енгл. Meredith Whittaker), истраживачица вештачке интелигенције.

Технологија

Signal Protocol Поруке су шифроване помоћу Signal Protocol-а (раније TextSecure Protocol), који комбинује алгоритам двоструке реснице, претходне кључеве и проширену троструку Diffie-Hellman размену кључева. Протокол користи алгоритме Curve25519, AES-256 и HMAC-SHA256 и пружа тајност, интегритет, аутентификацију и перфектну прослеђену тајност. Независне анализе истраживача са Универзитета у Оксфорду, Рурског универзитета у Бохуму и других институција потврдиле су да је протокол криптографски поуздан.

Исти протокол имплементирали су и Facebook Messenger, Skype и Google Allo, иако у тим апликацијама енкрипција није подразумевано укључена.

Инфраструктура сервера Сигнал користи централизовану серверску архитектуру засновану на услугама Amazon Web Services, Google Compute Engine и Microsoft Azure. Сервери чувају телефонске бројеве корисника, јавне кључеве и токене за пренос порука, али не бележе метаподатке о томе ко је са ким комуницирао нити у које време. Гласовни и видео позиви подразумевано су peer-to-peer; ако позивалац није у именику примаоца, позив се усмерава преко сервера ради скривања IP адреса.

Распрострањеност и признања Захваљујући препорукама познатих стручњака за безбедност, Сигнал је стекао широку подршку. Бивши уговорач НСА Едвард Сноуден (енгл. Edward Snowden) вишеструко је препоручивао апликацију, а НСА је у интерним документима из 2012. означила Сигналову компоненту за шифроване позиве (RedPhone) као „озбиљну претњу" за прикупљање обавештајних података. Електронски фронт за грађанске слободе (EFF) доделио је Сигнал-у максималну оцену у категорији безбедних апликација за размену порука.

У фебруару 2020. Европска комисија препоручила је Сигнал свим запосленима. Током протеста поводом убиства Џорџа Флојда 2020. апликација је постала изузетно популарна у САД, а у јулу исте године постала је најпреузиманија апликација у Хонг Конгу. До јануара 2025. Сигнал је имао преко 70 милиона месечно активних корисника и преко 220 милиона укупних преузимања.

Значајан пораст броја корисника забележен је и у јануару 2021, делимично изазван позивима Илона Маска (енгл. Elon Musk) и Едварда Сноудена путем Твитера, као и немирима везаним за напад на Капитол - у само неколико дана Сигнал је са 10 прешао на преко 50 милиона инсталација на Google Play-у.

Забране и цензура Упркос намени заштите приватности, Сигнал је у неким земљама забрањен. Египат је 2016. блокирао приступ апликацији, на шта су програмери одговорили увођењем технике заобилажења цензуре, која омогућава да комуникација изгледа као да долази с другог сервиса. Иран је у јануару 2021. уклонио апликацију из продавница и потпуно је блокирао, а Кина је учинила исто у марту 2021. Русија је блокирала Сигнал у августу 2024, позивајући се на наводне повреде закона о борби против тероризма, а Венецуела у исто то доба - у контексту оспорених председничких избора.

Референце

Спољашње везе

Сигнал на GitHub-у

Категорија:Друштвене мреже Категорија:Телекомуникације