Јеврем Томић (Ваљево, 1894 — ?) био је српски адвокат и политичар који је обављао функцију председника Београдске општине од јуна 1940. до априла 1941. године. Током своје политичке каријере био је народни посланик и министар у владама Краљевине Југославије.
Биографија Јеврем Томић је средњу школу и Правни факултет завршио је у Београду. Након студија започео је адвокатску праксу, истовремено се активно укључујући у политички живот земље. Био је истакнути члан Демократске странке Љубе Давидовића.
Учествовао је као добровољац у Балканским ратовима и Првом светском рату. Након рата био је активан у Савезу добровољаца и Међусавезничкој федерацији ратника (FIDAKA). За своје ратне и мирнодопске заслуге одликован је бројним домаћим и страним одликовањима.
Политичка каријера Томић је први пут изабран за обласног посланика 1927. године, док је у Народну скупштину ушао 1935. године као посланик за срез Јаша Томић у Дунавској бановини. Након оснивања Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ), постао је члан њеног вођства. Обављао је дужност потпредседника Народне скупштине, а затим и председника скупштинског одбора за молбе и жалбе. Поново је изабран за народног посланика на изборима 1938.
Свој први министарски мандат започео је 5. фебруара 1939. у влади Драгише Цветковића, где је прво водио ресор трговине и индустрије. У Другој влади Драгише Цветковића именован је за министра за физичко васпитање народа. На место председника Београдске општине (градоначелника) постављен је 20. јуна 1940, наследивши Војина Ђуричића. На овој функцији се налазио до Априлског рата 1941. године.
Период окупације и послератна пресуда Током окупације, Томић се повукао из активне политике и посветио рударству. Заједно са бившим послаником Радивојем Милошевићем експлоатисао је руднике угља. Такође, на позив немачког оптуномоћеника Франца Нојхаузена, прихватио је дужност комесара Поштанске штедионице под окупацијом.
Након ослобођења Србије, изведен је пред Суд српске националне части због оптужби за сарадњу са окупатором и привредне експлоатације рудника у корист непријатеља. Суд га је 18. априла 1945. осудио на осам година губитка српске националне части, четири године тешког принудног рада и потпуну конфикацију имовине.
Види још Југословенска демократска странка Списак градоначелника Београда Прва влада Драгише Цветковића Друга влада Драгише Цветковића
Референце
Литература
Б. Божовић, Београд под комесарском управом 1941, Београд 1982. Историја Београда, Балканолошки институт САНУ, Београд 1995.
Категорија:Рођени 1894. Категорија:Политичари из Ваљева Категорија:Градоначелници Београда Категорија:Министри Краљевине Југославије Категорија:Српски политичари Категорија:Југословенски политичари Категорија:Српски адвокати