Фабијано Луиџи Каруана (; Мајами, 30. јул 1992) је амерички шаховски велемајстор италијанскога порекла. Један је од водећих светских играча у класичном шаху. Титулу велемајстора стекао је 2007. године, а у оквиру Светске шаховске федерације наступа под заставом Сједињених Америчких Држава. Каруана се убраја међу најистакнутије шахисте своје генерације. Са највишим ФИДЕ рејтингом од 2844 поена достигао је трећи највиши рејтинг у историји шаха у тренутку тог резултата, чиме се трајно сврстао у сам врх савременог светског шаха.
Током каријере представљао је и Сједињене Америчке Државе и Италију. После раних наступа за америчку федерацију прешао је 2005. године под окриље Италијанске шаховске федерације, да би се 2015. поново вратио у америчку федерацију. У међувремену је, као четрнаестогодишњак, постао најмлађи велемајстор у историји и Сједињених Америчких Држава и Италије у том тренутку. Посебно место у његовој каријери заузима Синкфилд куп 2014, на коме је остварио седам узастопних победа на почетку турнира против елитне конкуренције и постигао један од најупечатљивијих резултата у савременом турнирском шаху. Тај наступ је уједно представљао једну од кључних прекретница у његовом успону до историјског рејтинга.
Највећи успех у циклусу за светско првенство остварио је 2018. године, када је освојио Турнира кандидата у Берлину и постао први амерички изазивач за обједињену титулу светског првака после Бобија Фишера. У мечу за светско првенство исте године против Магнуса Карлсена свих дванаест партија у класичном темпу завршено је нерешено, а победник је одлучен тек у убрзаном тај-брејку; поред тога, Каруана је током каријере освојио пет првенстава Сједињених Америчких Држава и био члан америчке репрезентације која је освојила златну медаљу на Шаховској олимпијади 2016. године.
Рани живот и шаховски почеци Каруана је рођен 30. јула 1992. године у Мајамију, у америчкој савезној држави Флорида, а детињство је провео у Сједињеним Америчким Државама, пре свега у бруклинском насељу Парк Слоуп у Њујорку. Потиче из породице италијанског порекла, а током каријере имао је и америчко и италијанско држављанство.
Са шахом се упознао као петогодишњак, посредством ваннаставног програма у Бруклину. Исте године одиграо је и свој први турнир у Шаховском центру Сузан Полгар у Квинсу, а потом је почео да ради са својим првим тренером, националним мајстором Брусом Пандолфинијем. Веома рано је скренуо пажњу шаховске јавности, па је већ са десет година постао најмлађи амерички шахиста који је победио велемајстора у званичној партији. До дванаесте године стекао је звање ФИДЕ мајстора, освојио више школских такмичења у Сједињеним Америчким Државама и две златне медаље на Панамеричким првенствима за младе. Како је његов шаховски развој напредовао, породица се преселила у Европу ради јачих турнира и систематичнијег тренажног рада. Каруана је потом живео и тренирао у Мадриду и Будимпешти, где је сарађивао са Борисом Злотником и Александром Черњином.
Интензиван рад у том периоду означио је његов прелаз из даровитог јуниора у шахисту међународне класе. Каруана је 2007. године постао велемајстор, а у том тренутку био је најмлађи велемајстор у историји и Сједињених Америчких Држава и Италије. Тај рани успон представљао је почетак каријере која ће га касније довести у сам врх светског шаха.
Шаховска каријера Рани успон мини|Каруана на Италијанском првенству 2008. године. Непосредно по стицању велемајсторске титуле Каруана је почео да се издваја као један од најзначајнијих младих шахиста у Европи. У јулу 2007. освојио је велемајсторски турнир „Прва субота” у Будимпешти са 7 поена из 9 партија, чиме је остварио и последњи норм за титулу велемајстора. Тим резултатом постао је најмлађи велемајстор у историји Сједињених Америчких Држава и Италије у том тренутку. Исте године освојио је и прву титулу првака Италије, при чему је до наслова дошао убедљиво, са три бода предности у односу на најближег пратиоца. Националну титулу одбранио је 2008. године, а потом ју је поново освајао 2010. и 2011. године, чиме је већ у раној фази каријере постао доминантна фигура италијанског шаха.
Пробој на јаке међународне турнире постао је нарочито уочљив 2011. године. На ААИ међународном велемајсторском турниру у Њу Делхију освојио је прво место са 7 поена из 10 партија, испред Кришнана Сасикирана и Виктора Лазничке, чиме је потврдио да више не припада само кругу перспективних јуниора, већ и врху своје генерације у сениорској конкуренцији. Крајем исте године на турниру у Ређо Емилији поделио је друго место, што је додатно учврстило његов углед на међународној сцени. Почетком 2012. Каруана је остварио један од првих великих резултата у најјачој светској конкуренцији, пошто је на Тата стил турниру у Вајк ан Зеу поделио друго место са Магнусом Карлсеном и Тејмуром Раџабовом, само поен иза победника Левона Аронијана. У јулу исте године освојио је и турнир у Дортмунду, где је са Сергејем Карјакином поделио прво место, али му је трофеј припао по додатним критеријумима. Низ таквих резултата довео га је до продора међу десет најбоље рангираних шахиста света према ФИДЕ листама током 2012. године.
Италијански период мини|Каруана 2012. године У периоду од 2005. до 2015. године Каруана је наступао под заставом Италије. У том раздобљу се од изразито даровитог младог велемајстора развио у носиоца италијанске репрезентације и једног од најјачих шахиста света. На шаховским олимпијадама 2008, 2010, 2012. и 2014. године играо је на првој табли за Италију, што показује да је већ у раној младости стекао статус водећег играча своје федерације. Током 2013. године учврстио је место у светској елити низом запажених резултата на најјачим међународним турнирима. У Цириху је освојио Zurich Chess Challenge са 4 поена из 6 партија, испред Вишванатана Ананда, Владимира Крамника и Бориса Гељфанда, а исте године је у Паризу поделио прво место на турниру ФИДЕ гран прија са Гељфандом. Ови резултати означили су почетак његовог најуспешнијег раздобља под италијанском заставом и коначно га учврстили међу водећим шахистима света.
Година 2014. представљала је врхунац тог периода. Победом у Дортмунду Каруана је прешао границу од 2800 рејтинг поена, а потом је на Синкфилд купу у Сент Луису остварио један од најупечатљивијих резултата у савременом шаху: турнир је освојио са 8,5 поена из 10 партија, започевши га са седам узастопних победа против елитне конкуренције. Тим успехом је додатно учврстио место у светском врху и достигао историјски врхунац рејтинга од 2844 поена. Завршница италијанског периода обележена је циклусом ФИДЕ гран прија 2014—2015. године. У Бакуу је поделио прво место са Борисом Гељфандом, чиме је наставио низ резултата који су га држали у самом врху светског шаха. У мају 2015. године објављено је да је покренуо поступак промене федерације и повратка под окриље Шаховске федерације Сједињених Америчких Држава, чиме је окончано десетогодишње раздобље у коме је наступао за Италију.
Пробој у светски врх После повратка под заставу Сједињених Америчких Држава 2015. године, Каруана је и у оквиру циклуса за светско првенство потврдио да припада најужем кругу водећих шахиста света. Као победник ФИДЕ гран прија 2014—2015 изборио је учешће на Турниру кандидата 2016. у Москви. На том турниру остао је у борби за прво место до последњег кола, али је у завршној партији поражен од Сергеја Карјакина, чиме је пропустио прилику да већ тада постане изазивач светског првака.
Исте године остварио је низ резултата који су га коначно учврстили у самом светском врху. У свом првом наступу на првенству Сједињених Америчких Држава освојио је титулу шампиона, а потом је на првој табли репрезентације САД предводио национални тим до златне медаље на Шаховској олимпијади 2016. у Бакуу. На истом такмичењу освојио је и појединачну бронзану медаљу на првој табли, што је додатно потврдило његов значај у америчком и светском шаху. Током 2017. године Каруана је задржао место међу водећим учесницима најјачих светских турнира, а крајем године освојио је Лондонски шаховски класик. Та победа представљала је завршну потврду његовог статуса као сталног учесника у борби за највише пласмане на супертурнирима и у циклусу за светско првенство.
Турнир кандидата 2018. и меч за светску титулу мини|Каруана у мечу против Магнуса Карлсена, у Лондону 2018. године Каруана је 2018. године остварио највећи успех у дотадашњој каријери освајањем Турнира кандидата у Берлину, чиме је стекао право да изазове актуелног светског првака Магнуса Карлсена у мечу за титулу. До победе је дошао у изузетно јакој конкуренцији, а турнир је завршио поен испред осталих учесника, пошто је у последњем колу победио Александра Гришчука иако му је и реми био довољан за прво место. Тим тријумфом Каруана је постао први амерички шахиста после дужег низа деценија који је изборио меч за светску титулу у обједињеном циклусу првенства света. Победа у Берлину имала је и значајне последице на његов положај на светској ранг-листи. После турнира учврстио се на другом месту у свету, а тај статус је задржао током дужег периода. Освајање Кандидатског турнира уједно је потврдило да више није само стални учесник елитних турнира, већ и непосредни такмичар за највиши шаховски наслов.
Меч за светско првенство одигран је у Лондону крајем 2018. године. У једном од најизједначенијих мечева у савременој историји шаха, свих дванаест партија у класичном темпу завршено је нерешеним исходом, па је победник одлучен тек у убрзаном тај-брејку. Карлсен је у доигравању био успешнији и задржао је титулу светског првака, док је Каруана, упркос поразу, учврстио положај једног од водећих шахиста своје епохе. Иако није освојио светску титулу, наступ у циклусу 2018. представљао је преломну тачку у Каруаниној каријери. Освајање Турнира кандидата и равноправна борба са Карлсеном у мечу за првенство света учврстили су његов углед као једног од најкомплетнијих и најопаснијих шахиста свог времена, а период који је уследио показао је да тај резултат није био изолован врхунац, већ део дуже етапе боравка у самом светском врху.
Познија каријера У годинама после меча за светску титулу 2018. Каруана је остао стални учесник најјачих међународних турнира и један од главних претендената у циклусу за светско првенство. Почетак тог раздобља обележио је освајањем турнира Tata Steel Masters 2020. у Вајк ан Зеу, где је остварио један од најбољих турнирских резултата у својој каријери. Истог пролећа поново је играо на Турниру кандидата, али је такмичење у Јекатеринбургу прекинуто после прве половине због ограничења изазваних пандемијом ковида 19. Каруана је убрзо поново изборио место у борби за изазивача светског првака. На ФИДЕ Великом швајцарском турниру у Риги 2021. године заузео је друго место са 7,5 поена из 11 партија, чиме је обезбедио пласман на Турнир кандидата 2022. у Мадриду. Тај резултат потврдио је да, и после неуспеха у мечу за светску титулу, остаје један од најстабилнијих играча у светском врху и редован учесник завршних етапа шампионског циклуса. мини|Каруана против Хикаруа Накамуре, на Турниру кандидата 2024. године На Турниру кандидата 2022. Каруана је у првој половини такмичења био у самом врху табеле и најозбиљнији пратилац Јана Непомњашчија. После седмог кола био је међу двојицом играча који су се јасно издвојили од осталих учесника, али су га порази у другој половини турнира удаљили од борбе за прво место. Ипак, исте године освојио је другу титулу првака Сједињених Америчких Држава, чиме је потврдио водећи положај у америчком шаху. Током 2023. године Каруана је поново бележио врхунске резултате на најјачим турнирима. Према званичном представљању учесника Турнира кандидата 2024, освојио је Синкфилд куп 2023, тријумфовао у укупном поретку Grand Chess Tour-а са рекордним збиром бодова и у 2024. годину ушао као други играч света на ФИДЕ листи. У истој фази каријере заузео је треће место на Светском купу 2023, чиме је изборио нови пласман на Турнир кандидата, а затим је освојио и трећу титулу првака Сједињених Америчких Држава, другу узастопну.