Номенклатура неорганске хемије, ИУПАК-ове препоруке из 2005. је верзија Номенклатура неорганске хемије (ИУПАК)|Номенклатуре неорганске хемије из 2005. године (која се неформално назива Црвена књига). То је збирка правила за именовање неорганских једињења, према препоруци Међународне уније за чисту и примењену хемију (ИУПАК).
Преглед Издање из 2005. године замењује њихове претходне препоруке Номенклатура неорганске хемије, ИУПАК-ове препоруке 1990 (Црвена књига I) (енгл. ), и „где је то прикладно” (sic) Номенклатура неорганске хемије II, ИУПАК-ове препоруке 2000 (Црвена књига II) (енгл. ).
Препоруке заузимају преко 300 страница а пун текст се може преузети са сајта ИУПАК-а. Издате су и исправке.
Осим реорганизације садржаја, ту је и нови одељак о органометалним једињењима и формални списак елемената који се користи уместо спискова електронегативности приликом редоследа елемената у формулама и именима. Концепт преферираног ИУПАК имена (енгл. ), део ревидиране плаве књиге за именовање органских једињења, још увек није усвојен за неорганска једињења. Међутим, постоје смернице о томе који метод именовања треба усвојити.
Методе именовања Препоруке описују низ различитих начина на које се једињења могу именовати. То су: композицијско именовање (нпр. натријум-хлорид) супституцијско именовање засновано на основним хидридима (GeCl2Me2 дихлородиметилгерман) адицијско именовање ([MnFO3] флуоридотриоксидоманган) Поред тога, постоје препоруке за следеће: именовање кластерских једињења дозвољена имена за неорганске киселине и деривате именовање чврстих фаза нпр. нестехиометријских фаза За једноставно једињење као што је AlCl3 различите конвенције именовања дају следеће: композицијски: алуминијум-трихлорид (стехиометријски) или диалуминијум-хексахлорид (димер) супституцијски: трихлоралуман адицијски: трихлоридоалуминијум; хексахлоридодиалуминијум (димер без структурних информација); ди-μ-хлоридо-тетрахлоридо-1κ2Cl,2κ2Cl-диалуминијум (димер са структурним информацијама)
Редослед елемената — списак „електронегативности” Кроз све препоруке, употреба електронегативности елемената за одређивање редоследа замењена је формалним списком који је лабаво заснован на електронегативности. Препоруке и даље користе термине електропозитиван и електронегативан да би се односиле на релативну позицију елемента на овом списку.
Једноставно опште правило, игноришући лантаноиде и актиноиде, јесте: за два елемента у различитим групама — елемент у групи са већим бројем има већу „електронегативност” за два елемента унутар исте групе елемент са мањим атомским бројем има већу „електронегативност” Водоник је уклопљен тако да буде мање електронегативан од било ког халкогена и више електронегативан од било ког пниктогена. Стога се формуле воде и амонијака могу писати H2O односно NH3.
Пун списак, од највише до најниже „електронегативности” (уз додатак елемената од 112 до 118, који још нису били именовани 2005. године, њиховим одговарајућим групама): Група 17 по редоследу атомских бројева, тј. F–Ts затим Група 16 по редоследу атомских бројева, тј. O–Lv затим H, водоник, затим Група 15 по редоследу атомских бројева, тј. N–Mc затим Група 14 по редоследу атомских бројева, тј. C–Fl затим Група 13 по редоследу атомских бројева, тј. B–Nh затим Група 12 по редоследу атомских бројева, тј. Zn–Cn затим Група 11 по редоследу атомских бројева, тј. Cu–Rg затим Група 10 по редоследу атомских бројева, тј. Ni–Ds затим Група 9 по редоследу атомских бројева, тј. Co–Mt затим Група 8 по редоследу атомских бројева, тј. Fe–Hs затим Група 7 по редоследу атомских бројева, тј. Mn–Bh затим Група 6 по редоследу атомских бројева, тј. Cr–Sg затим Група 5 по редоследу атомских бројева, тј. V–Db затим Група 4 по редоследу атомских бројева, тј. Ti–Rf затим Група 3 по редоследу атомских бројева, тј. Sc–Y затим лантаноиди по редоследу атомских бројева, тј. La–Lu затим актиноиди по редоследу атомских бројева, тј. Ac–Lr затим Група 2 по редоследу атомских бројева, тј. Be–Ra затим Група 1 (искључујући H) по редоследу атомских бројева, тј. Li–Fr затим Група 18 по редоследу атомских бројева, тј. He–Og
Одређивање номенклатуре за употребу + Табела одлучивања заснована на ИУПАК-овом дијаграму тока Акција Адиционоједињење? Одређенастехиометрија? Моноатомско? Молекуларно? Присутанметал? Веза саугљеником? Прелазни металгрупе 3–12? Метал главне групегрупе 1, 2, 3–6? Третирати сваку компоненту засебнокористити композицијско Користити именовање за чврста тела Именовање елемента или моноатомског катјона/анјона/радикала Поделити компоненте на „електропозитивне”/„електронегативне”Третирати сваку компоненту засебноКористити генерализовано стехиометријско именовање Користити Плаву књигу(Органско једињење) Користити адицијско именовање заорганометална једињења група 3–12 Користити супституцијско именовање заорганометална једињења група 3–6Користити композицијскоза органометална једињења група 1–2 Користити адицијско именовање за координациона једињења Изабрати супституцијско или адицијско Напомена: „третирати засебно” значи користити табелу одлучивања на свакој компоненти.
Имена елемената Узорак неодређене структуре Неодређени узорак једноставно узима име елемента. На пример, узорак угљеника (који може бити дијамант, графит итд. или мешавина) звао би се угљеник.
Специфични алотроп Молекуларни O2 дикисеоник (прихватљиво име кисеоник) O3 трикисеоник (прихватљиво име озон) P4 тетрафосфор (прихватљиво име бели фосфор) S6 хексасумпор (прихватљиво име ε-сумпор) S8 цикло-октасумпор (прихватљива имена за полиморфне облике су α-сумпор, β-сумпор, γ-сумпор)
Кристални облик Ово се наводи симболом елемента иза ког следи Пирсонов симбол за кристални облик. (Имајте на уму да препоруке специфично предвиђају курзив за други карактер.) Cn угљеник(cF8) (прихватљиво име дијамант) Snn калај(tI4) (прихватљиво име β- или бели калај) Mnn манган(cI58) (прихватљиво име α-манган)
Аморфни признати алотропи Примери укључују Pn, црвени фосфор; Asn, аморфни арсен.
Једињења Композицијска имена пружају мало структурних информација и препоручују се за употребу када структурне информације нису доступне или не морају бити пренесене. Стехиометријска имена су најједноставнија и одражавају било емпиријску или молекулску формулу. Редослед елемената прати формални списак електронегативности за бинарна једињења, а списак електронегативности се користи за груписање елемената у две класе које се затим абецедно ређају. Пропорције се одређују помоћу ди-, три-, итд. (Види ИУПАК-ов нумерички мултипликатор). Када је познато да постоје сложени катјони или анјони, они се именују самостално, а та имена се затим користе као део имена једињења.
Бинарна једињења У бинарним једињењима електропозитивнији елемент се ставља први у формули. Користи се формални списак. Име најелектронегативнијег елемента се мења тако да се завршава на -ид, док се име електропозитивнијег елемента оставља непромењено.
Узимајући бинарно једињење натријума и хлора: хлор се налази први на списку, па стога долази последњи у имену. Остали примери су: PCl5 фосфор-пентахлорид Ca2P3 дикалцијум-трифосфид NiSn никл-станид Cr23C6 трикосахром-хексакарбид
Тернарна једињења и даље Следећи примери илуструју принципе.
Квартерно једињење 1:1:1:1 између брома, хлора, јода и фосфора: фосфор-бромид-хлорид-јодид (фосфор је најелектропозитивнији, остали су означени као електронегативни и поређани су абецедно)
Тернарно једињење 2:1:5 антимона, бакра и калијума може се именовати на два начина, у зависности од тога који су елементи означени као електронегативни. CuK5Sb2 бакар-пентакалијум-диантимонид (и бакар и калијум су означени као електропозитивни и поређани су абецедно) K5CuSb2 пентакалијум-диантимонид-куприд (само је калијум означен као електропозитивни, а два електронегативна елемента су поређана абецедно) (Напомена: Црвена књига овај пример приказује нетачно)
Именовање јона и радикала Катјони Моноатомски катјони се именују узимањем имена елемента иза којег следи наелектрисање у загради, нпр. натријум(1+) хром(3+)
Понекад се мора узети скраћени облик имена елемента, нпр. гермид за германијум, јер се германид односи на .
Полиатомски катјони истог елемента именују се именом елемента којем претходи ди-, три-, итд., нпр.: дижива(2+) Полиатомски катјони сачињени од различитих елемената именују се супституцијски или адицијски, нпр.: фосфанијум тетрафлуоростибанијум (супституцијски) или тетрафлуороантимон(1+) (адицијски) Имајте на уму да су амонијум и оксонијум прихватљива имена за и , респективно. (Хидронијум није прихватљиво име за )
Анјони Моноатомски анјони се именују као елемент модификован наставком -ид. Наелектрисање следи у загради, (опционо за 1−) нпр.: Cl− хлорид(1−) или хлорид S2− сулфид(2−) Неки елементи узимају свој латински назив као корен, нпр. сребро, Ag, аргентид бакар, Cu, куприд гвожђе, Fe, ферид калај, Sn, станид
Полиатомски анјони истог елемента именују се као име елемента којем претходи ди-, три-, итд., нпр.: O22− диоксид(2−) (или пероксид као прихватљиво име) C22− дикарбид(2−) (или ацетилид као прихватљиво име) S22− дисулфид(2−)
или понекад као алтернатива изведена из супституцијског имена нпр.
S22− дисулфандид
Полиатомски анјони сачињени од различитих елемената именују се супституцијски или адицијски, наставци су -ид и -ат, респективно, нпр.: GeH3− германид (супституцијски) или трихидридогерманат(1−) (адицијски) TeH3− телануид, супституцијски где -уид означава анјон састављен од додатног хидрида везаног за основни хидрид [PF6]− хексафлуоро-λ5-фосфануид (супституцијски) или хексафлуоридофосфат(1−) (адицијски) SO32− триоксидосулфат(2−) (адицијски) или сулфит (прихватљиво несистематско име)
Пун списак алтернативних прихватљивих несистематских имена за катјоне и анјоне налази се у препорукама. Многи анјони имају имена изведена од неорганских киселина и они ће бити обрађени касније.
Радикали Присуство неспарених електрона може се означити симболом „·”. На пример: He·+ хелијум(·+) N2(2·)2+ диазот(2·2+)
Именовање хидрата и сличних једињења кристалне решетке Употреба термина хидрат је и даље прихватљива, нпр. Na2SO4·10H2O, натријум-сулфат декахидрат. Препоручени метод би био да се назове натријум-сулфат—вода (1/10). Слично, други примери једињења кристалне решетке су: CaCl2·8NH3, калцијум-хлорид—амонијак (1/8) 2Na2CO3·3H2O2, натријум-карбонат—водоник-пероксид (2/3) AlCl3·4EtOH, алуминијум-хлорид—етанол (1/4)
Одређивање пропорција коришћењем наелектрисања или оксидационог стања Као алтернатива префиксима ди-, три-, може се користити или наелектрисање или оксидационо стање. Препоручује се наелектрисање јер оксидационо стање може бити двосмислено и подложно расправи.
Супституцијска номенклатура Овај метод именовања углавном прати утврђену ИУПАК-ову номенклатуру органских једињења. Хидриди елемената главних група (групе 13–17) добијају основна имена са наставком -ан, нпр. боран, BH3. Прихватљива алтернативна имена за неке од основних хидрида су вода уместо оксидан и амонијак уместо азан. У овим случајевима предвиђено је да се основно име користи за супституисане деривате.
Овај одељак препорука покрива именовање једињења која садрже прстенове и ланце.
Основни хидриди BH3 боран CH4 метан NH3 азан(амонијак) H2O оксидан(вода) HF флуоран(флуороводоник) AlH3 алуман SiH4 силан PH3 фосфан(фосфин) H2S сулфан(водоник-сулфид или диводоник-сулфид) HCl хлоран(хлороводоник) GaH3 галан GeH4 герман AsH3 арсан(арсин) H2Se селан(водоник-селенид или диводоник-селенид) HBr броман(бромоводоник) InH3 индиган SnH4 станан SbH3 стибан(стибин) H2Te телан(водоник-телурид или диводоник-телурид) HI јодан(јодоводоник) TlH3 талан PbH4 плумбан BiH3 бизмутан(бизмутин) H2Po полан(водоник-полонид или диводоник-полонид) HAt астатан(водоник-астатид)
Хидриди са нестандардним везивањем — ламбда конвенција Када једињење има нестандардно везивање у поређењу са основним хидридом, на пример PCl5, користи се ламбда конвенција. На пример: