Мост је часопис из области културе, уметности и друштвених питања бугарске националне мањине у Србији, који је излазио на бугарском језику. Покренула га је 1965. Новинско-издавачка установа „Братство”, издавачка кућа Националног савета бугарске националне мањине. Излазио је двомесечно, све до 2012. године, када је Новинско-издавачка установа „Братствоˮ привремено престала са радом. Први број изашао је 15. јуна 1959. године, а изашло је укупно 220 бројева.
Часопис је, поред уметничких и научних радова припадника бугарске мањине у Југославији, а касније у Србији, доносио и поетске и прозне радове савремених бугарских и српских писаца, научнопопуларне и публицистичке текстове. Од изузетне је важности за све истраживаче културе Бугара у Србији.-122
Историја С појавом недељника Братсво и дечјег часописа Дручарче 1959. године, појавили су се утори из редова бугарске националне мањине који су своје поетске, прозне и научно-истраживачке радове презентовали на страницама ових периодичних издања. По писању савременика, почетком 60-их година 20. века све више се осећала потреба за појавом часописа који би окупио већи број књижевника, нучника, уметника и дргих припадника мањине који су тражили начин да презентују свој рад на матерњем – бугарском језику. У већ постојећем недељнику Братство за такве прилоге није било простора.
Идеја о покретању једног оваквог часописа се реализује почетком 1965. године, када је конципиран предлог за часопис општег типа који би се бавио културом, науком и уметношћу у најширем смислу. На предлог тадашњег директора „Братства”, новинара Асена Лазарова, формиран је иницијативни одбор ког су чинили књижевници Марин Младенов и Миле Николов, научник Спас Сотиров и сам Лазаров. Овај одбор је преузео улогу привремене редакције.
За назив часописа предложено је више имена, а Мост је изабран као појам који најпотпуније изражавао културну мисију и садржај самог часописа – да постане спона у културном зближавању југословенских народа и народности. Уредништво је примало рукописе на бугарском, српскохрватском, македонском и словеначком језику. Током свих година излажења часопис Мост је био стожер око кога се развијала култура Бугара у Југославији, а касније у Србији.
Установа Центар културе „Босилеград“ извршила је дигитализацију часописа Мост. Скенирано је и обрађено укупно 21.218 страница часописа и израђено је исто толико метаподатака. Формирано је 5 колекција са 181 дигиталном публикацијом.
Садржај Часопис је, поред уметничких и научних радова припадника бугарске мањине у Југославији, а касније у Србији, доносио и поетске и прозне радове савремених бугарских и српских писаца, научнопопуларне и публицистичке текстове. Овај часопис је од изузетне важности за све истраживаче културе Бугара у Србији јер садржи важне информације о културном развоју ове националне мањине, првенствено у Димитровграду и Босилеграду, али такође презентује и значај бугарске мањине у повезивању српске и бугарске културе у најширем смислу.
У самом почетку је прихваћено да часопис треба да има буде мешовити садржај, како би могао да задовољи потребе и интересе ширег круга чиалаца, као и да добије већи број сарадника из различитих области.Пошто је решено да часопис буде општег типа, садржај је подељен у три рубрике:
књижевност и уметност, наука и друштвена питања и културна хроника.
Сваки члан редакције налазио је сараднике са квалитетним материјалима не само за своју рубрику, већ и за цео часопис. Поред аутора из редова мањине, још од самог почетка ангажовани су афирмисани аутори изван ње. Велики број познатих имена из књижевности и науке је сарађивало у Мосту. Часопис је од почетка био отворен за широку сарадњу, како за ствараоце из мањине, тако и из других националности. Једини услов је био да су радови на одговарајућем уметничком и научном нивоу. Првих година излажења Мост је редовно организовао конкурсе, како за књижевне тако и за научнопопуларне и публицистичке текстове, а награђивани учесници на конкурсима постајали су редовни сарадници.
За четрдесет и седам година излажења овог часописа мењала су се уредништва, али је концепција часописа углавном остала иста.
Редакција часописа
Главни уредник од покретања часописа био је новинар и књижевник Миле Николов, а редакцију су чинили:
новинар и политичар Асен Лазаров, задужен за друштвенополитички живот, биолог и професор Технолошког факултета Универзитета у Нишу Спас Сотиров, задужен за научнопопуларне радове и књижевник, новинар и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Марин Младенов, задужен за књижевност и уметност. Од 2006. године главни и одговорни уредник био је Денко Рангелов, а од 2011. Мила Васов.
Види још
Братство (недељник) Другарче (часопис)
Референце
Литература
Спољашњи извори
Категорија:Часописи на бугарском језику Категорија:Часописи националних мањина у Србији Категорија:Бугари у Србији Категорија:Часописи о култури Категорија:Часописи о уметности Категорија:Научно-популарни часописи Категорија:Породични часописи