Пустаотлака () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у мезековачхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаПустаотлака са геоподацима].

Географија Насеље које се налази источно од Орошхазе, између Медђешбодзаша, Међешеђхазе и Ујкиђоша. Његови суседи су: Ујкиђош на северу, Медђешеђхаза на југу, Медђешбодзаш на југозападу и Чабасабади на северозападу. Њему најближе насеље са истока је Кетеђхаза, али се њихове административне области не састају.Таксативни подаци о насељу

Историја Село Отлака, које је припојено Румунији Тријанонским споразумом, постало је независно село 1928. године од пограничног дела ексклаве под називом Међешпуста који је остао у Мађарској.

У оригиналном селу Међешпусти (Пусталак) 1579. године је живело 27 мађарских и румунских породица које су плаћале порез. Године 1596. уништили су га Татари. Године 1739. у њему су живеле 73 румунске породице. Године 1851, од 2.613 становника, 195 су били Немци, који су се доселили из Елека и населили у посебном делу села. Године 1860. породица Венкхајм је населила шездесет немачких породица из Елека. Већина његових становника обрађивала је закупљену земљу и око ње се развио систем пољопривреде.Рана историја немачких насеља у жупанији Бекеш

Године 1878. његове границе су подељене, али су се земљопоседници могли сложити само око следећег: сваки од њих је добио два члана, једног у Међешпусти, удаљеној 26 км. Пошто многи нису могли да је обрађују због велике удаљености, педесет породица, предвођених великим земљопоседником по имену Штефан Рус, населило се у Међешпусти, оснивајући каснију Пустаотлаку (Отлака Мика, Отлака Пуста − Otlaca Mică, Otlaca Pusta). Осамдесетих година 19. века досељени су Мађари и Словаци. Насеље је припадало Елекијском округу Арадске жупаније.Миграција словачког становништва у жупанију Бекеш – проблеми првих досељеника

Године 1920, нова граница је прекинула још увек живе породичне везе са матичним насељем и за Румуне из Пустаотлаке и за Немце из Отлаке. Због затварања железнице, њени становници нису могли да продају своје усеве на сајмовима у Кетеђхази и Осентани.[https://real-j.mtak.hu/2677/1/UJ%20LV.%20evfolyam%202014.%201-4.%20szam%20kihajtos%20terkeppel-2.pdf Преглед историје пољопривреде Historia Rerum Rusticarum]

Демографија Године 2001, 73% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 22% као Румуни и 1% као Словаци.

На попису из 2011. године, 94,9% становника се изјаснило као Мађари, 0,6% као Роми, 26,5% као Румуни, 1,4% као Словаци (1,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 28,8%, реформисти 4,3%, евангелисти 6,8%, гркокатолици 0,3%, остале деноминације (углавном православци) 34,2%, неденоминациони 22,8% (2,8% се није изјаснило).

У 2022. години, 85,5% становништва се изјаснило као Мађари, 25,2% као Румуни, 1% као Словаци, 0,7% као Роми, 0,3% као Немци, 1,7% као друга националност која није домаћа (14,5% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 14,5% су били римокатолици, 12,8% православци, 4,5% гркокатолици, 4,1% лутерани, 3,8% калвинисти, 0,3% остали хришћани, 1,7% остали католици, 6,6% неконфесионално (51,7% није одговорило).

Референце

Литература

Békés megye képes krónikája. Szerk.: Erdmann Gyula és Havassy Péter. Békéscsaba : Békés M. Közgyűlés Millenniumi Emlékbiz., 2001 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Békés megye kézikönyve. Főszerk.: Kőváry E. Péter. Oktinfó-Szeged Bt. – Ceba Kiadó, 1999 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Karácsonyi János: Békésvármegye története. II. kötet. Gyula : Dobay János könyvnyomdája, 1896 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Maday Pál: Békés megye városainak és községeinek története. Békéscsaba : Békés M. Tcs., 1960. 366. p. (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Látnivalók Békés megyében - VendégVáró Útikönyvek, Well-PRess Kiadó, Miskolc, 2001. Féja Géza: Viharsarok : az alsó Tiszavidék földje és népe. 2. kiad. (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Nemzetiségeink képekben, 2008. Szerk.: Győri Lajos. Budapest : Magyar Művelődési Intézet és Képzőművészeti Lektorátus, 2008 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Patai János: Kicsi falu a nagy pusztában : Pusztaottlaka története. Pusztaottlaka : Közs. Önkorm., 2000 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Patai János: Luther-rózsa Kis Megyes pusztán : a bodzás-ottlakai evangélikus gyülekezet története. Pusztaottlaka : Bodzásottlakai Evang. Gyülekezet, 2004 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Patai József: Pusztaottlaka, 1928–2003 : szemelvények a település múltjából, jelenéből és hagyományvilágából. Pusztaottlaka : Közs. Önkorm., 2003 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Végh Zoltán: Helyzetkép a helyi önkormányzat örökségéről : Pusztaottlaka fontosabb adatai : 1989. Békéscsaba : KSH Békés M. Ig., 1989 (Lelőhely: Békés Megyei Könyvtár) Jancsó Benedek – Somogyi Gyula (irodalomtörténész) (szerk.): Arad vármegye és város monográfiája. I–IV., Arad, 1892–1913 Káldy-Nagy Gyula: A gyulai szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása. Békéscsaba, 1982 Elena Rodica Colta: Germanii din Otlaca (azi Grǎniceri, jud. Arad). Istoria unei comunitǎți etnice ajunsǎ în stare criticǎ din punct de vedere identitar. = E. R. Colta (Red.): Modele de conviețuire în Europa Centralǎ și de Est. Arad, 2000, 121–165.

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Пустаотлака на fallingrain.com Пустаотлака на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља

Пешак Административна топонимијска књига Мађарске, 1. јануар 2019. Будимпешта на KSH.hu Са Тепертофестивал Електро-Отлака – ЛајкФест се такмичи са Сигетом на Beol.hu

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш