Технолиберализам је политичка идеологија заснована на идејама слободе, индивидуалности, одговорности, децентрализације и самосвести. Такође истиче идеју да технологија треба да буде доступна свима уз минималне контроле. Његова основна уверења спадају у пет главних интереса који укључују изградњу владе, економију, грађанске слободе, образовање и науку и животну средину. Технолиберали подржавају идеје као што су равнотежа снага у влади, децентрализација, приступачно образовање, заштита планете Земље и слобода говора.
Схватање У књизи под називом Технолиберализам, Адам Фиш описује технолиберализам као веровање да умрежене технологије ублажавају контрадикције друштва које негује и слободно тржиште економског либерализма и друштвену добробит социјалног либерализма. На овај начин, технолиберализам има одређене везе са неолиберализмом, али са одређеним суштинским разликама; „Док је Адам Смит замишљао тржиште које је на неки начин природни и неискорењиви део живота (засновано на људској склоности ка трговини, трампи и размени), а неолиберална мисао наставља да види тржиште на овај начин, технолиберализам заступа идеју да се такви сложени системи могу створити у потпуности“.
Главни аспект идеологије технолиберализма и самог покрета је „преовлађујућа вера у технологију, сумња у конвенционалне модерне институције и уверење да ће агрегатни ефекти индивидуалног ангажовања технологије генерисати друштвена добра“. Технолиберализам се односи на комбиновање децентрализма, индивидуализма, одговорности и самосвести, ништа вишка, одрживости и инжењерског стила регулације и управљања. Његова основна уверења спадају у пет главних интереса; изградња владе, образовање и наука, економија, животна средина и грађанске слободе. Она укључују:
Заштита слободе појединаца, уз очување слободе других. Слободна тржишта са строго спроведеним правилима. Праведно опорезивање, посебно великих компанија. Заштита наше планете кроз строгу регулацију штете по животну средину. Моћ малих и средњих предузећа. Слобода говора и технологије за комуникацију. Нагласак на технолошком напретку уместо на одржавању статуса кво.
Умрежена технологија
Брз развој повезаних технологија омогућава лакше ширење информација и већу слободу говора. Ове технологије чине размену идеја бржом и доступнијом, што је основа технолибералног погледа. Мреже које деле обраду података повећавају могућности информационих система и чине их ефикаснијим и отпорнијим. Слободан приступ интернету је један од главних принципа технолиберализма. Истовремено, нове врсте повезаних технологија, као што су стриминг телевизија и мобилне мреже, шире могућности за учешће у демократији. У том контексту, важни су принципи мрежне неутралности за фиксни интернет, као и слична правила у мобилним и сателитским комуникацијама, јер се сматрају делом ширих грађанских права. Ипак, успех дигиталне демократије не зависи само од технологије: култура и друштвена уверења могу имати једнако, па чак и веће, дејство.
Правила Децентрализација је такође кључна идеолошка идеја технолиберализма.Litvack, Jennie. "What is Decentralization?" Retrieved 6 February 2014. Брзи раст информационе технологије је помогао овом концепту, јер су технологије попут интернета учиниле дистрибуцију информација приступачном и јефтином. С друге стране, ту је идеолошка идеја слободних тржишта. Овде би била потребна строго спроведена правила, јер би се ова врста тржишта заснивала на понуди и потражњи са мало владине контроле. Технолиберали верују да се знање и технологија могу географски преносити без већих потешкоћа или државних акција, замишљајући потпуно слободно тржиште где је купцима и продавцима дозвољено да безрезервно обављају трансакције, на основу међусобног договора о цени без државне интервенције у облику пореза, субвенција или регулације. Ово је идеализован поглед и било би га тешко спровести.Investopedia."Definition of 'Free Market'" Retrieved 6 February 2014.
Технолиберализам се сматра либерализмом 21. века. Нове технологије и сајтови друштвених мрежа омогућавају грађанима слободу говора да изразе своје ставове. Дискусије које окружују технолиберализам укључују:
Децентрализам Индивидуализам, одговорност и самосвест. Ничега превише. Одрживост. Регулација и управљање у инжењерском стилу.
Животна средина Примери како се технолиберализам може применити на животну средину су следећи:
Виши порези на фосилна горива и све што штети животној средини Трговање дозволама за емисије / ограничење и трговина Градови без аутомобила Генетски инжењеринг (такође и за храну) мора бити дозвољен
Референце
Категорија:Либерализам Категорија:Политичке идеологије Категорија:Политичке теорије Категорија:Шаблон:Исечак