Средњобосанска културна група је археолошка културна група позног бронзаног и старијег гвозденог доба на простору средишње Босне, у сливовима горњег и делом средњег тока Босне и Врбаса, као и у долини Лашве. У археолошкој литератури доводи се у везу са подручјем које је у антици насељавало илирско племе Деситијати.
Ова група развијала се упоредо са гласиначком културом, са којом се додиривала на источним ободима средње Босне, док се њен посебан значај огледа у јасно издвојеним локалним особинама керамике, насеобинске организације и металургије.
Распрострањеност и одлике Средњобосанска културна група обухватала је пре свега долине горњег тока Босне и Врбаса, као и шири простор Лашванске долине. Њена насеља најчешће су била подизана на градинама, односно на природно заштићеним и додатно утврђеним висовима, док су у нижим зонама постојала подграђа и отворенији облици насељавања.
Материјална култура ове групе одликује се геометријским украсом на керамици, нарочито у познобронзанодопским и раногвозденодопским слојевима, као и траговима развијеног занатства и металургије. Археолошки налази упућују и на значајну производњу гвоздених предмета у млађим фазама, као и на шире трговачке и културне везе у унутрашњости западног Балкана.
Периодизација и налазишта Према уобичајеној подели у стручној литератури, развој средњобосанске културне групе прати се од средине 11. века п. н. е. до приближно 5. века п. н. е, при чему се уочава више развојних фаза од позног бронзаног доба до старијег гвозденог доба. У каснијим фазама уочљиво је јачање утврђења, ширење насеља и већа улога гвожђа у свакодневној производњи и размени.
Најзначајније налазиште ове групе је Под код Бугојна, где је стратификовани археолошки материјал омогућио прецизније одређивање њене хронологије и културних одлика. Међу важним локалитетима помињу се и Камењача код Брезе, Копило код Зенице, као и друга градинска насеља средње Босне која сведоче о дуготрајном културном континуитету тог простора. Међу локалитетима са подручја Високог у новијој литератури издваја се Добриње код Високог, где су пронађени налази касног бронзаног доба, укључујући и зооморфну глинену пластику.
Средњобосанска културна група представља једну од кључних археолошких појава за проучавање праисторије унутрашњости Босне и Херцеговине, јер омогућава праћење локалног развоја од позног бронзаног доба ка старијем гвозденом добу и боље разумевање етнокултурне позадине простора који ће у античко доба бити везан за Деситијате. Њена истраживања имају важно место и у ширем проучавању западнобалканских праисторијских културних целина.
Референце
Категорија:Археолошке културе Категорија:Илири Категорија:Бронзано доба Категорија:Гвоздено доба