Енвер Реџић (4. мај 1915 — 4. новембар 2009) био је југословенски и босанскохерцеговачки историчар, универзитетски наставник и академик, чији су радови били посвећени политичкој и друштвеној историји Босне и Херцеговине, југословенском питању и историји Другог светског рата на југословенском простору. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1940, а потом је деловао као професор, директор издавачке куће Свјетлост и директор Института за историју радничког покрета у Сарајеву. За дописног члана АНУБиХ изабран је 1978, а за редовног 1984.
Живот и рад Рођен је 4. маја 1915. у Старом Мајдану код Санског Моста. Основну школу и гимназију завршио је у Бихаћу, а на Филозофском факултету у Београду дипломирао је германистику, југословенску књижевност и историју 1940. У школској 1940/41. био је суплент гимназије у Подгорици, а 1941/42. у Сарајеву.
Током Народноослободилачке борбе учествовао је у раду политичких и управних тела покрета отпора. Био је већник ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а, секретар и потпредседник Окружног народноослободилачког одбора у Бихаћу 1944/45, потом члан Окружног народноослободилачког одбора у Бањој Луци 1946/47, а затим и секретар Комитета за високе школе, факултете и научне установе при Влади НР Босне и Херцеговине.
После рата је радио на Универзитету у Сарајеву, где је од 1950. до 1952. био доцент за предмет Основи друштвених наука на Филозофском факултету. Од 1952. до 1959. налазио се на месту директора издавачког предузећа Свјетлост, док је од 1960. до 1971. био директор Института за историју радничког покрета у Сарајеву. У научном раду посебно се бавио националним питањем у Босни и Херцеговини, историјом радничког покрета, односима вере и нације и историјом Босне и Херцеговине у Другом светском рату.
За свој рад добио је више одликовања и признања, међу којима су Партизанска споменица 1941., Орден за храброст, Орден братства и јединства II реда, Орден заслуга за народ II реда, Орден црвене заставе, Орден републике са златним венцем, Шестоаприлска награда Града Сарајева и Награда ЗАВНОБиХ-а. Преминуо је у Сарајеву 4. новембра 2009.
Дела
Прилози о националном питању, 1963.
Југословенски раднички покрет и национално питање у Босни и Херцеговини 1918—1941, 1983.
Муслиманско аутономаштво и 13. СС дивизија — аутономија БиХ и Хитлеров Трећи рајх, 1987.
Босна и Херцеговина у Другом свјетском рату, 1998.
Сто година муслиманске политике, 2000.
Погледи из антиисторије, 2001.
Поред ауторских монографија, био је и приређивач и уредник појединих историјских издања и зборника, као и аутор књига о појединим историчарима и о историји АНУБиХ.
Референце
Категорија:Босанскохерцеговачки историчари Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Рођени 1915. Категорија:Умрли 2009. Категорија:Сањани