Корнелија Ичин (18. мај 1964, Београд) српски је историчар уметности, слависта, истраживач руске авангарде, преводилац и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Биографија Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, као студенткиња Миливоја Јовановића. Докторску дисертацију одбранила је 1993. године о циклусу песама Плава звезда Николаја Гумиљова, а докторску дисертацију 1999. године о драматургији Лава Лунца.
Професор је од 2004. на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Научна делатност Истраживачка интересовања су култура сребрног доба, руска поезија 20. века, руска авангарда, књижевност апсурда, руска драма и позориште, руско сликарство и руски неми филм.
Главни је уредник од 2013. године часописа Зборник Матице српске за славистику. Члан је уређивачког одбора часописа Slavica Tergestina. Учествује у раду Лабораторије за човека и културу 21. века, коју је основао семиотичар, лингвиста и филозоф Вадим Петрович Рудњев.
Награде и признања
Међународни заштитни знак назван по оцу руског футуризма, Давиду Бурљуку Награда „Андреј Бели“ за 2024. годину у међународној номинацији за „изузетна достигнућа у дијалогу са руском културом“
Референце
Литература
Спољашње везе
CV
Категорија:Рођени 1964. Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски историчари књижевности Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Биографије живих особа Категорија:Слависти