Манастир Теодосија Великог (Деир Доси, Мар Доси, или Лавра Теодосија Великог) је први ценобитски манастир у Палестини. Налази се 7 км источно од центра Витлејема, у Јудејској пустињи, на Западној обали. Данас је то православни манастир под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије.
Основао га је 476. године Теодосије Велики у близини пећине у којој су се, према легенди, мудраци који су дошли да се поклоне Христу зауставили да се одморе на повратку (Матеј 2:12). Манастир је посвећео Пресветој Богородици. У време процвата манастира (6. - почетак 7. века) број монаха је премашио 700. Манастир је постојао до почетка 16. века, када су га Турци опустошили, након чега је дуго био напуштен. Јерусалимска патријаршија је 1898. године откупила ово земљиште и започела реконструкцију, која је трајала од 1914. до 1952. године. Сама пећина је очувана и у њој се налазе гробови Јована Москоса и других светитеља, укључујући и самог Светог Теодосија (али његове мошти се сада налазе у Јерусалиму у храму Сепула). Почетком 12. века игуман Данило је први пут описао манастир:
"А од Јерусалима до Теодосијевог манастира има шест миља. Тај манастир на гори је ограђен оградом и видљив је из Јерусалима. А усред манастира је велика пећина, у којој су мудраци преноћили када су избегавали Ирода. И тамо сада лежи свети Теодосије, и тамо леже многи свети оци; У тој пећини лежи мајка Светог Саве, а овде лежи мајка Теодосија."
— Живот и ход игумана Данила из руске земље.
Референце
Категорија:Манастири Јерусалимске патријаршије