Према Џефрију Личу, постоји принцип учтивости са конверзационим максимама сличним онима које је формулисао Пол Грајс. Он наводи шест максима: такт, великодушност, одобравање, скромност, слагање и симпатија. Прва и друга чине пар, као и трећа и четврта. Ове максиме се разликују од културе до културе: оно што се може сматрати учтивим у једној култури може бити чудно или потпуно непристојно у другој.

Максима такта Максима такта гласи: „Минимизујте изражавање уверења која подразумевају штету по другог; максимизујте изражавање уверења која подразумевају корист за другог.” Први део ове максиме уклапа се у стратегију негативне учтивости Пенелопи Браун и Стивена Левинсона која се односи на минимизирање наметања, а други део одражава стратегију позитивне учтивости која води рачуна о интересима, жељама и потребама слушаоца. На пример: Могу ли да вас прекинем на секунд? Ако бих могао само ово да појасним онда.

Максима великодушности Личова максима великодушности гласи: „Минимизујте изражавање уверења која изражавају или подразумевају корист за себе; максимизујте изражавање уверења која изражавају или подразумевају штету по себе.” За разлику од максиме такта, максима великодушности се фокусира на говорника и каже да друге треба ставити на прво место уместо себе. На пример: Ви се опустите, а ја ћу опрати судове. Морате доћи да вечерате са нама.

Максима одобравања Максима одобравања гласи: „Минимизујте изражавање уверења која изражавају куђење другог; максимизујте изражавање уверења која изражавају одобравање другог.” Пожељно је хвалити друге, а ако је то немогуће, заобићи проблем, дати неку врсту минималног одговора (могуће кроз употребу еуфемизама) или остати нем. Први део максиме избегава неслагање; други део има за циљ да се други људи осећају добро показивањем солидарности. На пример: Чуо сам те како певаш на караокама синоћ. Звучало је као да уживаш! Гидеоне, знам да си геније — да ли би знао како да решиш овај математички проблем овде?

Максима скромности Максима скромности је једна од шест максима које је Лич (1983) предложио у свом ПУ (принципу учтивости), што значи да се минимизује похвала или максимизује куђење самог себе. Максима скромности гласи: „Минимизујте изражавање похвале себи; максимизујте изражавање куђења себе.” На пример: Ох, тако сам глуп — нисам записао белешке са нашег предавања! Да ли си ти?

Максима слагања Максима слагања гласи овако: „Минимизујте изражавање неслагања између себе и другог; максимизујте изражавање слагања између себе и другог.” Она је у складу са стратегијама позитивне учтивости Браунове и Левинсона које се односе на „тражење слагања” и „избегавање неслагања”, којима они придају велики значај. Међутим, не тврди се да људи у потпуности избегавају неслагање. Једноставно се примећује да су много директнији у изражавању слагања, него неслагања. На пример: А: Не желим да моја ћерка ради ово, желим да ради оно. Б: Да, али госпођо, мислио сам да смо ово већ решили приликом ваше последње посете.

Максима симпатије Максима симпатије гласи: „Минимизујте антипатију између себе и другог; максимизујте симпатију између себе и другог.” Ово укључује малу групу говорних чинова као што су честитање, саосећање и изражавање саучешћа — све то је у складу са стратегијом позитивне учтивости Браунове и Левинсона која води рачуна о интересима, жељама и потребама слушаоца. На пример: Жао ми је што то чујем за вашег оца.

Види још Теорија учтивости

Литература

Категорија:Социолингвистика