Погрешно одређивање трансферних цена (енгл. ), познато и као манипулација трансферним ценама или преварно одређивање трансферних цена, односи се на трговину између повезаних лица по ценама које имају за циљ манипулацију тржиштима или обману пореских органа. Законитост овог процеса варира између пореских јурисдикција; већина га сматра врстом преваре или утаје пореза.

Генерално, ако две независне, неповезане стране преговарају једна са другом о финансијској трансакцији и на крају постигну цену, доћи ће до трансакције по тачној тржишној цени. Према принципу 'вандомашне' трансакције (енгл. ), цена по којој се трансакција одвија је пожељна за пореске сврхе, јер представља поштен одраз вредности робе или услуга.

Међутим, када су стране које преговарају о трансакцији повезане, оне могу поставити вештачки нижу цену са намером да минимизују своје порезе. Због ових пореских бенефиција, погрешно одређивање трансферних цена фаворизује већина великих предузећа.

Примери Претпоставимо да компанија А, мултинационална компанија која производи производ у Африци и продаје га у Сједињеним Америчким Државама, обрађује своје производе преко три ћерке компаније: Х (у Африци), Y (у пореском рају, обично у офшор финансијском центру) и Z (у САД), од којих свака делује по упутствима компаније А. Компанија Х продаје свој производ компанији Y по вештачки ниској цени, што резултира малим профитом и ниским порезом за компанију Х у Африци. Компанија Y затим продаје производ компанији Z по вештачки високој цени, готово истој као малопродајна цена по којој компанија Z затим продаје коначни производ у САД. Као резултат тога, компанија Z такође бележи низак профит и, према томе, низак порез. Већи део привидног профита остварује компанија Y, иако она делује искључиво као посредник без додавања веће (ако икакве) вредности производу (вероватно производи никада и не пролазе кроз земљу Y, већ се шаљу директно од Х до Z). Пошто компанија Y послује у пореском рају, она плаћа веома мали порез, што доводи до повећаног профита за матичну компанију А. Обе јурисдикције компанија Х и Z су лишене пореског прихода на који би имале право да је производ у свакој фази био тргован по тржишној цени.

У претходном примеру није случајност што је изабрана земља из Африке. Иако је количина емпиријских анализа о трансферним ценама прилично мала, јасно је да је количина погрешног одређивања цена у трговини која се јавља у афричком извозу већа него у развијеном свету, јер у Африци постоји недовољна примена смерница ОЕЦД-а и генерално мање строги закони.

Око 60% одлива капитала из Африке потиче од неправилног одређивања трансферних цена. Такав одлив капитала из земаља у развоју процењује се на десет пута већи износ од помоћи коју примају и двоструко већи од отплате дуга коју плаћају. Извештаји Афричке уније процењују да је око 30% БДП-а подсахарске Африке премештено у пореске рајеве. Један порески аналитичар је веровао да би, када би тај новац био уплаћен, већи део континента до сада био „развијен”.

Још један пример је, на пример, нека компанија која производи аутомобиле, а има своје седиште у Јапану и ћерку компанију у Индији. Претпоставимо да јапанске операције бележе губитке, док индијска ћерка компанија остварује профит. Иако индијска ћерка компанија показује профит, због куповине компоненти од јапанске матичне компаније по неразумно високој цени, профит индијских операција ће се смањити. Према томе, њен порески издатак ће се смањити, што је одлично за компанију у целини. Слично томе, губитак јапанске фирме се смањује, јер добија овај додатни новац за компоненте од индијске ћерке компаније. Резултат је да је компанија која производи аутомобиле, а која се састоји од седишта и ћерке компаније, профитирала плаћањем мањих пореза.

Повезаност са рационалним асиметричним развојем Генерално, постоји одређена веза између глобализације и забринутости због неуравнотеженог развоја, због чињенице да је погрешно одређивање трансферних цена такође допринело рационалном асиметричном развоју, према Симплису Асонгуу (Simplice Asongu): „оно се односи на непоштене праксе глобализације које су усвојиле напредне нације на штету и осиромашење мање развијених земаља”.

Још један природан и генерализујући пример погрешног одређивања цена, који ставља нагласак на рационални асиметрични развој и чињеницу да цене широм земаља неисправно и значајно варирају, објашњава Џозеф Стиглиц (Joseph Stiglitz): „Просечна европска крава добија субвенцију од 2 долара дневно; више од половине људи у земљама у развоју живи са мање од тога. Изгледа да је боље бити крава у Европи него сиромашна особа у земљи у развоју... Без субвенција, Сједињеним Америчким Државама се не би исплатило да производе памук; са њима, Сједињене Државе су, као што смо приметили, највећи светски извозник памука.”

Избегавање погрешног одређивања трансферних цена Ово питање цена, по којима се роба и услуге продају између повезаних лица, обрађено је у Смерницама ОЕЦД-а у складу са међународним споразумима ради избегавања двоструког опорезивања. Пошто је у другој половини 20. века погрешно одређивање трансферних цена почело да постаје велики проблем, ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) је морао да уједначи регулаторне оквире како би се ефикасно борио против ове појаве. Такође, пошто се ово питање тиче различитих земаља, може се решити само педантном сарадњом између земаља, па је било неопходно склопити међународне споразуме како би се утврдиле регулаторне смернице.

Што се тиче ове теме, ОЕЦД је у јулу 2017. објавио нову консолидовану верзију Смерница ОЕЦД-а под називом OECD Transfer Pricing Guidelines for Multinational Enterprises and Tax Administrations 2017, која укључује ревидиране смернице о сигурним лукама усвојене 2013. године, као и неке исправке Акционог плана БЕПС-а. Камен темељац ове Смернице ОЕЦД-а је Принцип 'вандомашне' трансакције, дефинисан у Члану 9 Модела пореске конвенције ОЕЦД-а као „ако су између два предузећа у њиховим комерцијалним или финансијским односима договорени или наметнути услови који се разликују од оних који би били договорени између независних предузећа, онда се сваки профит који би, да није тих услова, припао једном од предузећа, али због тих услова није припао, може укључити у профит тог предузећа и сходно томе опорезовати.”

Владе су такође осмислиле многе мере за избегавање злоупотребе трансферних цена захваљујући овим публикацијама ОЕЦД-а, које наводе неколико метода које се могу користити за процену легитимности дате трансакције. Постоји тачно 5 широко коришћених метода: Метод упоредиве неконтролисане цене (енгл. ), Метод препродајне цене (енгл. ), Метод цене коштања плус (енгл. ), Метод поделе добити (енгл. ) и Метод трансакционе нето марже (енгл. ). Метод трансакционе нето марже се најчешће користи за проверу исправности трансферних цена како би се осигурало да није у питању погрешно одређивање трансферних цена. Једна од предности овог метода је што су све информације неопходне за његову примену слободно доступне у свим јавним и комерцијалним базама података.

Решења укључују корпоративно „извештавање од земље до земље” где корпорације обелодањују активности у свакој земљи и тиме спречавају употребу пореских рајева тамо где се одвија стварна економска активност. Напредак се остварује у овом правцу, као што је документовано на мапи. Док се одговарајуће трансферне цене материјалних добара могу утврдити поређењем са ценама које се наплаћују за слична добра неповезаним лицима, трансферне цене нематеријалних добара, производа интелектуалног рада, ретко имају упоредиве еквиваленте. Трансферне цене се тада морају утврдити на основу очекивања будућег прихода. Погрешно одређивање цена је распрострањено.

Хадиџа Шарифе (Khadija Sharife) и Џон Гроблер (John Grobler), пишући за часопис World Policy Journal, открили су најмање 3,5 милијарди долара у погрешном одређивању трансферних цена афричких дијаманата из Анголе и ДР Конга, кроз употребу унутаркомпанијске евалуације, фиктивних компанија и пореских рајева, посебно у Дубаију и Швајцарској.

У Шведској (земљи са високим порезима) било је популарно између 2005. и 2010. године имати „каматне петље”, где су једноставни зајмови или инвестиције пласирани између шведске компаније и компаније у пореском рају у оба смера, и где је каматна стопа била погрешно одређена како би се створио порески одбитак у Шведској. Ова рупа у закону затворена је 2013. године.

Види још Порески рај Трансферне цене Ерозија пореске основице и премештање добити

Референце

Категорија:Одређивање цена Категорија:Избегавање пореза Категорија:Међународно опорезивање