Следећи преглед је дат као сажетак и тематски водич за етику.
Етика (позната и као морална филозофија) је грана филозофије која обухвата систематизацију, одбрану и препоручивање концепата исправног и погрешног деловања.Интернет енциклопедија филозофије „Етика” Област етике, заједно са естетиком, бави се питањима вредности, и тако чини грану филозофије која се зове аксиологија.Речник Рендом хаус: Унос о аксиологији.
Гране Следећи примери питања која се могу разматрати у свакој области илуструју разлике између њих: Дескриптивна етика: Шта људи мисле да је исправно? Нормативна етика (прескриптивна): Како би људи требало да поступају? Примењена етика: Како узимамо морално знање и примењујемо га у пракси? Метаетика: Шта уопште значи „исправно”?
Примењена етика
Примењена етика – користећи филозофске методе, покушава да идентификује морално исправан правац деловања у различитим областима људског живота. Економија и пословање Пословна етика – бави се питањима као што су ограничења за менаџере у потрази за профитом, или дужност „узбуњивача” према широј јавности у супротности са њиховим послодавцима. Развојна етика (економски развој)
Биоетика – бави се идентификовањем исправног приступа питањима као што су еутаназија, расподела оскудних здравствених ресурса или употреба људских ембриона у истраживањима.
Неуроетика – етика у неуронауци, али и неуронаука етике
– етика међу организацијама.
Рачуноводствена етика – проучавање моралних вредности и судова како се примењују на рачуноводство.
Рачунарска етика – бави се начином на који би рачунарски професионалци требало да доносе одлуке у вези са професионалним и друштвеним понашањем.
– етика технологије у друштву
Машинска етика – морално понашање вештачких моралних агената Робоетика – морално понашање људи док дизајнирају, конструишу, користе и третирају вештачки интелигентна бића
Друштвена етика – етика међу нацијама и као једна глобална јединица.
Бриџ етика – етички кодекси који се примењују током играња карташке игре познате као контакт бриџ. Еколошка етика – бави се питањима као што су дужности људи према пејзажима и врстама. Права животиња (познато и као ослобођење животиња) – идеја да би најосновнијим интересима нељудских животиња требало пружити исто разматрање као и сличним интересима људских бића. Климатска етика – бави се етичким димензијама климатских промена и концептима као што је климатска правда.
Метаетика Метаетика или морална епистемологија – тиче се природе моралних исказа, односно проучава на шта се етички термини и теорије заправо односе. Морални синкретизам – покушај помирења различитих или контрадикторних моралних уверења, често уз спајање етичких пракси различитих школа мишљења. Морални релативизам и релативизам Фалибилизам – филозофски принцип да људска бића могу погрешити у вези са својим уверењима, очекивањима или разумевањем света Морални скептицизам – класа метаетичких теорија од којих све имплицирају да нико нема никакво морално знање
Етика дискурса – откривање етичких вредности кроз аргументацију
Неуроетика – етика у неуронауци, али и неуронаука етике Ситуирана етика – поглед на примењену етику у којем се апстрактни стандарди из културе или теорије сматрају далеко мање важним од текућих процеса у које је особа лично и физички укључена
Когнитивизам Когнитивизам
Морални нихилизам – метаетичко гледиште да ништа није суштински морално или неморално (види и нихилизам)
Некогнитивизам Некогнитивизам
Нормативна етика Нормативна етика – тиче се онога што би људи требало да сматрају исправним и погрешним. Консеквенцијализам – моралне теорије које сматрају да су последице нечијег понашања права основа за свако просуђивање о моралности тог понашања. Стога је морално исправан чин (или пропуст) онај који ће произвести добар исход (циљ оправдава средство).
Етички алтруизам – етичка доктрина која сматра да појединци имају моралну обавезу да помогну, служе или користе другима, ако је потребно и уз жртвовање сопствених интереса Етички егоизам – нормативна етичка позиција да би морални агенти требало да раде оно што је у њиховом сопственом интересу Деонтолошка етика – приступ који просуђује моралност акције на основу придржавања акције правилу или правилима. Морални апсолутизам – гледиште да су одређене акције апсолутно исправне или погрешне, без обзира на њихове околности, као што су њихове последице или намере иза њих. Тако би се крађа, на пример, могла сматрати увек неморалном, чак и ако је учињена да би се промовисало неко друго добро (нпр. крађа хране да би се нахранила породица која умире од глади), па чак и ако на крају промовише такво добро.
Етика врлина – описује карактер моралног агента као покретачку снагу за етичко понашање. Аристотеловска етика – почетак етике као предмета, у форми систематског проучавања како би појединци најбоље требало да живе. Аристотел је веровао да би нечији циљ требало да буде добар живот и „еудаимониа”, грчка реч која се често преводи као „благостање” или „срећа”. Ово би се могло постићи стицањем врлинског карактера, или другим речима, поседовањем добро одабраних одличних навика.
Еудаимонизам – систем етике који мери срећу у односу на моралност. Етика бриге – нормативна етичка теорија
Теорија божанске заповести – тврди да етичке реченице изражавају ставове Бога. Тако реченица „милосрђе је добро” значи „Бог заповеда милосрђе”.
Етика и религијска култура – предмет који се предаје у свим основним и средњим школама у Квебеку
Биоцентризам – етичка тачка гледишта која проширује инхерентну вредност на нељудске врсте, екосистеме и процесе у природи
Дескриптивна етика
Сродне области
Историја
Концепти
Појединачни принципи
Права и правни концепти
Смернице и основни концепти
Екстринзична вредност или инструментална вредност
Људско искуство
Практична етика
Право
Награде
Организације
Центар за религију, етику и социјалну политику
Центар за примењену филозофију и јавну етику
Етичка линија за савете за новинаре
Берманов институт за биоетику Џонс Хопкинс
Standard Ethics Aei – агенција за рејтинг одрживости са седиштем у Бриселу
Личности утицајне у области етике
Конфучије (551–479. п. н. е.) Сократ (469–399. п. н. е.) Платон (424/423–348/347. п. н. е.) Аристип (око 435–356. п. н. е.) Аристотел (384–322. п. н. е.) Менције (око 372–289. п. н. е.) Епикур (341–270. п. н. е.) Исус (7–2. п. н. е. – 30–36. н. е.) Епиктет (55–135. н. е.) Августин Хипонски (354–430) Тома Аквински (1225–1274) Барух Спиноза (1632–1677) Дејвид Хјум (1711–1776) Имануел Кант (1724–1804) Џереми Бентам (1748–1832) Георг В. Ф. Хегел (1770–1831) Артур Шопенхауер (1788–1860) Џон Стјуарт Мил (1806–1873) Серен Киркегор (1813–1855) Хенри Сиџвик (1838–1900) Вилијам Џејмс (1842–1910) Фридрих Ниче (1844–1900) Џон Дјуи (1859–1952) Мохандас Карамчанд Ганди (1869–1948) Џ. Е. Мур (1873–1958) Паул Тилих (1886–1965) Карл Барт (1886–1968) Џ. Л. Меки (1917–1981) Г. Е. М. Анском (1919–2001) Р. М. Хер (1919–2002) Филипа Фут (1920–2010) Џон Ролс (1921–2002) Бернард Вилијамс (1929–2003) Аласдер Макинтајер (рођен 1929) Томас Нејџел (рођен 1937) Дерек Парфит (1942–2017) Питер Сингер (рођен 1946) Џонатан Денси (рођен 1946)
Догађаји
Фуко—Хабермас дебата у вези са моћи у друштву
Публикације Етика у Америци – телевизијска серија, 1988–1989.
Књиге Никомахова етика – најпопуларнија етичка расправа коју је написао Аристотел Еудемова етика Magna Moralia Енциклопедија религије и етике Енциклопедија етике Етика, институције и право на филозофију Етика (књига) Науке о животу, етика и демократија Како посматрати морал и манире Етика двосмислености Етика слободе Методи етике Principia Ethica Исправно и добро Рационалност и моћ: Демократија у пракси Практична етика
Часописи Амерички часопис за биоетику Биоетика Квартални часопис за пословну етику Часопис за пословну и професионалну етику Кембрички квартални часопис за здравствену етику Еколошка етика Етика и међународни односи Етика (часопис) Етика и језик Експерименти у етици IRB: Етика и истраживање на људима Часопис за пословну етику Часопис за образовање о пословној етици Часопис за емпиријска истраживања о етици истраживања на људима Часопис за етику и социјалну филозофију Часопис за информациону етику Часопис за медицинску етику Правни трендови у биоетици Наративно истраживање у биоетици Неуроетика Часопис за право, етику и јавну политику Нотр Дам Професионална етика Религија и етика недељно Подучавање етике Економија и етика приватне својине Парадокс слободе: Ка постсекуларној етици Часопис за етику
Види још
Ресурси за консултације о клиничкој етици – индексни чланак
Референце
Спољашње везе Етика, 2. издање, 1973. аутора Вилијама Франкене Етички залогаји серија подкаста Отвореног универзитета која истражује етичке дилеме у свакодневном животу. Универзитет у Сан Дијегу – Етички речник Корисни термини у етичким дискусијама Национални референтни центар за биоетичку литературу Највећа светска библиотека за етичка питања у медицини и биомедицинским истраживањима Филозофија етике на Филозофској архиви
Етика Етика *Преглед