Пјотр Алексејевић Безсонов (; Москва, 16. јун 1828 – Харков, 6. март 1898) био је руски филолог, слависта, етнограф, фолклориста, историчар књижевности и професор универзитета.Каплин, А. и сар. (2021). „Slavic Scholar and Educator Pyotr Bezsonov (1827-1898): A Life and Legacy”. Academic Journal of Interdisciplinary Studies, 10(3), стр. 134–142. Нова интернационална енциклопедија (NIE), чланак о Бессонову.

Познат је као један од водећих сакупљача и издавача источнословенских и јужнословенских народних песама у 19. веку.

Биографија

Пјотр је одрастао у дому свог оца, свештеника Алексеја Терентјевића Безсонова, законоучитеља при Московском универзитету.Никитин, С. И. Бессонов Пётр Алексеевич. У: Православная энциклопедия. Т. 5, стр. 8–9. Пјотр је 1846. завршио Московску духовну семинарију, а потом уписао историјско-филолошки факултет Московског универзитета. Дипломирао је 1851. као најбољи студент у генерацији.

Већ током студија почео је да сакупља народне песме, а након дипломирања наставио је да усавршава знање словенских језика, као и санскрт. Безсонов је 1855. почео да ради у Комисији за штампу државних повеља и уговора при Московском архиву Министарства иностраних послова, а од 1857. био је виши саветник у Московској синодалној штампарији.

У периоду 1867–1879. био је управник библиотеке Московског универзитета.Српска енциклопедија. Пјотр Безсонов Године 1878. Казањски универзитет доделио му је почасни докторат из словенске филологије.

Од 1879. до смрти био је професор славистике на Универзитету у Харкову. Предавао је бројне предмете: словенску историју, словенске дијалекте, пољски, српски, словеначки језик, историју књижевности западних Словена, црквенословенски, старогрчки језик, митологију и друге предмете.

Безсонов је открио и објавио дјела хрватског мислиоца Јураја Крижанића (Руска држава у половини XVII века), чиме га је увео у научну употребу. Бавио се и историјом штампарства, описивањем рукописа и библиографијом. Поседовао је једну од најбогатијих приватних библиотека словенских књига и рукописа у Русији, коју је након смрти купио московски антиквар Шибанов, а касније је национализована и делимично пренета у музеје.

Безсонов је преминуо у Харкову 1898. Његов гроб је касније уништен, а на том месту се данас налази парк.

Научни и издавачки рад

Безсонов је објавио велики број збирки народних песама и фолклорних записа:

Бугарске песме (Болгарские песни, 1855) – најобимнија збирка бугарског фолклора у то време, са граматичким прегледом бугарског језика. Добила је почасно признање Руске академије наука 1856. Лазарица (1857) – збирка српских народних песама, предања о паду Српског царства, објављена у часопису Руска беседа. Овај рад је преведен на српски језик, а Безсонов је изабран за дописног члана Српског ученог друштва. Песме које је сакупио П. В. Кирејевски (10 књига, 1860–1874) Калике перехоже (духовне песме, 6 књига, 1861–1864) – награђене златном медаљом Руског географског друштва. Песме које је сакупио П. Н. Рибњиков (4 књиге, 1861–1867) – добиле Демидову награду. Белоруске песме (1871) – са опширним уводом и коментарима о белоруском језику и обичајима. Дечије песме (1868) – прва збирка руског дечијег фолклора.

Чланство у академским институцијама

Дописни члан Друштва српске словесности од 13. јануара 1863. Дописни члан Српског ученог друштва од 29. јула 1864. Почасни члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892. Члан Руског географског друштва и Друштва љубитеља руске словесности при Московском универзитету.Словарь членов Общества любителей Российской словесности при Московском Университете. Москва, 1911, стр. 28–29, 34.

Одабрани радови

Болгарские песни (1855); Лазарица. Народные песни, предания и рассказы сербов о падении их древнего царства (1857); Песни, собранные П.В. Киреевским (1–10, 1860–1874); Калики перехожие (1–6, 1861–1864); Песни, собранные П.Н. Рыбниковым (1–4, 1861–1867); Детские песни (1868); Белорусские песни (1871).

Напомене

Референце

Литература

Владыко, Н. Н. (1989). Бессонов. У: Русские писатели. 1800—1917: Биобиблиографисчески словарь. Т. 1. Москва: Советская энциклопедия, стр. 253. Никитин, С. И. Бессонов Пётр Алексеевич. У: Православная энциклопедия. Т. 5, стр. 8–9. Словарь членов Общества любителей Российской словесности при Московском Университете. (1911). Москва, стр. 28–29, 34.

Категорија:Рођени 1828. Категорија:Умрли 1898. Категорија:Московљани Категорија:Руски филолози Категорија:Слависти Категорија:Етнографи Категорија:Српски академици Категорија:Руски академици Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Професори универзитета