Националне личне карте су идентификациони документи који се издају грађанима већине земаља чланица Европске уније и Европског економског простора, са изузетком Данске и Ирске (ова последња, међутим, издаје еквивалентну пасошку). Нови заједнички модел личне карте ускладио је различите формате који су у употреби од 2. августа 2021., а старије личне карте се тренутно постепено укидају у складу са Уредбом Савета (ЕУ) 2025/1208.

Од 2021. у ЕУ/ЕЕП је у употреби приближно двеста милиона националних личних карата. Оне су обавезне у петнаест земаља, добровољне у једанаест земаља, а у пет земаља су полуобавезне (потребно је поседовање неког личног документа).

Грађани који поседују националну личну карту, која показује држављанство државе чланице ЕЕП или Швајцарске, могу је користити као лични документ у својој земљи и као путну исправу за остваривање права на слободно кретање у ЕЕП и Швајцарској. Међутим, личне карте које не наводе држављанство државе чланице ЕЕП или Швајцарске, укључујући дозволе боравка или боравишне карте издате лицима која нису држављани ЕЕП, не важе као путне исправе унутар ЕЕП и Швајцарске.

Употреба

Путни документ мини| Као алтернатива пасошу, грађани ЕЕП и Швајцарске имају право да користе важећу националну личну карту као самосталну путну исправу како би остварили своје право на слободно кретање у Европском економском простору и Швајцарској. Поседовање националне личне карте у већини земаља ЕУ и Швајцарској је много распрострањеније него поседовање пасоша.

Приликом путовања унутар Нордијске пасошке уније, нордијским држављанима није законски потребна никаква лична документација. Приликом путовања унутар Заједничког путног подручја (Уједињено Краљевство и Ирска), друга важећа лична документација (као што је возачка дозвола) је често довољна за ирске и британске држављане.

Од 2024.. Данска је једина држава која не издаје личне карте које важе као путне исправе у државама чланицама ЕЕП и Швајцарској. Строго говорећи, није неопходно да држављанин ЕЕП или Швајцарске поседује важећу националну личну карту или пасош за улазак у ЕЕП и Швајцарску. Теоретски, ако држављанин ЕЕП или Швајцарске може да докаже своје држављанство на било који други начин (нпр. представљањем истекле националне личне карте или пасоша, или уверења о држављанству), мора му се дозволити улазак у ЕЕП и Швајцарску. Држављанину ЕЕП или Швајцарске који није у могућности да задовољавајуће докаже своје држављанство мора се, ипак, пружити „свака разумна прилика“ да добије потребна документа или да му се она доставе у разумном року. 

Поред тога, грађани ЕЕП и Швајцарске могу ући у следеће земље и територије ван ЕЕП и Швајцарске само на основу својих националних личних карата, без потребе да граничним властима предоче пасош:

Француске прекоморске територије (без Абхазије и Јужне Осетије)

Турска дозвољава грађанима Белгије, Бугарске, Француске, Немачке, Грчке, Мађарске, Италије, Лихтенштајна, Луксембурга, Малте, Холандије, Пољске, Португала, Румуније, Шпаније и Швајцарске да користе личну карту за краткорочне посете.

Слично томе, Египат дозвољава грађанима Белгије, Француске, Немачке, Италије и Португала да уђу користећи личну карту за краткорочне посете.

Ангила, Доминика, Света Луција, Гернзи и Џерзи дозвољавају грађанима Француске улазак уз националну личну карту, као и Маурицијус (само француски држављани са пребивалиштем на Реиниону) и Канада (само са пребивалиштем у Сен Пјеру и Микелону)

Гамбија дозвољава грађанима Белгије да уђу користећи личну карту.

Гренланд дозвољава грађанима Данске, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске да користе било који идентификациони документ који садржи фотографију.

Уједињено Краљевство и Крунски поседи дозвољавају грађанима ЕУ, ЕЕП и Швајцарске да користе националне личне карте за улазак ако имају права према Споразуму о повлачењу, који се генерално примењује на грађане ЕУ/ЕФТА који бораве у Великој Британији пре Брегзита. Према споразуму о повлачењу из Брегзита, Уједињено Краљевство има могућност да престане да прихвата личне карте које нису у складу са биометријским спецификацијама ICAO након 31. децембра 2025.

Према локалним законима, држављани Шведске и Финске не могу директно напустити своју земљу и отићи у земљу која није чланица ЕУ/ЕФТА само са личним картама.Passlag (1978:302) (See 5§) (Swedish)

Додатне провере за неке грађане На спољним граничним прелазима Шенгена, ако путник покаже путну исправу без машински читљиве зоне и граничар има „сумњу у његов/њен идентитет“, од путника се може затражити да се подвргне детаљнијој „другој линији“ провере. У пракси, то значи да грчки или италијански држављани који покажу грчку или италијанску личну карту старог формата могу бити подвргнути додатним проверама и кашњењу при уласку/изласку из Шенгенског простора.

Од 7. априла 2017. граничари у Шенгенском простору су обавезни да систематски проверавају путне исправе свих грађана ЕЕП и Швајцарске који прелазе спољне границе у односу на релевантне базе података. До 7. априла 2017. граничари у Шенгенском простору били су обавезни само да изврше „брзу“ и „једноставну“ визуелну проверу знакова фалсификовања и неовлашћеног мењања и нису били обавезни да користе техничке уређаје – као што су скенери докумената, УВ светло и лупе – када грађани ЕЕП и Швајцарске предоче своје пасоше или националне личне карте на контролним пунктовима на спољним границама. Нису били законски обавезни да проверавају пасоше/личне карте грађана ЕЕП и Швајцарске у бази података изгубљених/украдених/поништених путних докумената (а ако би то урадили, могли су да изврше само „брзу“ и „једноставну“ проверу базе података и могли су само да провере да ли се путник налази у бази података која садржи особе од интереса на строго „несистематској“ основи тамо где је таква претња била „стварна“, „присутна“ и „довољно озбиљна“).

Према статистици коју је објавио Фронтекс, током 2015., 6 земаља чланица ЕУ чије су националне личне карте фалсификоване и откривене на спољним граничним прелазима Шенгенског простора биле су Италија, Шпанија, Белгија, Грчка, Француска и Румунија. Ове земље су остале међу 6 земаља са највише фалсификованих држава и током 2016. Идентификациони документ мини|Захтеви за идентификационе документе грађана Употреба у сопственој земљи

Постоје различита правила о употреби личних докумената у земљи. Неке земље захтевају употребу националне личне карте или пасоша. Друге земље дозвољавају употребу других докумената попут возачких дозвола.

У Аустрији, Финској, Шведској и Исланду, личне карте су потпуно добровољне и нису потребне свима, јер се лични документи попут возачких дозвола прихватају у земљи. У овим земљама само мањина има националну личну карту, јер већина користи пасош или возачку дозволу за идентификацију и не требају им додатна лична документа. Слично томе, ирска пасошка карта је добровољна.

Међутим, чак и у оним земљама ЕЕП које намећу обавезу националне личне карте својим грађанима, генерално није обавезно да носе личне карте у сваком тренутку.

Употреба у трећим земљама

Личне карте се често прихватају у другим деловима света у сврхе незваничне идентификације (као што је провера старости у комерцијалним објектима који служе или продају алкохол или пријава у хотелима), а понекад и у званичне сврхе као што је доказ идентитета и држављанства властима (посебно машински читљиве карте).

Електронске личне карте (eID) Од 2024. све земље ЕУ/ЕЕП (осим Данске) издају националне личне карте са контактном и/или бесконтактном функцијом паметне картице. Пропис налаже да функције електронске идентификације морају бити логички или физички одвојене од ICAO биометријске функције картице.

Могу се користити апликације за дигитални потпис које омогућавају носиоцу да се дигитално аутентификује користећи своју личну карту. Сходно томе, могу да аутентификују документе како би уверили било коју трећу страну да документ није измењен након дигиталног потписивања, као и да идентификују носиоца личне карте. Ова апликација користи регистровани сертификат у комбинацији са паровима јавног/приватног кључа, тако да ове побољшане картице не морају нужно да учествују у онлајн трансакцијама. То се може постићи коришћењем читача паметних картица упареног са рачунаром (за контактне и бесконтактне картице) или путем NFC интерфејса присутног у многим паметним телефонима (за бесконтактне картице).

Све већи број земаља ЕУ увео је наменске мобилне апликације, повезане са државним регистрима, које замењују физичке личне карте. ЕУ је 2024.. усвојила прописе усмерене на стандардизацију електронских идентитета и путем мобилних новчаника.

Преглед личних карата Државе чланице издају разне националне личне карте са различитим техничким спецификацијама и према различитим поступцима издавања. У већини држава чланица, карте се могу издати у иностранству преко конзулата те земље. ЧланицаИнтерфејсПредња страна Полеђина ОбавезностВалидностИздавајући орган Најновија верзијаАустрија 20x20пБесконтактнаалт=|безоквира|180x180палт=|безоквира|180x180пДокументација о идентитету је опционална 10 година (>12) 5 година (2–11) 2 године (<2)Законом прописане градске или окружне комисије2. август 2021.Белгија 20x20пКонтактна Бесконтактнаалт=|180x180палт=|180x180пЛична карта је обавезна за држављане Белгије старије од 12 година 6 година (12 to 18) 10 година (>18)Општина15. јул 2021.Бугарска 20x20пБесконтактнаалт=|180x180палт=|180x180пЛична карта је обавезна држављане старије од 14 година 4 године (14–17) 10 година (18–69) 10 или 30 година (70+)Полиција у име МУП-а17. јун 2024.Хрватска 20x20пКонтактна Бесконтактнаалт=|180x180палт=|180x180пЛична карта је обавезна за држављане са пребивалиштем у Хрватској старије од 18 година 5 година

Напомена: особе старије од 70 година могу користити своју карту након истека неограничено времеПолиција у име МУП-аZakon o osobnoj iskaznici 2. август 2021.Кипар 20x20пБесконтактнабезоквира|180x180пбезоквира|180x180пЛична карта је обавезна за држављане Кипра старије од 12 година 10 година (>18) 5 година (<18)12. август 2020Чешка 20x20пКонтактнаалт=|безоквира|180x180палт=|180x180пНационална лична карта је обавезна за држављане старије од 15 година са сталним боравком у Чешкој. 10 година (>15) 5 година (<15)Општина у име МУП-а2. август 2021.ДанскаНеНема националне личне карте. Данске личне карте издају општине без заједничког дизајна и не могу се користити као путна документација.Документација о идентитету је опционална (за држављане Данске и нордијских земаља)10 годинаОпштина21. новембар 2017.Естонија 20x20пКонтактнаалт=|безоквира|180x180палт=|безоквира|180x180пНационална лична карта је обавезна за све држављане Естоније старије од 15 година5 годинаПолицијска управа и одбор граничне страже23 август 2021.Финска 20x20пКонтактна180x180п180x180пДокументација о идентитету је опционална5 годинаПолицијска управа13 март 2023.Француска 20x20пКонтактна Бесконтактнаалт=|180x180палт=|180x180пНационална лична карта је опционална10 годинаГрадска скупштина (у име префектуре)15. март 2021.Немачка 20x20пБесконтактнаалт=|безоквира|180x180палт=|180x180пНационална лична карта је опционална; међутим, национална лична карта или пасош су обавезни за држављане Немачке старије од 16 година 10 година (>24) 6 година (<24)Град или место становања2. мај 2024.Грчка 20x20пБесконтактна 180x180пНационална лична карта је обавезна за држављане Грчке старије од 12 година10 годинаПолицијска управа25. септембар 2023.Мађарска 20x20пБесконтактнаалт=|180x180палт=|180x180пНационална лична карта је опционална; међутим, национална лична карта, пасош или возачка дозвола су обавезни за све држављане Мађарске 10 година (>70) 6 година (18–70) 3 године (<18)МУП2. август 2021.Исланд 20x20пБесконтактнацентар|безоквира|180x180пцентар|безоквира|180x180пДокументација о идентитету је опционална (за држављане Исланда и нордијских земаља) 10 година (>18) 5 година (<18)Шериф, у име Регистра Исланда5. март 2024.Ирска